22. 03. 2024. 

Упозоравамо возаче да због дужег чекања на граничним прелазима пре поласка обрате пажњу на рок важења личних и других докумената.

Према незваничним информацијама на граничним прелазима Републике Белорусије са Литванијом дневно се пропушта 60 теретних возила.

Тренуто стање на граничним прелазима Републике Белорусије са Литванијом и Летонијом за теретна возила:
Литванија:
1. Гп. Камени Лог/ Mjadininkai – 1200 возила, пропусна способност 500 возила дневно;
2. Гп Бењакоњи/Šalčinikai – 1200 возила, пропусна способност 250 возила дневно.
Летонија:
1. гп Григорившчина/Paternieki 720 возила, пропусна способност 200 возила дневно.

Подробне информације о стању на граничним прелазима могу се наћи на Информация о пунктах пропуска (gpk.gov.by)

19. 03. 2024.

МСП Р. Србије г. Ивица Дачић донео је одлуку бр. 24-596/30-2024/01 о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре.

Увид у објављене одлуке можете остварити овде.

23. 02. 2024.

Влада Литваније одлучила је да од 1. марта 2024. године затвори још два контролна пункта на граници са Републиком Белорусијом. Тако ће на граници са Републиком Белорусијом наставити да раде само два гранична прелаза - Медининкаи (Камени Лог) и Шалчининкаи (Бењакони).
Осим тога, oдлуком литванске Владе биће ограничен укрцај и искрцај путника из возова на железничкој станици Кена. Такође, неће се пропуштати пешаци и бициклисти кроз функционалне контролне пунктове, а постепено ће се смањивати број дозвола које се издају белоруским и литванским превозницима који обављају редован међународни превоз путника аутобусима.

МСП И. Дачић је донео одлуку о расписивању Конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом  доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре као и матичне државе и Срба у региону, а који имају за циљ: употребу, учење, чување и неговање српског језика и ћирилићног писма, чување и неговање српског културног, етничког, језичког и верског идентитета и унапређење економске сарадње матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Конкурс ће бити отворен од 01. фебруара 2024. године од 15.30 часова до 12. фебруара 2024. године до 15.30 часова.

Увид у расписане конкурсе може се наћи на https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi.htlm

Минск, 9.01.2024. године

Представница Амбасаде Републике Србије у Минску 9. јануара 2024. године у Палати Републике присуствовала је церемонији свечаног уручења награде за духовни препород, специјалних председничких награда за културне и уметничке личности, као и Белоруског спортског Олимпа од стране Председника Републике Белорусије Александра Лукашенка. Специјалну награду за значајан допринос очувању и популаризацији словенске културе и реализацији заједничких белоруско-српских креативних пројеката председник је уручио српској глумици и редитељки Ивани Жигон.

Минск, 5.1.2024.

Отправник послова a.i. В. Стевановић је, на нашу иницијативу, одржао састанак са професорима србистике на Белоруском државном Универзитету у Минску: др Иваном Чаротом, др Аном Наумовом и др Никитом Супрунчуком.
Проф Чарота је инострани члан САНУ, као и УКС, а у Р. Србији је одликован сребрном медаљом за заслуге (2014), као и Орденом Св. Саве 3. степена (2004), превео је велики број дела српске књижевности на руски и белоруски језик. Др Ана Наумова је докторирала на тему стваралаштва Ива Андрића. Такође, др Ана Наумова и др Никита Супрунчук су били  гостујући професори белоруског и руског језика на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Са професорима је обављен успешан и конструктиван разговор о статусу српског језика на Белоруском универзитету, као и могућностима проширења сарадње у оба смера. В. Стевановић је изразио захвалност белоруским професорима на њиховим заслугама за развој белоруско-српских односа, понудивши помоћ наше Амбасаде у Минску у прибављању потребних наставних материјала и литературе из Cрбије.

Председник Р. Србије А. Вучић донео је одлуку о расписивању ванредних избора за посланике Народне скупштине и исти су заказани за 17. децембар 2023. године.
Министарство државне управе и локалне самoуправе (МДУЛС) издало је Обавештење за бираче који имају боравиште у иностранству о остваривању бирачког права на изборима. Обавештење се може преузети у следећем линку:
https://mduls.gov.rs/obavestenja/ministarstvo-drzevne-uprave-i-lokalne-samouprave-obavestava-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-koji-ce-biti-odrzani-17-decembra-2023-godine/
Држављани Р. Србије са бирачким правом подносе захтев за гласање у иностранству преко ДКП најкасније пет дана пре дана закључења Јединственог бирачког списка, односно до поноћи 25. новембра 2023. (локално време у Р. Србији). Након наведеног времена захтеви неће моћи да се процесуирају кроз систем, због чега је неопходно захтеве поднети благовремено, односно што раније.
Држављани Р. Србије могу на основу ЈМБГ и броја пасоша или личне карте електронски проверити да ли су уписани у Јединствени бирачки списак преко сајта МДУЛС, односно следећег линка: https://upit.birackispisak.gov.rs/
Лице које је држављанин Р. Србије и има пребивалиште у Р. Србији а није уписано у јединствени бирачки списак, неопходно је да поднесе и захтев за упис у ЈБС, како би исти био обрађен у оквиру система ЈБС. Пошто захтев буде решен, односно надлежни орган донесе решење о упису у ЈБС,  онда се обрађује и захтев за гласање у иностранству.
Захтев за упис у ЈБС се може поднети и директно преко портала еУправе уколико лице има налог на порталу eУправе и истом приступа квалификованим електронским сертификатом или путем мобилне апликације ConsentID.
Уз захтев за гласање у иностранству прилаже се копија важеће личне карте или пасоша. Уколико је лична карта са чипом, пожељно је да подносилац захтева приложи копију очитане личне карте, уколико је поседује. То је од значаја због увида у адресу пребивалишта лица које подноси захтев.

Захтев за упис у бирачки списак

Захтев за гласање у иностранству

Отправник послова a.i. В. Стевановић je присуствовао Интерактивној платформи „Српско искуство предузетништва у Белорусији“ у организацији Предузећа „УИН“ из Минска. Учесници платформе су били: заменица начелника Департмана за предузетништво Министарства економије Р. Белорусије, представник Националне агенције за инвестиције и приватизацију, директорка УП „УИН“, као и представници успешних српских младих привредника у Белорусији.
Током састанка млади привредници су изнели своја искуства у пословању у Белорусији, а размотрена су и питања законске регулативе, као и примене одговарајућих прописа Р. Белорусије у тој области. Присутни представници органа Р. Белорусије су изнели податке о повољним условима за инвестирање у Р. Белорусији и разрађеном систему повластица и привилегија за стране компаније-инвеститоре.
Млади и успешни Срби који послују у Белорусији високо су оценили услове живота и пословања у Белорусије, као и топле односе Белоруса и Срба, блискост два народа.
В. Стевановић је поздравио учеснике платформе, а младим привредницима пружио подршку, обећавши им сву потребну, реално могућу помоћ нашег ДКП, и пожелео успех у даљем животу и раду.

Отправник послова a.i. Амбасаде Републике Србије В. Стевановић је присуствовао свечаности отварања изложбе „Дотакнути душом наслеђе“, посвећеној 20. годишњици Конвенције UNESCO о заштити нематеријалне културне баштине у Народној библиотеци Белорусије у Минску, где се сусрео са Министром спољних послова Републике Белорусије Сергејем Алејником, који је одржао поздравни говор.

Одлуком МСП бр. 256/30-2023/01 од 12. 10. 2023. године, расписан је Конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону а који имају за циљ употребу , учење, чување, неговање српског језика и ћирилићног писма, чување и неговање српског културног, етничког и верског идентитета, у области Образовања.

Конкурс ће бити отворен у периоду од 13. октобра 2023. године до 23. октобра 2023. године.

Све информације о начинима пријављивања и условима самог конкурса можете наћи путем линка .http://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2023.php

12.10.2023.

Отправник послова a.i. Амбасаде Републике Србије у Републици Белорусији, Владан Стевановић, присуствовао је пријему поводом 32. годишњице Дана независности Републике Узбекистан у организацији Амбасаде Републике Узбекистан у Републици Белорусији.

25. септембар 2023. године

Отправник послова a.i. Амбасаде Републике Србије Владан Стевановић сусрео се са амбасадором НР Кине у Републици Белорусији  Шје Сјаојонгом, 25. септембра, на пријему у Минску поводом обележавања 74. годишњице НР Кине.

уторак, 19. септембар 2023.

Отправник послова a.i. Владан Стевановић је у име Амбасаде Републике Србије у Републици Белорусији изразио саучешће поводом смрти првог председника Републике Молдавије Мирчеа Снегура и уписао се у књигу жалости која је отворена у Амбасади Републике Молдавије у Минску.
Како је изјавила Председница Републике Молдавије Маја Санду, Председник Снегур је имао важну улогу у промовисању независности, слободе и суверенитета Републике Молдавије.

Уторак, 19.09.2023. године

Отправник послова a.i. Владан Стевановић одржао је састанак са белоруским учесником програма „Свет у Србији“ за академску 2021/22 годину, Илијом Ткаченком, који је пренео да је као стипендиста Владе Републике Србије прошао курс српског језика, положио језички испит и све испите на мастер студијама Факултета политичких наука у Београду, те да припрема мастер рад. Ткаченко се изузетно повољно изјаснио о наведеном образовном програму и уопште о Србији.
У оквиру програма „Свет у Србији“ за академску 2022/2023 годину је белоруски студент Андреј Крупенин, који је положио испит из српског језика A2 (99/100) и уписао се на основне студије Саобраћајног факултета у Београду.
В. Стевановић је истакао да поменути програм Владе Републике Србије пружа изузетну прилику за стицање академског знања страним студентима, али и учење српског језика, српске историје и културе, па представља изузетну могућност за повезивање двају народа. Стевановић је, такође, студентима пожелео успех и одличне резултате у студирању у Републици Србији.

Амбасада Републике Србије је данас 15. септембра 2023. године обележила национални празник Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Срећан празник!  Живела Србија!!!

Отправник послова a.i. Амбасаде Републике Србије у Републици Белорусији, Владан Стевановић, присуствовао је пријему поводом 32. годишњице Дана независности Републике Таџикистан у организацији Амбасаде Републике Таџикистан у Републици Белорусији.

Четвртак, 04. мај 2023. године

У вези са трагедијом која се догодила 03. маја 2023. године у основној школи "Владислав Рибникар" у Београду, у Амбасади Републике Србије у Минску ће бити отворена књига жалости:

у петак 05. маја 2023. године од 12.00 до 16.00 часова,
у суботу 06. маја 2023. године од 11.00 до 13.00 часова и
у недељу 07. маја 2023. године од 11.00 до 13.00 часова.

Изјаве саучешћа могу се упутити и електронским путем на следећу адресу електронске поште: embassy.minsk@mfa.rs

понедељак,  10. април 2023. године

У организацији Амбасаде, 10. априла 2023. године, одржан је сусрет са професорима и студентима прве године српског језика и књижевности Филолошког факултета Белоруског државног универзитета (ФФБДУ) посвећен српском језику, историји и култури Р. Србије. Догађају су присуствовали професор ФФБДУ, инострани члан САНУ, преводилац и писац др Иван Чарота, као и доценти, професори српског језика, Ана Наумова и Никита Супрунчук, као и изасланик одбране, капетан бојног брода Предраг Маринковић.

У свом излагању о.п. а.i. Александар Цревар је упознао студенте са историјом, културом и традицијом Р. Србије, као и историјом српског језика и писмености, посебно истичући блискост српског и белоруског језика. Указао је да култура и изучавање језика на најбољи начин зближавају народе, посебно пријатељски српски и белоруски народ. Акцентирао је улогу и значај проф. др И. Чароте, кога је Р. Србија, 2013. године, одликовала сребрном медаљом за заслуге. Нагласио је да Р. Србија веома цени и подржава изучавање српског језика у Р. Белорусији. Имајући у виду доступност савремених технологија, позвао је студенте да остваре контакт и упознају се са својим колегама студентима из Р. Србије који изучавају белоруски и руски језик и пожелео пуно успеха и одличних резултата у даљем школовању.

Током посете Амбасади, студенти су били у прилици да погледају видео презентације о Р. Србији и ближе се упознају са нашом историјом, културом и језиком. Емитован је и промотивни видео ”Види Србију” Туристичке организације Србије који је изазвао велики интерес. Такође, у организацији Амбасаде су припремљене и емитоване поздравне видео поруке белоруских студената и постдипломаца који се школују у Р. Србији у оквиру програма „Свет у Србији“, у којима су исказана најпозитивнија искуства, утисци и емоције из Р. Србије.

Среда, 22. март 2023. године

На позив Министарства спољних послова Р. Белорусије отправник послова а.i. Александар Цревар је присуствовао свечаном отварању јубиларног 30. Међународног сама књига у Минску.

Током посете изложби „Међународни кварт”, на којој је представљена литература страних дипломатских представништва акредитованих у Р. Белорусији, А. Цревар је имао је сусрет са министром спољних послова Р. Белорусије С. Алејником. У краћем разговору заједнички је оцењен значај билатералне сарадње у области културе, посебно у књижевности. Том приликом отправник послова a.i. је акцентирао афирмативну улогу и значај сајма књига у Минску који традиционално окупља велики број учесника из иностранства. Посебно је нагласио да је Р. Србија, пре пет година, била представљена као почасни гост 25. међународног сајма књига у Минску.

Уторак, 28. фебруар 2023. године

Отправник послова a.i. Александар Цревар је разговарао са белоруским учесником овогодишњег програма "Свет у Србији", Андрејем Крупенином.

Нагласио је да наведени програм Владе Р. Србије пружа изузетну могућност за стицање јединствених знања и ствара прилику за каснију примену стечених академских знања у разним областима.

У разговору са прошлогодишњим стипендистом програма ”Свет у Србији” из Р. Белорусије Илијом Ткаченком, размењена су позитивна искуства, утисци и емоције из Р. Србије.

А. Цревар је студентима пожелео пуно успеха и одличних резултата у даљем школовању у Р. Србији.

Уторак, 21. фебруар 2023. године

Државни погранични комитет Р. Белорусије је 20. фебруара 2023. године саопштио да је пољска Гранична служба обавестила белоруску страну да ће, почев од 21. фебруара (од 21:00 час по минском времену), на пољско-белоруском граничном прелазу „Кукурики – Козловичи“, са пољске стране бити онемогућен прелазак свих теретних возила, осим оних која су регистрована у државама чланицама ЕУ и Европској асоцијацији за слободну трговину (ЕFTA).

Према последњим изменама и ограничењима кретања, тренутно на пољско-белоруској граници функционишу:

- за теретна возила: гранични прелаз „Кукурики – Козловичи“ – искључиво возила регистрована у ЕУ и ЕFTA;
- за путничке аутомобиле: гранични прелаз „Тереспол – Брест“.

Указујемо да је држављани Р. Србије који желе да се из Белорусије врате у Србију транзитирајући путничким возилима преко територије Пољске, морају претходно контактирати Амбасаду Републике Србије у Минску како би доставили потребне информације (фотокопија пасоша путника, фотокопија саобраћајне дозволе, датум и време преласка границе Белорусије и Пољске) ради најаве њиховог уласка на територију Пољске.

Напомињемо да најава није гаранција да ће улазак и транзит бити аутоматски одобрен од стране надлежних пољских органа. Најава представља молбу пољским органима да се одобри улазак држављана Р. Србије, док конкретну одлуку о уласку наших држављана у Пољску доноси службеник граничне полиције који буде прегледао документацију на граничном прелазу између Белорусије и Пољске.

Транзит држављана Србије преко Пољске према Белорусији није забрањен и нормално се одвија.

Уторак, 15. фебруар 2023. године

Данас обележавамо национални дан Републике Србије.
Срећан Дан државности!
Живела Србија!

Видео-честитку првог потпредседника Владе и министара спољних послова Р. Србије Ивице Дачића можете погледати на следећем линку.

Петак, 10. фебруар 2023. године

Државни погранични комитет Р. Белорусије је данас (10. о.м.) саопштио да је пољска Гранична служба обавестила белоруску страну да ће, почев од 10. фебруара (од 12:00 часова по варшавском времену, 14:00 по белоруском времену), обуставити, на неодређени временски период, прелазак теретних и путничких возила, као и лица на граничном прелазу „Бобровники - Берестовица“.

Сходно наведеном, тренутно на пољско-белоруској граници функционишу искључиво:

- за теретна возила: гранични прелаз „Кукурики – Козловичи“,
- за путничке аутомобиле: гранични прелаз „Тереспол – Брест“.

Указујемо да је држављани Р. Србије који желе да се из Белорусије врате у Србију путничким возилима, транзитирајући преко територије Пољске, морају претходно контактирати Амбасаду Републике Србије у Минску како би доставили потребне информације (фотокопија пасоша путника, фотокопија саобраћајне дозволе, датум и време преласка границе Белорусије и Пољске) ради најаве њиховог уласка на територију Пољске.

Напомињемо да најава није гаранција да ће улазак и транзит бити аутоматски одобрен од стране надлежних пољских органа. Најава представља молбу пољским органима да се одобри улазак држављана Р. Србије, док конкретну одлуку о уласку наших држављана у Пољску доноси службеник граничне полиције који буде прегледао документацију на граничном прелазу између Белорусије и Пољске.

Транзит држављана Србије преко Пољске према Белорусији није забрањен и нормално се одвија.

Четвртак, 02.02.2023.

Обавештавамо да је Министар спољних послова Р. Србије Ивица Дачић, 16. јануара 2023. године донео одлуке о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре (бр. 17/30-2023/01 и бр. 18/30-2023/01).

Увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката можете извршити на следећим линковима: линк 1 и линк 2.

Петак, 27. јануар 2023.

На позив Патријаршијског егзарха све Белорусије, митрополита Минског и Заславског Венијамина, отправник послова a.i. Александар Цревар је присуствовао литургији посвећеној обележавању Савиндана у Домовном храму Светог Саве Борисовске епархије.

Божанску литургију је вршио Митрополит Мински и Заславски Венијамин. Литургији су присуствовали изасланик одбране Предраг Маринковић, академик, проф. Иван Чарота, као и бројни верници.

По завршетку богослужења митрополит Венијамин је говорио о животу и служби Светог Саве, као и о његовој улози у православном свету.

У свом иступању А. Цревар је нагласио значај Светог Саве за српски народ и државу, захвалио се Белоруској православној цркви на помоћи у обнови храма Светог Саве у Београду, акцентирајући традиционалну блискост двеју цркава и народа.

Том приликом отправник послова а.и. је поклонио митрополиту Венијамину копију Радослављевог јеванђеља, а библиотеци Домовног храма Светог Саве Српског, српску духовну литературу.

Петак, 02.12.2022. године

На позив директора минске филијале Руског државног социјалног универзитета (РГСУ), И.О. Селезњове, о.п. а.i. Александар Цревар је, у четвртак 01.12.2022. године, посетио Универзитет.

Током сусрета са студентима и професорима РГСУ, о.п. а.i, је упознао присутне са Р. Србијом, њеном културом, традицијом, историјом српског језика и писмености, као и са блискошћу српског, руског и белоруског језика.

У разговору студенти су исказали видан интерес за изучавањем српског језика, а у њиховом обраћању и питањима било је приметно да поједини већ владају почетним знањем српског језика. Посебан интерес белоруски студенти су исказали за програм Владе Р. Србије ”Свет у Србији”, имајући у виду да је протеклих година неколико студента завршило студирање, а неки се тренутно налазе на основним и постдипломским студијама у Р. Србији. Такође, студенти су се интересовали и за могућност студентске размене, наставак студија, стипендија, студентском животу на нашим универзитетима и др.

О.п. а.i. А. Цревар је, поред осталог, детаљно упознао студенте са условима и могућностима програма ”Свет у Србији”, а заинтересованим студентима је упутио позив да посете Амбасаду.

Приликом сусрета био је емитован промотивни видео ”Види Србију” Туристичке организације Србије који је изазвао велики интерес. Такође, посебну пажњу су изазвале и брошуре посвећене Р. Србији, посебно о  српском културном благу, које су подељене присутнима. По завршеном сусрету, о.п. а.i. је поклонио библиотеци РГСУ књигу ”Чудесна Србија”.

У вези са планираним организовањем изучавања српског језика као иностраног, минска филијала Руског државног социјалног универзитета ће током децембра 2022. организовати низ предавања, као и обраћања бивших и садашњих студената, посвећених српском језику и Р. Србији. Студенти, будући полазници српског језика ће током текућег месеца бити у прилици да се на Универзитету ближе упознају са српском историјом, традицијом и културним наслеђем.

Сусрету су присуствовали директор минске филијале РГСУ И.О. Селезњова, шеф катедре за историју РГСУ К.В. Шевченко, бројни студенти, као и Н. Кремић и Т. Фрањић, држављанке Р. Србије, студенткиње РГСУ.

Уторак, 29. новембар 2022. године. 

На комеморацији и церемонији опраштања поводом смрти министра иностраних послова Р. Белорусије В. Макеја, отправник послова a.i. Александар Цревар је дао краћу изјаву државној информативној агенцији „Белта“.

У својој изјави о.п. a.i. је навео да је изненадна смрт министра В. Макеја изазвала шок и неверицу. МИП Владимир Макеј био изузетан професионалац који је на најбољи начин представљао Р. Белорусију на међународном плану.

Указао је да његова изненадна смрт представља огроман губитак за породицу, Министарство спољних послова, као и за целокупан страни дипломатски кор који је увек могао да рачуна на ефикасан и конструктиван дијалог са министром, због чега ће министар В. Макеј заувек остати у срцима својих колега.

Субота, 26. новембар 2022. године

Поводом изненадне смрти министра спољних послова Белорусије Владимира Макеја, први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић упутио је изразе искреног саучешћа (линк) Министарству спољних послова Белорусије.

”У име Министарства спољних послова Републике Србије и у своје лично име, примите дубоко саучешће поводом смрти мог друга и колеге Владимира Владимировича Макеја. Са тугом и неверицом сам примио вест о његовој изненадној смрти. Његов одлазак представља ненадокнадив губитак за народ пријатељске Белорусије, колектив Министарства  спољних послова Републике Белорусије и државно руководство.

Памтићу га као талентованог и вредног државника и искреног патриоту који је у овим сложеним временима и околностима увек спроводио уравнотежену и мирољубиву спољну политику, у складу са интересима и у корист народа Републике Белорусије.

Његова прерана смрт представља губитак и за Републику Србију. Изгубио сам пријатеља и колегу, партнера који је постојано и неуморно радио на сталном унапређењу односа наше две земље.

Још једном изражавам своје дубоко жаљење колективу Министарства спољних послова Републике Белорусије и Влади Републике Белорусије, породици и пријатељима поштованог Владимира Владимировича Макеја”, наводи се у саучешћу првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића.

Уторак, 22. новембра 2022. године

Mинистар спољних послова Р. Србије, И. Дачић је донео одлуку којом се расписује јавни позив за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Предлог за доделу националног признања може поднети:

- организација дијаспоре и организација Срба у региону;

- удружења чије су делатности или део делатности, усмерене на област за коју се предлаже додела националног признања;

- дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије;

- цркве и верске заједнице;

- предлог за доделу националног признања „Мајка Србија“ могу поднети и јединице локалне самоуправе у Републици Србији.

Детаљан увид у садржину и рокове јавног позива можете извршити на следећим линковима: линк 1 и линк 2.

18. окт 2022.

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштована специјална представнице,

Част ми да се поново обраћам овом уваженом телу Уједињених нација и да данас разматрамо нови извештај генералног секретара о раду мисије УН на територији наше јужне покрајине, на Косову и Метохији.
Желим да захвалим генералном секретару и специјалној представници генералног секретара и шефу УНМИК-а на подношењу извештаја. Препознајемо напоре које гђа Зијаде улаже у обављању ове веома одговорне функције, нарочито имајући у виду неопходност свеобухватног сагледавања и комплексност ситуације на терену.
И овом приликом желим да нагласим да Република Србија високо уважава активности УНМИК на Косову и Метохији, формиране Резолуцијом СБ УН 1244. Залажемо се за њено континуирано деловање у неизмењеном и несмањеном обиму и капацитету, a посебно имајући у виду да Мисија још увек није испунила основни циљ свог мандата - миран и нормалан живот свих грађана наше јужне Покрајине.

Даме и господо,

Нажалост, морам да констатујем да последњи месеци нису донели више стабилности на Косову и Метохији и да ситуација у Покрајини није баш онаква каква је представљена у извештају. Једностраним потезима руководство у Приштини наставља да свесно и систематично продубљује етничке разлике изазивајући дискриминацију и ниподаштавања неалбанског становништва. Према нашим сазнањима од почетка ове године забележено је 105 етнички мотивисаних напада. Поред тога, Приштина активно ради на постављању административних и бирократских препрека, предузимањем потеза и мера који нису усаглашени у дијалогу две стране, као основном механизму за преговоре и постизање решења између Београда и Приштине. Њихов однос и постављање је у том смислу вишеструко проблематично. Својим неодговорним понашањем, привремене институције самоуправе свесно саботирају напоре не само Београда, већ и ЕУ и других инволвираних страна у међународној заједници, са очигледном намером спровођења два циља – први је избегавање спровођења преузетих обавеза. Други, крајњи и далеко алармантнији циљ је застрашивање, маргинализација и прогон Срба.

И даље се, као и годинама уназад, Срби на различите начине застрашују, подстичу на напуштање својих домова, села и градова у којима су рођени и живе, а они расељени обесхрабрују да се врате тамо где су рођени и започели своје животе. Привремене институције плански раде на томе да уклоне и избришу што је више могуће оног културног и националног диверзитета који још опстаје. Истовремено, Приштина свесно потпирује међуетничке тензије користећи све доступне методе. Тако је, приликом хапшења Николе Недељковића због наводног „изазивања етничке мржње и нетрпељивости“, а заправо присуствовања прослави обележавања Видовдана, Никола осуђен на пуних осам месеци без иједног материјалног доказа. Са друге стране, подсећам да ни до данас нема ниједног правоснажно осуђеног извршиоца за више од 1.000 Срба страдалих само од 1999. године. Због оваквог, планског застрашивања етнички су очишћени готово сви градови и села на Косову и Метохији, а представници Приштине својим деловањем настављају да игноришу патње, досипајући со на ране Србима који су морали да напусте своја вековна огњишта, а подвлачим, у питању је преко 200 хиљада људи. Такав однос траје већ 23 године и не мења се, што је у потпуној супротности са демократским вредностима и принципима које ПИС често у својим изјавама афирмишу. Приштинске делегације у свим досадашњим излагањима пред овим уваженим телом наглашавају шта је некада било, болно изостављајући како данас живе неалбанци на Косову и Метохији.  
Стога, сматрам потребним да нагласим да је неопходна истинска политичка воља инволвираних међународних чинилаца и Приштине, како би се створили услови за почетак краја дискриминације на националној основи и заједнички живот у Покрајини.

Дозволите ми, уважени чланови Савета безбедности, да скренем Вашу пажњу и на ригидан, споран и крајње неозбиљан наступ друге преговарачке стране у оквиру дијалога.  У остваривању горе поменутих циљева Приштина примењује такозвану политику реципроцитета, добро осмишљену, малициозну стратегију која нажалост није самостално замишљена. Континуираним инсистирањем на међусобном признању као централном делу дијалога, такозвана политика реципроцитета на најбољи начин показује суштинску неспремност тренутног политичког руководства Приштине за проналазак било каквог компромисног решења. Подсетићу вас, разговори између Београда и Приштине нису започети са избором актуелног руководства Приштине, већ трају читавих 11 година од када је започет технички дијалог (8.3.2011). Самим тим, оцењујемо као недопустиве покушаје да се актуелни формат дијалога дезавуише, а договори поништавају само зато што не одговарају тренутним политичким чиниоцима. Неприхватљиво је да се тренутне геополитичке околности користе да се, једноставно, једним потезом прецрта оно на чему је годинама мукотрпно рађено. Београд је, подвлачим, институционално од самог почетка укључен у дијалог, док је посвећеност друге стране варирала и варира у зависности од политичке опције која је на власти.

Заоштрени политички наступ и наратив актуелног руководства ПИС у Приштини прате и конкретни дестабилишући кораци. У извештајном периоду, замаскиране као покушаји наводне интеграције у друштво, наметнуте су мере о регистарским ознакама. Подсећам и понављам, о увођењу оваквих мера није било сагласности у дијалогу Београда и Приштине. Верујем, даме и господо, да ћемо и данас од стране представнице ПИС у Приштини чути наводе како је њихова страна испунила све обавезе, али управо одлука о пререгистрацији таблица показује да, по ко зна који пут, Приштина не само да не испуњава договорено, већ поништава резултате дијалога, стварајући изнова нову кризу. О ефекту оваквих, насилно наметнутих мера најбоље говори да је од доношења одлуке забележен једноцифрен број пререгистрованих возила са српским регистарским таблицама, од чега је свега двоје Срба са севера KиМ. То је још један показатељ да Приштина не ужива подршку свих, а да, са друге стране, у континуитету провоцира природну реакцију српског становништва, које не може да континуирано преживљава самовољу руководства из Приштине.

Верујем да ћемо и данас чути устаљени наратив представника из Приштине који покушавају да сваку реакцију Срба на КиМ представе као активност организовану од стране Београда у наводним покушајима дестабилизације. Овакве тврдње једноставно не одговарају истини. Србија, са своје стране, ни на који начин не може да обузда револт који влада међу неалбанским становништвом Косова и Метохије. Непобитна је чињеница да протести грађана представљају бунт против дугогодишњег институционалног насиља и обесправљивања неалбанског становништва, којем се, у овом случају, ускраћује право на мирно уживање приватне имовине стечене на законит начин. Приштина се дакле не зауставља у покушајима одузимања имовине, а, као што је познато,  једна од мета је и Српска православна црква, и то довођењем у питање враћања имовине манастиру Дечани, чиме Приштина парадоксално не испуњава одлуке сопственог тзв. Уставног суда.
Даме и господо,

Дуго сам размишљао како да илуструјем стварну слику свакодневице неалбанског становништва на Косову и Метохији. Навешћу само неке од чињеница. Према нашој евиденцији несмањен је интензитет обесправљивања неалбанског становништва, а ни број етничких мотивисаних инцидената се нажалост није смањио. И у последњем извештајном периоду забележени су бројни инциденти, говор мржње, застрашивања, кршења права на правично суђење, угрожавања права на слободу кретања и верских права, скрнављења цркава и гробова. Неприхватљиви су и учестали напади на објекте Српске православне цркве, а посебно понижавајућ однос према српској културној и духовној баштини на простору Косова и Метохије, укључујући и 4 споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска. Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима.
Када је реч о правима грађана, покушајте да замислите да вам је одузето елементарно политичко и грађанско право да гласате. Србима у Покрајини је то урађено и то уз учестала застрашивања и насилне упаде специјалних снага Росу, који су инструмент за спровођење циљева Приштине под изговором наводне борбе против криминала. У децембру прошле године Братислав Николић, председник општине Штрпце, притворен је под сумњом за организовани криминал и корупцију - још није оптужен и држе га у притвору у Подујеву. Једини разлог је прављење додатног и коначног притиска на српску заједницу у Штрпцу.

На који начин се оправдава борба против криминала када се специјалне снаге Росу користе за упаде на сеоске славе, претресање школа и киднаповање возача санитетског возила који је превозио медицинску инфузију и лекове? Који су мотиви и рационализација ових поступака? Само покушајте да замислите и да се ставите у ципеле Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковицу. Замислите да вам је и даље због вашег порекла и националности забрањено да купите хлеб, јер живите у општини коју локални Албанци поносно сматрају забрањеном за неалбанце. Да чак једанаест албанских организација грађанског друштва захтева ваше протеривање, као и забрану да се икад убудуће иједан неалбанац врати у тај град.  Онда вам је јасан ниво застрашивања са којима се суочавају Срби повратници. Јасно вам је зашто је проценат повратника испод 2% и зашто је он и даље један од најмањих на свету. Дозволите ми да поставим питање, да ли су ово одлике друштва које се према свету представља као демократија и фактор стабилности у региону?
Свесни смо да дијалог има ширу димензију и да може утицати на ситуацију у целом региону. У прилог томе сведоче и све изјаве српских званичника, укључујући и самог председника Републике Србије Александра Вучића. „Боље сто година преговарати него један дан ратовати“ речи су нашег председника које најбоље описују политику мира, помирења, регионалне сарадње коју спроводи српско руководство, вођено визијом изградње заједничке и просперитетне будућности Балкана.

Верујем да је одговорност данашњих лидера да створе јасну заједничку визију за будуће генерације. Такву визију показали су лидери и Београда и Тиране стварајући Отворени Балкан, иницијативу из региона за регион, која већ даје конкретне резултате. Србија је у више наврата, без разумевања друге стране, испружила руку ка Приштини позивима за укључивање у ову иницијативу, рачунајући да ће постојати свест о важности економског повезивања и напретка за добробит грађана целог Балкана.

Даме и господо,

Категорички одбацујемо аргументацију Приштине о наводној противуставност формирања Заједнице српских општина, јер је јасно да став Приштине према овој обавези представља однос према српском народу у Покрајини и указује да се она противи томе да се српски народ организује као етничка заједница и тако оствари своја колективна права. Њихов приступ има за циљ, као пожељан модел, средине без Срба, као што су Приштина, Ђаковица или Пећ, или нека друга слична места у Покрајини. За нашу страну је неприхватљиво да Приштина већ пуних 3.470 дана одбија да испуни своје обавезе и да разговара о формирању Заједнице српских општина, и уверавам вас да, без обзира на ову чињеницу, Србија неће одустати од напора за проналажење компромисног решења за тренутну ситуацију.

Подсетићу вас да представници Приштине, иако у својим иступањима често понављају да је случај такозваног "Косова" готова ствар, већ 14 година нису признати од стране већине чланица УН. Ако је тзв. независност Косова реалност, зашто онда имамо дијалог? Зашто је онда све више притиска на Београд за потребу обостраног признања? Оно што тренутно политичко руководство Приштине одбија да прихвати је да се Београд не може заобићи у потрази за коначним решењем. То важи и у случају све учесталијих најава чланства Приштине у међународним организацијама. Да ли ће овакви потези помоћи стварању потребне атмосфере за дијалог? Да ли пак на овај начин награђујемо деструктивно понашање Приштине и одбијање дијалога? Наше виђење је да покушаји учлањења тзв. "Косова" у међународне организације представљају недопустив чин и Србија ће одлучно наступати против таквих корака Приштине.
Tоком прошле седнице овог уваженог тела у априлу ове године могли смо чути позиве појединих чланица СБ УН за смањивањем, па чак и гашењем УНМИК, уз објашњење да Приштина има сопствене и функционалне институције. Међутим, околности које сам вам предочио и ситуација на терену нас изнова подсећа да је међународно присуство у нашој јужној покрајини још увек неопходно и с тим у вези,   подржавамо напоре које улажу УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС и ОМИК у оквиру својих мандата. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности, што додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму и капацитету у складу са Резолуцијом СБ УН 1244.
На крају,

Желим да укажем да у последње време у свим међународним форумима чујемо позиве на поштовање принципа УН. Подржавамо територијални интегритет свих чланица УН. Али, шта је са Србијом? Желео бих да упитам цењене чланице овог уваженог тела да ли се потребе примене принципа из Повеље УН односе само на неке или на све њене чланице? Као држава која доследно поштује међународно право и још увек трпи последице кршења истог, верујемо би Повеља УН и међународно право, укључујући територијални интегритет и суверенитет држава,  требало да се поштује од стране  свих и примењује неселективно на све државе чланице УН. Подсетићу вас да је управо ово тело пре више од две деценије донело резолуцију 1244 којом је потврђен територијални интегритет Србије, али то није спречило поједине државе да признањем тзв. „Косова“ погазе принципе УН, али и резолуцију коју су саме донеле прилагођавајући међународно право својим интересима и циљевима. Управо зато, све чешће помињање случаја „Косова“ је показатељ да је прављењем преседана отворена Пандорина кутија, јер снага сваког принципа почива на његовој потпуној и универзалној примени и безусловном придржавању.

Приметићете да сам у свом излагању поставио мноштво питања и изражавам наду да ћемо данас од Вас, поштованих чланица СБ УН и представника Приштине, чути одговоре на бар нека од њих, јер житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци то заслужују.

Сви житељи Косова и Метохије са пуним правом очекују побољшање атмосфере и примиривање тензија на етничком нивоу које су предуслов за нормалан живот. За такав корак неопходна нам је конструктивност  која на страни Србије неизостаје, али и истинска пуна подршка међународних чинилаца. Истичем да Србија увек била и остаје дубоко посвећена проналаску одрживог решења мирним путем, а зарад мира, стабилности и заједничке будућности.

Хвала.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

24. сеп 2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић изјавио је да је делегација Србије завршила веома интензивну дипломатску активност у Њујорку у оквиру 77. Генералне скупштине УН, да је одржао укупно 100 састанака на маргинама тог заседања, а да је потписано 12 споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилику да се састане.

Министар Селаковић је навео да је Генерална скупштина УН била прилика да се на маргинама тог заседања одржи низ састанака са колегама министрима спољних послова из више држава света и са представницима како САД, односно њиховог Kонгреса, тако и са представницима Америчко-јеврејског комитета, Алијансе цивилизација, али и Светског економског форума.

"Kада се сведе рачуница овогодишње Генералне скупштине УН и састанака на маргинама, могу са поносом да кажем да је одржано укупно 100 сусрета, од тога 95 са министрима спољних послова и пет са представницима Америчко-јеврејског комитета, Алијасне цивилизација и Светског економског форума", навео је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић је нагласио да је то била одлична прилика да се афирмише оно што јесте наша политика, а да су колеге министри спољних послова из различитих држава на састанцима које је имао били под утиском након изванредног обраћања председника Александра Вучића на Генералној скупштини УН.

"Били су под утиском управо тог говора, говора који је потврдио доследно поштовање међународног права, поштовање улоге УН и поштовање важећих резолуција СБ УН од стране Србије која географски и по броју становника није велика земља, али земља која чврсто верује да је посвећеност малих и средњих земаља међународном праву најјачи савезник у нашој борби за заштиту наших виталних државних и националних интереса", нагласио је министар Селаковић.

Kако је пренео, било је изузетних разговора, како са представницима држава које су признале једнострано проглашену независност Kосова, тако и онима које то нису и које су још једном потврдиле своју подршку и посвећеност заштити виталног принципа неповредности територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава чланица УН.

"Ова година је била веома изазовна за УН. Мултилатерализам је у својесврсној кризи и за Србију је од виталног значаја да се мултилатерализам врати на сцену, да се ојачана улога УН врати на сцену и да наша борба за заштиту наших државних и националних интереса на Kосову и Метохији, а управо у светлу борбе за поштовање примене међународног права, релевантних одлука УН, као што је Резолуција 1244, остаје оно чиме ћемо се бавити и остаје нешто за шта ће се Србија борити. Управо та реафирмација улоге УН јесте нешто што гарантује и већи успех у тој борби", поручио је министар Селаковић.

Шеф српске дипломатије је истакао да су сусрети на маргинама заседања Генералне скупштине УН били одлична прилика да се закључи низ споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилике да се састане.

"Укупно смо закључили 12 споразума, меморандума и протокола, а данас и завршили ову веома интензивну дипломатску активности потписивањем и Споразума о укидању виза на службене и дипломатске пасоше са Сенегалом", закључио је министар Селаковић.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

22.09.2022.

„Поштовани председниче Генералне скупштине,

Уважени генерални секретаре,

Екселенције,

Даме и господо,

Изузетна ми је част да вам се обратим у име Републике Србије.

Не замерите, због ограниченог времена, данас ћу прескочити терет формалности, куртоазна обраћања, поздрављање пристутних и одсутних и говорити директно о суштини онога због чега смо се састали.

Ја сам овде по ко зна који пут. Тежина тренутка у којем се налазимо обавезује ме да са вама поделим тешке речи, али истините. Све што данас овде радимо делује, најблаже речено, импотентно и бледо. Наше речи одзвањају шупље и празно спрам стварности са којом смо суочени. А та стварност је да овде заправо нико никога и не слуша, нико не тежи стварним договорима и решавању проблема и скоро сви воде рачуна само о задовољавању својих интереса, неретко газећи у том процесу основне принципе међународног права, бацајући под ноге Повељу УН и друге документе на којима је ова организација заснована. За то није крив ни Антонио Гутереш ни било ко из УН, већ оне силе које не воде рачуна ни о чему осим о задовољењу сопствених политичких, економских и на жалост, војних циљева.

Сведоци смо да доба у којем живимо одликује усложњавање глобалне геополитичке ситуације. Наша генерална дебата одржава се у условима нарушеног светског мира, у мери која није виђена још од Другог светског рата и од времена оснивања Уједињених нација. Глобални изазови са којима се суочавамо прете да из темеља измене међународну безбедносну архитектуру и угрозе успостављени међународно правни поредак. Овако сложена времена, захтевају пуно мудрости и заједништва како бисмо сачували мир као апсолутно најзначајнију тековину уткану и у саме основе организације Уједињених нација.

Желим да зато, прецизно и јасно изнесем пред Вас виђење о пет кључних изазова са којима смо данас суочени:

1. Повратак миру и очување глобалне стабилности;

2. Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације, као кључног приципа међународносг јавног права и односа међу државама;

3. Енергетска безбедност у условима глобалне кризе;

4. Финансијска сигурност сиромашних и земаља у развоју;

5. Снабдевеност храном у условима ратом пресечених глобалних линија снабдевања;

Актуелни глобални услови све чешће нас опомињу да принцип мирног решавања спорова нема алтернативу. Ово начело данас је важније више него икада и најбоље је описано у преамбули Повеље Уједињених нација у којој се позива да будемо толерантни и да заједно живимо у миру једни са другима као добри суседи. Одрицање од употребе силе и мирно решавање спорова стубови су на којима се заснива светска стабилност, али они морају бити праћени принципима попут неселективног поштовања Повеље Уједињених нација, примене обавезујућих резолуција Савета безбедности УН и основних начела важећег међународног јавног права.

Тачка 2: Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације;

Србија подржава територијални интегритет свих држава чланица УН, укључујићи, наравно, и територијални интегирет Украјине. На тај начин, понашали смо се одговорно, озбиљно у овом високом дому. Од многих говорника чули смо приче о агресији и нарушавању територијалног интегритета Украјине. Многи кажу да је то први сукоб на тлу Европе од другог светског рата. Али истина, да је први пут нарушен интегритет једне земље у Европи, и то Србије, која није извршила напад на било коју другу суверену земљу, се упорно прећуткује. Тражимо јасан одговор на питање које већ годинама постављам мојим саговорницима, лидерима многих земаља – у чему је разлика између суверенитета и територијалног интегритета Украјине и суверенитета и територијалног интегритета Србије, који је грубо нарушен, а чему многи од вас дају међународно признање и легитимитет? Никада ни од кога нисам добио рационалан одговор на то питање.

Подсетићу вас - Србија није ногом крочила на туђу територију, никада, нити угрозила територијални интегритет ма које суверене државе, да би било ко против ње интервенисао или провео агресију, онако како је то учињено 1999. године. То ипак није спречило 19 најбогатијих НАТО земаља да нападне једну суверену земљу и то без одлуке Савета безбедности Уједињених нација. То што је по завршетку оружаног сукоба потписан споразум са НАТО чије одредбе су предвиђале усвајање Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, а којом је потврђен и гарантован делимични суверенитет и потпуни територијални интегритет Србије, није спречило многе државе Запада да признањем једнострано проглашене независности такозваног Косова изнова погазе територијални интегритет наше земље, Повељу Уједињених нација и Резолуцију 1244.

Управо због оваквог искуства кроз које је Србија прошла и још увек пролази, уверен сам да имам пуно право да на овом месту цитирам речи великог Мартина Лутера Kинга - неправда учињена било где је уједно и претња правди свуда. Ове речи стоје као подсећање, али и опомена свима нама.

Без обзира на то што још увек и сами осећамо последице грубог кршења основних одредби међународног јавног права, ми од темељних принципа Уједињених нација не одустајемо. Наставићемо да се залажемо за доследно поштовање начела неповредивости граница, уважавање суверенитета и територијалног интегритета свих осталих држава чланица Уједињених нација. Упркос оваквом нашем ставу, многи у овој сали и данас имају проблем са поштовањем територијалног интегритета Србије. Питате се зашто? Зато што они поседују силу, а ми смо у њиховим очима мали и слабашни. Међутим, као што сте могли да чујете, ми ипак имамо снаге да на овом месту изнесемо истину.

Eкселенције,

Посебну захвалност дугујемо свим оним државама чланицама Уједињених нација, а оне у овом тренутку чине већину у овој Скупштини, које подржавају територијални интегритет Републике Србије, посебно на простору и територији Косова и Метохије. Додатно охрабрује што се број земаља које подржавају позиције Србије увећао у периоду између одржавања две седнице, што је тренд који се мора наставити, јер је од посебног значаја да останемо верни основним принципима утканим у Повељу Уједињених нација, попут начела неповредивости граница.

Република Србија и ја, као њен председник, веома стрпљиво и са много добре воље трагамо за компромисом у вези са Kосовом и Метохијом, под покровитељством Европске уније, а у оквиру дијалога Београда и Приштине. То је тежак процес, он траје већ дуже од десет година, али ми не видимо алтернативу. Боље је сто година преговарати него један дан ратовати. Надам се да ћемо доћи до обострано прихватљивог решења, заснованог на компромису, зато што је то апсолутно једини начин да постигнемо наш циљ, а то је успостављање дуготрајног мира,  као предуслова просперитетног живота за Србе и Албанце и за цео регион. Све друге опције смо већ истрошили и, бар што се тиче Србије, не желимо ни у сну да се враћамо на стазе сукоба, конфликта и крвопролића. Регион Балкана не може да поднесе још један сукоб. Ја се уздам да ћемо у том напору имати добру вољу и разумевање наших међународних партнера, зато што и они добро знају да су неке раније одлуке њихових влада биле лоше и да нису радиле за будућност нашег региона и светског мира. Београд овај процес води у веома комплексним околностима у којима је присутан хибридни рат и прљава кампања у делу међународне јавности против наше земље на различитим пољима. Довољно је да вас само подсетим на цитате и наводе светских медија да ће Србија напасти своје суседе и да представља претњу по регионалну стабилност. Наравно, то се никада није догодило, и то је била само једна у низу бројних лажи против Републике Србије. Србија је окарактерисана као потенцијални фактор дестабилизације у региону, само зато да не би говорила истину - да принцип неповредивости граница мора подједнако да важи за све. Србија је била и биће фактор стабилности у целом региону. Србија, упркос многим неистинама и фалсификатима, подржава Дејтонски мировни споразум, територијални интегритет Босне и Херцеговине и интегритет Републике Српске унутар Босне и Херцеговине.
 
Ми смо, са друге стране, уверени да народи Балкана имају капацитет да наставе суживот у будућности као пријатељи и партнери који имају заједничку визију чланства у уједињеној Европи. То добро знам, зато што смо већ превазишли многе баријере које су између наших народа стајале годинама и коштале су нас хиљада живота и протраћене будућности. Србија и Албанија, на пример, данас имају најближе и најпријатељскије односе у целој својој вишевековној заједничкој историји на простору Балканског полуострва.

Било је потребно само да трезвено и прагматично разговарамо о нашој будућности, а не о нашој прошлости. Да разговарамо о томе како да решимо проблеме који муче наше људе, наше компаније, раднике, студенте и предузетнике. Много смо дискутовали и сами смо дошли до бројних решења која су већ укинула баријере које су између нас постојале без икаквог рационалног разлога. Пре свега у економији, трговини и протоку људи и капитала. Србија, Албанија и Северна Македонија већ три године имплементирају пројекат Отворени Балкан који има јасну визију– отворити регион за људе, за робу, услуге, за капитал и компаније, да бисмо добили подручје које ће трајно бити ослобођено тензија, напетости и конфликта.  Поред неупитне заједничке економске користи коју ова иницијатива са собом доноси, она има и ширу димензију, пре свега у спајању људи различитих култура и промоције диверзитета, што свакако доприноси општем развоју друштава у овом делу Европе. Србија и на овај начин, заправо, наставља да доприноси миру, стабилности и процесу помирења у региону, а чиме свакако даје значајан допринос и безбедности на глобалном нивоу.

Имали смо за то и инспирацију у речима једног од највећих дипломата у историји и великог генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда да ова организација није креирана да људску врсту одведе у рај, већ да човечанство спаси од пакла.
 
Даме и господо,

Тек што смо сузбили глобалну пандемију, већ смо се суочили са новим изазовима какве у овом веку нисмо очекивали. Док као човечанство, корак по корак, убрзано напредујемо на технолошком плану, пред нама су се појавили егзистенцијални проблеми попут енергетске безбедности, финансијске сигурности држава у развоју, али и поремећаја у ланцу снабдевања основним животним намирницама. Солидарност која је била неопходна у борби против пандемије, у још већој мери је потребна данас када су угрожене основне потребе људи за храном и енергентима.

Република Србија своју енергетску безбедност посматра као неодвојиви део националне сигурности и као кључни предуслов за наставак економског развоја и напретка наше земље. Настојимо да обезбедимо континуитет снабдевања енергентима, али делимо забринутост због актуелних геополитичких изазова који угрожавају светску и европску енергетску стабилност. Остајемо посвећени проналажењу решења која би могла да имају трансформациону снагу у покушајима да постигнемо регионалну и европску енергетску сигурност. Желео бих да нагласим да је Република Србија успела да током актуелне кризе сачува континуитет у снабдевању енергентима. Ипак, остајемо витално заинтересовани за диверсификацију извора снабдевања, додатна улагања у енергетску инфраструктуру, али и у бржи и ефикаснији развој капацитета заснованих на обновљивим изворима снабдевања.

Ми смо управо у Уједињеним нацијама текућу декаду назвали деценијом одрживије и отпорније будућности, деловања и трансформације. Она то мора и да остане, али у мало бржем ритму! Неравномеран развој, али и финансијска угроженост земаља у развоју, проузрокују додатна друштвена раслојавања и неминовно воде ка новим антагонизмима. Равномеран развој не сме бити ограничен, нити условљен ни географски ни политички, већ мора бити омогућен свим људима без обзира на етничку, расну, културну или верску припадност.
 
Пред нама је још један веома важан изазов који заједничким снагама морамо да превазиђемо, а то је изналажење најефикаснијег начина да се избегну последице које актуелна међународна криза оставља по глобалну сигурност снабдевања храном. Развој ситуације је изузетно алармантан, а реалност је да смо погођени сви, без изузетка. Растућа цена хране и њена доступност постале су додатни проблем. Задатак свих нас је да пронађемо оперативна и ефикасна решења која никога неће изоставити. На нама државама, као најзначајнијим међународним субјектима, је да се појединачно укључимо у координацију мера, пре свега доприносећи овом племенитом задатку на националном нивоу, како бисмо сачували оно највредније – људске животе и њихово достојанство.

Тема овогодишње Генералне дебате нас упозорава на драгоценост тренутка и повезаност изазова на међународном плану. Кризе са којима се суочавамо нас подсећају на важност отворене комуникације. Не треба много мудрости да бисмо закључили да се изазови савладавају успешно само уколико се правилно уоче њихови узроци. Србија сматра да је императив да актуелни изазови ни на који начин не смеју продубити поделе у свету, а да већ очигледна и тенденциозна поларизација на глобалном плану треба да уступи место принципима мултилатерализма.

Желео бих да истакнем да Република Србија учествује у колективним напорима за достизање циљева одрживог развоја и спровођење Агенде 2030. Србија дели визију генералног секретара о будућности глобалне сарадње на начин како је то утврђено Нашом заједничком агендом и снажно подржава инклузиван, умрежен и ефикасан мултилатерализам, као најбоље средство за одговор на најхитније изазове човечанства.
 
Даме и господо,

Мултилатерализам, колективна акција и заједничка одговорност су неизоставни елементи наших досадашњих дискусија, али дозволите ми да укажем да је полазна основа сваког таквог конструктивног ангажмана – солидарност.

На крају, желим да потврдим да ће Република Србија наставити да буде поуздан партнер у остваривању заједничких циљева дефинисаних у оквиру Уједињених нација, чврсто верујући да је то најбољи пут којим можемо изградити бољи свет за нас и наше будуће генерације. Али не смемо да заборавимо да су Уједињене нације снажне онолико колико поштујемо заједнички усаглашене одлуке и акте ове организације.

Цитирао бих нешто што смо чули 23 пута до сад, а то је: Повеља Уједињених нација је једини стандард који се мора поштовати. То смо чули од свих. У случају Републике Србије, њих 17 од 23 који су говорили о Повељи УН и резолуцијама УН је прекршило међународно јавно право и нису поштовали правила установљена у Уједињеним нацијама. Надам се да ћемо моћи да превазиђемо све потешкоће и учинимо да правила и процедуре буду исти за све на свету. У супротном, не видим излаз на крају тунела. Хвала на пажњи. Живела Србија!“

Извор/Фото: www.predsednik.rs

02.09.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић председавао је Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан заједно са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Димитром Ковачевским. Самиту су присуствовали и председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, председавајући Већу министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија, министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто и министар спољних послова Републике Турске Мевлут Чавушоглу.
Отварајући Самит лидера у оквиру иницијативе Отворени Балкан, Председник Вучић је поручио да никада није више пажње и енергије усмерено на успех овог пројекта од оснивања, те да од успеха Отвореног Балкана зависи и колико ће земље чланице успети да осигурају добру економску будућност својих земаља, као и учвршћивање мира и стабилности у региону.

„Надамо се да ће иницијатива Отворен Балкан додатно доприносити економском јачању и повезивању, али и пружити могућност, која је за нас од великог значаја, а то је да говоримо у региону једним гласом и када се ради о кључним питањима од интереса за све наше земље и за регион у целини. Досадашњи прогрес није мали, али лагао бих када бих рекао да смо увек задовољни темпом напретка. Чини ми се да увек можемо брже и снажније и боље. Успостављањем зеленог коридора Отвореног Балкана за транспорт прехрамбених производа довео је до раста трговине од 17 одсто у овом сектору. Такође, отварање наменских возних трака на граничним прелазим je скратио чекање са неколико сати на 10 до 15 минута, што немерљиво олакшава пословање компанијама из Србије, Албаније и Северне Македоније“, нагласио је председник Вучић истичући да су у току дана потписана документа, као резултат посвећености и рада и израз опредељености свих чланица Отвореног Балкана да у будућности сарадња достигне још виши ниво.

Према речима председника Вучића, међу потписаним документима је и Споразум о механизмима за обезбеђивање несметаног снабдевања основним животним намирницама унутар региона Отвореног Балкана, који предвиђа несметану трговину одређених прехрамбених намирницама унутар иницијативе и уколико нека од земаља чланица донесе одлуку о забрани извоза тих намирница.

„Оперативни план у области цивилне заштите, је наставак претходног споразума о сарадњи у цивилним и ванредним ситуацијама из јула 2021. године“, рекао је председник указавши да је посебно мудра идеја албанског премијера Едија Раме резултирала потписивањем Меморандума о разумевању у области кинематографије и аудио визуелних активности чиме ће се основати заједнички копродукциони фонд "Отвореног Балкана" за филмске професионалце.

Такође, председник Вучић је оценио да ће издавање првих радних дозвола и регистрационих бројева бити прекретница која ће усмерити развој привреде наше три земље и додао да је посебно важно оснивање радне групе за превенцију криза пред долазећу тешку зиму.

Председник Вучић се осврнуо и на међународни сајам вина Винска визија, организован у оквиру иницијативе Отворени Балкан, истичући да су три земље чланице показале да једну тако важну и изузетну тешку манифестацију могу да организују на највишем светском нивоу, доводећи највећи део својих винарија, најпознатије светске винарије и промовишући главне градове и своје земље.

Председник Вучић је посебно захвалио премијеру Црне Горе, председавајућем Савету министара Босне и Херцеговине, али и шефовима дипломатије Мађарске и Турске, што су дошли у Београд на Самит.

"Ви нисте наши гости, ми смо толико везани и потребни једни другима а то показује и учесталост наших сусрета. Верујем да ћемо, без обзира што неки нису формално део Отвореног Балкана и што неки неће бити, моћи да развијамо даљу могућу сарадњу“, додао је председник Вучић додајући да су односи земаља унутар иницијативе на историјском максимуму.

Након обраћања учесника и гостију на Самиту, Председник Вучић је поручио су за све земље учеснице иницијативе "Отворени Балкан" мир и стабилност од кључног значаја, без обзира на то што немају иста мишљења о свим политичким догађајима и питањима. Такође је истакао да се све земље које учествују на Самиту, налазе на европском путу и да су му посвећене. Зато је замолио европске партнере да покажу поштовање и више разумевања према региону Балкана и захвалио представницима ЕУ на томе што поштују одлуку Србије, Албаније и Северне Македоније да направе пројекат какав је Отворени Балкан.

Извор/Фото: www.predsednik.rs
 

31.05.2022.

Председник Вучић положио заклетву

Председник Републике Србије Александар Вучић положио је данас заклетву на Једанаестој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву и ступио на дужност у другом мандату.

"Даме и господо, Ваша светости, поштовани председниче, поштовани члане Председништва Босне и Херцеговине, поштована председнице Републике Српске, уважени представници верских заједница, драги пријатељи, поштовани председници Србије и Савезне Републике Југославије, ваше екселенције, председнице Уставног суда и Врховног касационог суда, председнице Владе, чланови Владе Републике Србије, председниче Покрајинске скупштине АП Војводине, председниче Покрајинске владе АП Војводине, даме и господо, драги пријатељи, не постоји већа част, већа обавеза, а нема ни већег поноса од оног који ти даје чињеница да водиш своју земљу, нити лепше дужности од те да је са поносом представљаш.

Све то, и обавезу, и дужност, и част, и понос, добио сам од грађана на изборима. Они су израз воље убедљиве већине, која је мене и највећи део вас наново задужила да свој посао обављамо не увек онако како чак и та већина жели, већ да чинимо све оно што је у најбољем интересу Србије.

Желим да будем председник свих и председник за све, да будем први по обавезама и последњи по привилегијама, да радим више, да не тражим ништа за себе, али да тражим све, апсолутно све за нашу Србију.

Велики Конфучије је рекао да компромис може да се прави са свим, осим са идеалима и то је оно што намеравам да следим, а мени је идеал Србија и добробит њених грађана. То уједно одређује и приоритете мог другог мандата, оне који су, чини ми се, и пре полагања заклетве били јавни и јасни и који гласе: мир, стабилност, независност у одлучивању, слобода Србије, сигурност, здравље, Европа, рад, рад и рад.

Србија јесте и биће, да парафразирам Марка Аурелија, цара, филозофа, управо оно и само оно што ми од ње направимо. Она је производ наших мисли, наших снова и наших дела, наш идеал, наш циљ, наша свест, знање о томе где смо и географски и историјски и велика пажња о томе да никада не побркамо, као што нам се толико пута у историји дешавало, историју и реалност, географију и реалност, пусте жеље и реалност.

Данас имам част, али и немерљиву обавезу да вам се обратим као председник чији други мандат почиње у преломним временима модерне историје. Не постоји тежа, али ни узвишенија дужност од ове на коју данас по други пут ступам. И не постоји циљ који је захтевнији, али и часнији од циља да Србија настави својим путем, јединственим, у будућност какву је одавно својим жртвама и одрицањима заслужила.

Преузимам председничку дужност у временима у којима је основна премиса, у готово читавом свету, постала да су дрскост и безобразлук чин храбрости, а смиреност и стрпљење одраз страха. Живимо у временима када сви гласно говоре, а мало ко слуша и још ређе чује. Гласови разума су све тиши, а визија будућности целог човечанства све магловитија и удаљенија.
 
Данас је, можда више него икада, цео свет жељан истине и правде. Исте оне правде која је уткана и у прве речи наше прелепе националне химне и која још увек стоји као императив без којег нема напретка ни достојанственом човеку, ни целом свету. За такву истину и за такву правду увек ћу да се борим, јер нема тежег, али ни часнијег пута од тога.

Свет можда никада више неће бити исти, али вам указујем на чињеницу да ћемо бар ми покушати да останемо снажни, самоуверени и непоколебљиви у својој принципијелности, да ћемо као земља наставити да радимо за општу добробит, док храбро грабимо напред упркос свим недаћама, као што смо то чинили и до сада.

Не постоји, стога, довољно велика реч за нашу Србију, која је одувек стајала на раскршћу различитих цивилизација, вера и култура, чиме је обогаћена на најбољи начин, који нас подстиче да то наслеђе чувамо и данас још јаче, чвршће и одлучније него икада пре. Исто тако, преко нас су се одвајкада укрштали путеви туђих интереса и амбиција, освајања и повлачења, али и наших победа и пораза, који су оставили дубоке ожиљке у целокупном бивању Србије. Многи су код нас долазили без поштовања и обзира, а одлазили са скривеним или отвореним дивљењем према нашем малом, а тако великом народу и према нашој малој, а тако поносној Србији.

Баш као и ово Мирослављево јеванђеље, и наша земља је имала чудан и тежак историјски пут. Поколења Србије су се калила кроз најтеже тренутке током дугих векова, неретко сама, али увек усправна. Управо та поколења, која су кроз историју показивала невероватне људске, владарске, уметничке, војне, моралне и духовне висине, уткала су овај несаломиви, слободарски, понекад чак пркосни дух у све садашње и будуће нараштаје нашег народа.
 
Да ствари конкретизујем, свет се пред нашим очима на дневном нивоу драматично мења, никада више и никада брже. Напад на Украјину је прекретница у међународним односима. Са једне стране, Русија је желела прекид доминације, како кажу, западне и тврде и меке моћи, спречавање даљег ширења НАТО-а, велика Кина не жели status quo, тј. недодирљивост западне снаге и безутицајност свих других, док са друге стране Запад жели очување сопствене превласти у свету, истовремено се позивајући на кршење међународног јавног права, како од стране Русије, тако и од њихових других противника, попут Народне Републике Кине.

Тачно је да је нападом на Украјину погажено међународно јавно право, али је такође тачно да се то догодило десетинама пута у савременом свету, те да су кључни протагонисти и данашњи велики борци за поштовање норми међународног јавног права биле неретко и западне силе. Уосталом, ми овде, у Србији, то на најбољи могући начин можемо да потврдимо. Наша земља је 1999. године нападнута без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, а да наша земља пре тога није окупирала ниједну другу. Нашој земљи после тога отимано је и даље. Упркос постојању Резолуције 1244 и постојања у правном поретку те резолуције, и даље нам отимају део наше територије тврдећи да су у праву, а ми, ако случајно кажемо да мислимо другачије, тог тренутка више нисмо за будућност, нисмо довољно демократе, не разумемо садашњи тренутак, већ се бавимо сувише прошлошћу. Када би то неко други учинио, он би одмах био неко ко руши међународни правни поредак, ко руши све институције и ко руши мир у свету.

Поносан сам на Србију данас, која се понаша у складу са принципима међународног јавног права, која уме да осуди кршење међународног јавног права, недвосмислено и јасно. Али сам поносан и на Србију у којој нема ни антизападног, нити русофобног понашања. Код нас су добродошли и Достојевски, и Шекспир, и Гете, и Хемингвеј. То је нешто на шта Србија може да буде поносна, па макар била и једна од ретких земаља у савременом свету.

Ово сам све рекао не зато што је из овога могуће извући прагматичне захтеве деловања, већ да и као председник Републике, баш онако како то себи дозволе сви други грађани Србије, спасем душу и кажем шта ми је на срцу. И да не мислите да то што сви знате ја не знам. Знам, неретко знам боље од свих осталих. Неретко то видим и осећам боље од свих осталих. Али то не решава наш проблем и то ниједан од проблема у будућности неће да реши. Политика вођења земље није политика жеља, већ политика могућег, политика реалности.

Ја сам разговарао са једним, од данас највећим европским лидером, седам сати смо разговарали и ваљда је човек желео да ме слуша и осетио сам потребу да испричам све што ми је на души, да изговорим све - како се ми Срби осећамо када видимо шта су нам чинили по питању Косова и Метохије и по свим другим питањима на Балкану. Слушао ме је пажљиво тај велики лидер, много умнији од мене, са много више знања, велику земљу води, и негде око три ујутру ми је рекао: „Хајде, сада Александре, да пресечемо ово.“ Рекох, слушам Вас, драги пријатељу. Он је рекао: „Нисам у свему сагласан са тобом, али да кажем да си за 80, можда чак и 9о одсто ствари које си изговорио у праву. И шта ћемо сада? Водиш једну земљу, председник си земље, довољно си паметан да знаш да, без обзира на неправде којих је у свету много,  постоје ствари које се неће мењати. Ти мишљење моје земље да промениш не можеш. Можемо да се кајемо накнадно, али то никада нећемо да признамо, јер велики то не признају. За нас сузе кајања и грешке не постоје, оне су предвиђене за вас, мање земље. Остаје да видимо шта је то што можеш да урадиш да спасаваш своју земљу у будућности. Остаје да се види шта је то што можеш да направиш, да осигураш будућност за младе нараштаје у твојој земљи, шта је то што можеш да прихватиш као реалност и шта је то што можемо да направимо заједно.“ Ја сам први пут чуо од некога, од западних лидера, да је рекао негде, не директно, али негде је рекао: „У реду, нисмо увек сви ми најсрећнији са свим што смо чинили у прошлости, али са тиме морате да се помирите.“ Макар нешто смо добили, макар неку врсту личног задовољења сам добио те ноћи, која, наравно, за нашу земљу не значи ништа. Али, у праву је тај велики лидер када је рекао да морамо да будемо посвећени будућности, да морамо да бринемо о будућности, да гледамо шта ћемо са нашом децом, јер они нису дужни да плаћају ни дугове наше генерације, ни дугове које су нам оставили наши родитељи, ни наши прадедови нити било ко други. Њима морамо да оставимо што је могуће чистију ситуацију за будућност, да они не морају да размишљају са ким ће да ратују сутра и са каквим ће све нестабилностима и проблемима да се суочавају.

Управо у складу са тим, желим да кажем да се радујем скором формирању новог парламента, надам се да ће се ускоро завршити све изборне радње и чак не желим да одговарам онима који су износили бесмислене тврдње како сам бирао пред којим парламентом ћу да полажем заклетву, јер сам постао председник 31. маја и ово је био једини дан када сам могао да полажем заклетву. Шта да радите, јер шта год некада учинио и како год учинио, никада неће бити довољно добро или довољно лоше да би сви били задовољни.
 
Формирање нове Владе је, рекао бих, од пресудног значаја и имајући у виду ситуацију у којој се налазимо, тешку ситуацију, ми већ данас сви заједно морамо да размишљамо о томе. То не могу сам, иако сам неко ко је добио велику подршку народа, већ је потребно Влада да то ради, а свакако ће то радити она, која буде имала пуни легитимитет, а не у техничком мандату, снажније и јаче.

Морамо да се бавимо и новим санкцијама и новим чудима, у којима опет можемо да будемо оштећени па ћемо морати да молимо наше европске партнере да нам по том питању помогну, али то је већ питање за њих. Управо у складу са тим, очекујем да нова Влада Србије буде формирана до краја јула месеца, а ја ћу са радошћу кренути у интензивне консултације са представницима свих политичких странака у земљи које су ушле у народни парламент, чим буде формиран нови сазив Народне скупштине Републике Србије.

Желим да кажем да сам уверен да ће нова Влада прихватити неке од савета и мојих молби. Верујем да ће мандатар донети одлуку да Влада буде мањински инклузивна, да укључимо што је могуће више припадника не само српског народа, већ да у тој Влади буду и Мађари, и Бошњаци, да буду у њој и Хрвати, и Роми, и представници свих националности који желе добро овој земљи и који имају само једну отаџбину или једну домовину, а то је Србија, коју бескрајно воле баш онако како је волимо ми и који овде планирају да живе, и они и њихова деца, баш као што то планирамо и ми.

Хоћу управо на томе да се захвалим свим представницима, ја чак не волим ни да изговарам у формално – правном смислу, знам да се то тако каже, представницима националних мањина, али рекао бих људима, дивним грађанима, народима који не припадају већинском народу, а који су увек били уз Србију, помагали Србији и заједно са нама делили добро и зло и заједно са нама решавали све муке и проблеме са којима смо били суочени.
 
Оно што очекујем од наредне Владе, али чему ћу се и као председник Републике посебно посветити, јесте под један – наш европски пут. И сад извините, пошто знам да за тако нешто нећу добити аплауз, управо ћу због тога томе највише простора да посветим. Волим понекад да се инатим, да будем џангризав, понекад кочоперан, али не због себе или зато што ми је то због било каквих поена потребно, напротив, на томе се поени губе, већ зато што мислим да чиним добру ствар за Србију.

Ми, када говоримо о Европи, она нам служи као поштапалица, она нам је постала негде обавезни део успутног помињања, али и нешто што најлакше можемо свакога дана да критикујемо, нападамо, али да опет, када дође поподне или вече, размишљамо како и колико ћемо сутра подршке и помоћи да тражимо. Ма колико да са правом кажемо да они нису увек фер према нама, а не мислим да су увек фер према нама, посебно када је реч о политичким захтевима, исто тако ни ми нисмо фер према њима. Лако нам је и лепо да узимамо новац пореских обвезника из Европске уније и много се добро осећамо ако ни хвала на то не кажемо. Лако нам је, лепо, да прихватамо оно што нам одговара, оно што нам се допада, али нам није лако и лепо да чујемо речи критике када нам се нешто не свиђа.

Европска унија не сме да буде синтагма поштапалица, она не сме да буде нешто што је ушло у речник тек онако, већ мора да буде наше опредељење. Управо због и трговинске размене, инвестиција, али и због тога што желимо да припадамо том типу друштва, мораћемо много тога да урадимо и у области владавине права, даље демократизације нашег друштва, медијских слобода и свега другог. Наравно да претерују када говоре да не може да се чује другачије мишљење, наравно да понекад то користе за своје политичке потребе, али је такође тачно да и ми увек можемо боље, и то не због њих, већ због нас.
 
У складу са тим, долазимо до онога на шта сам се данас заклео, на Устав Републике Србије, долазимо до кључног политичког питања за нас, а то је питање Косова и Метохије. Повезано са украјинском кризом питање Косова и Метохије биће још истакнутије и још теже за нас за решавање. Шта год вам говорили, са било које стране, шта год вам рекао било ко са запада, Косово и Метохија биће већа и важнија тема управо и због онога о чему је недавно говорио председник Путин.

Они ће вам рећи да то није тако и да Косово није ни слично као неки други примери у свету, то ће вам понављати бесомучно. Што вам више то понављају, ви видите да их то више мучи. Управо због тога ћемо се суочавати. Извињавам се што говорим истину свима, и вама у сали, и њима који ово слушају. Да ли стварно мислите да сам толико наиван кад ми десет пута кажете да вас се то не тиче и да вам то није проблем, да мени, политичком ветерану, то покушате да продате? Видим колико вас то боли. Можете да мислите колико то онда боли нас, колико то боли ову земљу, колико то боли српског човека, колико то боли свакога у овој земљи. Сваког дана морамо да слушамо притиске да бисте ви задовољили своје интересе, ни једног секунда не размишљајући о нашим интересима. Ту имамо проблем и што немамо баш ни са ким да разговарамо у жељи да дођемо до компромиса, у жељи да тражимо компромис.

Такође, знам да ово нико не жели да слуша у Србији, али ми морамо да тражимо компромис. Ми морамо да се боримо за компромис. Ми морамо да чувамо наш народ на Косову и Метохији. Ми морамо да бринемо о животима наших људи, наших стараца, њихове деце и њихове деце који и даље живе на Косову и Метохији, који и даље воле српску заставу, који и даље говоре српским језиком. Због тога морамо да трагамо за компромисом.

Данас, када о томе говоримо, и данас не извршавају пресуде својих органа да Високим Дечанима врате оно што Високим Дечанима припада и нико се због тога много не секира. Имали смо први пут саопштење Квинте која је искрено критиковала став албанских властодржаца у Приштини да не дозволе Србима да се изјасне на изборима за председника и за парламент Србије. То је трајало пола дана. Дан после тога могли су да наставе да раде све исто што су радили, јер увек ће имати њихову подршку и нико не треба да има било каквих илузија по том питању.
 
Онда долазимо до питања које је са тим повезано. На колико разумевања ми можемо да наиђемо и на колико рационалног прихватања наших аргумената можемо да наиђемо када кажемо - па, чекајте, ви очекујете од нас да се једнако снажно опредељујемо против Руске Федерације? Сада, оставите по страни све наше традиционалне односе, оставите по страни и све друго, што ми немамо проблема у снабдевању гасом, сигурности снабдевања, што имамо добре односе, све то по страни оставите, па како мислите, људи, да, с једне стране, свакога дана говорите о територијалном интегритету, о заштити територијалног интегритета као врховном принципу међународног јавног права, а да онда нама кажете – ви, Срби, заборавите поштовање врховног принципа међународног јавног права, али гледајте да се још горе него ми, а због свега што се у свету збива, односите према Руској Федерацији. И нема проблема што они неће да буду за вас у Савету безбедности Уједињених нација по питању вашег територијалног интегритета, јер добро је за вас да заборавите на свој територијални интегритет.

Ја молим само представнике тих земаља да буду бар мало фер према Србији, па да кажу – разумемо вашу тешку позицију, али, нема проблема, ми вас терамо у то. То је језик који можемо да разумемо. Не значи да ћемо да послушамо, али то је језик који је много мање лицемеран него овај који нам говори о томе да је то правда, да је то правично и да је то поштено, јер да је то правично, поштено и да је то правда, не бисте тако лако разорили територијални интегритет и разарали територијални интегритет Србије као што сте то чинили.

Знам ја, на срећу или жалост, шта је то што се људима допада и опет се враћам и опет вам понављам, ово сам изговорио да спасем душу, да знате да је имам, пошто знам да многи мисле да је немам, и да знам ове ствари, углавном боље од већине, да не кажем случајно од свих, али сутра ми морамо да имамо довољно горива, морамо да имамо и довољно хране, морамо да имамо и нове болнице, морамо да имамо и нове фабрике и морамо да држимо најбоље односе са нашим западним партнерима и да будемо тврдо, чврсто, истрајно и снажно на европском путу.

Нова Влада мора брзо да се формира и због тога што је неопходно да се хитно, хитно бавимо предстојећом зимом и снабдевањем Србије, пре свега, енергентима. Ситуација је алармантна и зато је важно да у најкраћем могућем року Владу формирамо, да бисмо могли да се посветимо томе, да бисмо могли да издвојимо велики новац и да обезбедимо сигурност за грађане Србије током предстојеће зиме.
 
Ми имамо стабилне јавне финансије захваљујући целој Влади, Министарству финансија, Народној банци Србије, захваљујући добром раду, стабилности, коју смо чували све време. За нас је од великог значаја да ту стабилност сачувамо.

Храна. Имамо је довољно и имаћемо је довољно. Сви покушаји дестабилизације српског тржишта пропашће зато што ми никога не обмањујемо. Ми никога не лажемо када кажемо да имамо довољно шећера, уља, пшенице, сунцокрета, кукуруза и свега другог што је неопходно за нормалан и пристојан живот.

Велики су и кључни, суштински, реформски задаци пред Србијом, који ће да боле многе - од нове и много озбиљније и одговорније енергетске политике, образовања и науке, која мора да буде суштина, стуб напретка Србије у будућности. Ту бих посебно замолио Владу да се не плаши реакција око ширег, свеобухватнијег и убедљивијег, уверљивијег увођења дуалног образовања у наш образовни систем, јер су сви бежали од тога. Најлакше је чекати само када ће следећа плата и колико Министарство финансија може да обезбеди пара, а да при томе не видимо колико заостајемо за Немачком, Аустријом, Швајцарском и колико, у ствари, нисмо спремни себе да мењамо, али смо спремни све друге да мењамо.

Наставићемо, јер држава мора да настави са улагањем у здравство, јер здравство постаје један од стубова како развоја, тако и опстанка наше нације. Даља дигитализација, развој роботике, вештачке интелигенције, али и брига о климатским променама и заштити животне средине. Имамо много партнера, од Норвежана до ЕУ, до САД, са којима смо ушли у значајне пројекте из питања енергетске сигурности, безбедности, као и заштите животне средине, а које треба продубити.

Што се тиче питања наше војске, као врховни командант трудићу се да наша војска, својим утицајем, буде снажнија, да буде гарант безбедности, мира, сигурности и стабилности. Слушали смо претходних месеци безброј пута како ће Србија, тобоже, некога да нападне, како ће српска војска некога да угрожава. Лагали су данима, недељама, колико већ траје ова криза у Украјини, деведесет шест дана. Деведесет шест дана, свакога дана сте по стотину пута и на стотину места могли да прочитате те лажи. И после деведесет шест дана нико нам још није рекао извините. Нико нам још није рекао - извините што смо лагали од првог дана. И хвала Србији што се понаша као стуб стабилности и што никада никога није угрозила, и што никада ништа ни од кога није тражила, осим што је тражила да буде своја на своме, да има право да чува своју слободу, своје небо и своју земљу, сама, без ичије помоћи.

Србија ће, уверен сам, драги пријатељи, чувати љубоморно своју војну неутралност. Ми нисмо политички неутрални. Ми се налазимо на европском путу и знамо своје обавезе, али своју војну неутралност ми морамо да чувамо. Свуда око нас су или НАТО земље или територије на којима се налази НАТО. Не постоји ни једна територија, ентитет, земља до Србије, поред Србије, која није у НАТО.

Србија је као мало острво и неки обично то говоре или наводе као проблем. Али да  вам кажем, шта је проблем у томе што верујете свом народу, што верујете јуначком гену својих грађана да смо били и да ћемо бити у стању да чувамо своју земљу и да не желимо да припадамо било којем војном блоку, да желимо само да имамо право да чувамо своје границе, да чувамо своју земљу, да имамо своје војнике и да штитимо своје небо? И Србија има данас и финансијски више снаге да сачува своју земљу него што је имала раније. И Србија данас више никоме не би била лак плен као што смо, нажалост, упркос нашем великом срцу, били лак плен 1999. године.

И то је нешто на шта сам поносан. Дакле, никога не нападамо, никога не угрожавамо, али вам гарантујем једну ствар, а то је да се нико неће дрзнути и нико, онако лако како је некада кренуо, задовољавајући своје геополитичке интересе, више неће смети да крене на Србију, не зато што нас неко воли или не воли и не само зато што данас нема такве интересе, као што је имао некада, већ зато што је Србија снажнија. А снажнија је захваљујући народу и грађанима Србије који су улагали у своју војску, који су веровали у своју војску и који знају да је пут неутралности, пут у будућност за Републику Србију и за наше грађане.

Оно што је такође важно, то је да плате и пензије ће да расту, инфлација не сме да поједе. Увезена инфлација, највећим делом увезена инфлација, не сме да поједе њихова примања, јер смо се борили за бољи животни стандард грађана и Влада ће по том питању морати напорно да ради и пензије да прате плате.

И оно што је такође важно, и без чега нама нема будућности, а о чему сви причамо, да се мало нашалим на наш рачун. Ми, сви, када одемо на телевизију, сви, сви ми председници, премијери, министри,  сви аналитичари, сви критичари, сви, ко год се појави негде, увек оде па каже: „Ето, село нам је пусто“. Хајде, врати се у село. Хајде, отиђи у село. На крају схватите да нам је много лепо у градовима. Живимо у градовима, нормално. У целој Европи, у целом свету је такав тренд и неће се променити. И нису људи који живе у граду лошији од оних који живе у селу и обрнуто, нису људи који живе у селу лошији од оних који живе у граду. И уз све наше напоре, и уз све то што смо учинили, тешко ћемо успети да променимо тај тренд.

А онда са исте стране слушате о томе како и колико деце имамо, недовољно је деце, немамо коме да оставимо земљу. А онда, шта год да кажете по том питању, бићете предмет критике, јер ће вам рећи да сте некога увредили зато што желите да подстичете наталитетну или пронаталитетну политику, зато што сте неком неко право ускратили. Не љутите се. Ми данас имамо много више и популарније су нам и телевизијске емисије и новински чланци о кућним љубимцима, него о деци.

Извините што ово морам ја да вам кажем као председник Србије, извините што нико други нема храбрости да то каже, јер зна да ће да буде линчован. Ја сам стотинама пута линчован и немам проблем са тим. Дивини су кућни љубимци. И пас, и мачка, и папагај, и коњи, ко их има на селу, дивни, сваког од њих волите на свој начин, али људи ми не можемо да преживимо, нама будућности нема ако не будемо имали више деце. Нема нам будућности, можете да говорите шта хоћете, неће нам опстати земља.

Зато, очекујем од Владе да настави са мерама подстицања наталитета. И то није увреда за било кога. Постоје људи који не могу да имају децу, постоје људи чији је избор да не желе да имају децу, али ми, као друштво и држава, морамо да се побринемо да имамо оне који ће да продуже живот држави. Држава без грађана не може да постоји.

И враћам се поново, још ћу неколико речи о комшијама и о ономе што нам је чинити.

За нас је веома важно то што смо постигли у претходном периоду. Са нашим мађарским пријатељима имамо најближе и најбоље могуће односе, говорим са мађарском државом, најближе, историјски најближе односе, и то је нешто што морамо да чувамо и да гајимо. Имамо веома добре односе и са Румунијом и Бугарском, у ширем региону и са Грчком и Турском. Имамо, захваљујући иницијативи Отворени Балкан, за коју ћу се свим срцем залагати и борити, вероватно најбоље у историји односе са Северном Македонијом и Албанијом.

Посебно бих се захвалио и Српској православној цркви, Његовој светости патријарху Порфирију на изузетном мудрим одлукама које је донео и тиме додатно допринео пријатељству и братству које имамо са македонским народом. То је нешто о чему ће историја, Ваша светости, да суди, а не дневни извештај.

Захваљујући Вама и захваљујући политици коју смо водили, данас је Србија најпопуларнија земља у Северној Македонији, код њиховог становништва, ми данас их осећамо као браћу и немамо ни један проблем у тим односима и то је велика ствар коју смо успели да направимо.

Са Албанијом односи су нам све бољи, све снажнији, све јачи. Оно где ћемо морати много пажње да посветимо, то су наши односи са Загребом, са Хрватском, да покушамо да много тога изменимо, да се сагласимо коначно да ни на шта из прошлости не гледамо на исти начин, да су нам погледи у прошлост другачији, различити, али да покушамо да пронађемо исте наочаре и исте двогледе за будућност, и да видимо шта је то што можемо заједнички да урадимо. Врата Београда и капије, и врата Председништва, биће увек отворена за добар дијалог и разговор са Загребом.
 
Исто очекујем и са политичким Сарајевом, али они морају да знају да ћемо ми увек штитити интересе међународног јавног права, то су интереси Србије, поштовање Дејтонског споразума, поштовање Устава БиХ, интегритета БиХ, али да ћемо увек тражити да нема мењања Дејтонског споразума без сагласности сва три народа и да ћемо, разумљиво, бити уз Републику Српску, даље развијати наше односе, кад год можемо и ако можемо помагати Републици Српској и тога се не стидимо, и никога због тога не угрожавамо, јер ћемо се трудити да свима увек и у сваком тренутку пружимо руку подршке, руку заједништва и руку помоћи.

Некада се говорило, мој отац је пореклом са друге стране Дрине, ја сам некако случајно у Београду рођен, па Срби са оне стране Дрине су увек говорили да никада људи у Србији не могу да разумеју колико Република Српска воли Србију. Ја бих данас рекао, посебно нашим гостима из Републике Српске, да они не треба да сумњају колико људи у Србији воли Републику Српску и да то није ништа мање од онога колико Република Српска воли Србију.

Оно што је за нас важно, то је да са Бошњацима, упркос свим политичким разликама, упркос томе да неко понекад и не жели да прихвати испружену руку, да градимо добре, пријатељске и блиске односе. То морамо да радимо и због великог броја Бошњака који живе у нашој земљи. Догађаји из Прибоја више никада не смеју да се понове.

Рећи ћу вам само једну ствар из које најбоље видите колико ти људи воле своју земљу. Ми смо после 37 година, као што смо успели после много деценија да изградимо мреже аутопутева, пруга, болница, фабрика, ми смо после 37 година успели да донесемо две златне медаље са Европског првенства у боксу, али једну медаљу нисмо успели да донесемо.

Реч је о једном Пријепољцу, Мамић или Мемић, неће се наљутити, Бошњак је, који се тако жестоко борио за Србију, тако свим срцем, у Јеревану је било то такмичење, да бих волео да сте то могли да видите. И кад год би доносио медаљу, огрнуо би заставу Србије са поносом. Ми треба да будемо поносни на нашу бошњачку браћу и на све оне који се боре за ову земљу и да заједно са њима градимо ту будућност. Сад бих ја, онако српски додао, да зачиним, јер ми без тога не можемо, без теорија завере код нас Срба не може, опљачкале га судије у борби за медаљу, прегласавањем донели одлуку да је изгубио тај меч.

Ми не можемо да мењамо читав свет, можемо само да га прихватимо таквог какав јесте и да тражимо своје место у њему. Оно што можемо, оно што хоћемо да наставимо, јесте да мењамо себе, да градимо своју земљу, у сваком смислу да је градимо, у свакој области науке, образовања, здравља, економије, инфраструктуре, спорта, културе.

Дизаћемо и грађевине, јер оне, по Иви Андрићу, не мењају само изглед и значај краја у коме се налазе, него имају дубоке биолошке везе са народом који се њима служи. Између грађевина и људског насеља постоји присна и невидљива веза, једна сложена и нејасна, али стална размена међусобних утицаја. Народ преко подвига својих појединаца ствара грађевине на слику и прилику својих најдубљих, често несвесних тежњи и особина, а те грађевине полако и стално утичу на карактер и навике народа. Постајемо бољи, рекао нам је велики писац, градећи себе и своју земљу. То се не односи само на структуралне грађевине, већ на све оно што смо градили и на све оно што те тек треба да изградимо.

То је онај кључни циљ којем ћу посветити овај мандат, мој последњи, да када одем са овог места, знам да је Србија боља земља него што је била када сам на њега дошао. Нема жртве коју нећу зарад тог циља да поднесем и нема ствари коју нећу да урадим, труда на који нећу бити спреман. Зато што са идеалима нема компромиса и то је једина ствар са којом компромиса нема. Све остало је компромисима подлежно и компромис је једна лепа, а не ружна реч. На крају, то је управо зато што је и мој једини идеал Србија.

Стављајући руку на Устав Републике Србије и Мирослављево јеванђеље, преузимам на себе бреме велике одговорности. То није само одговорност према овој генерацији грађана Србије, већ и према својим великим претходницима, а посебно према поколењима која тек следе. Велики Његош каже: поколења дела суде.

Живим у уверењу да ће наша политика одолети суду времена и да ће будућа поколења, лишена емоција које директни учесници и савременици увек и неизбежно имају, са безбедне историјске дистанце наше време објективно оценити као време стабилизације и узлета Србије.

Пре него што завршим, драги пријатељи, хоћу да се захвалим свима. Хоћу и вама овде, из овог сазива парламента или старог сазива парламента, јер ви сте донели велике и важне промене за Србију. Ви сте ти који сте се усудили да кажете – нећемо сву власт у својим рукама, хоћемо независно правосуђе. Били сте једини који сте то смели да кажете и направите. Ви сте доносили најважније законе, да спасавамо народ у време Ковида. Ви сте доносили најважније мере када је требало Србију финансијски заштити и сачувати. Много тога доброг урадили сте за наш народ и грађане. Историја је та која ће да суди, а не неко на дневном нивоу.
 
Хоћу да се захвалим свим бившим председницима Републике Србије и Савезне Републике Југославије, који су пружили огроман допринос напретку наше земље, који знају шта је држава, који својим присуством и данас показују да онај ко зна једном шта је држава, никада не заборавља шта му је дужност и не заборавља шта је држава и увек се држи основних принципа, да држава и интереси државе морају да буду важнији од личних интереса. Зато хвала вама свима што сте данас овде и бескрајно поштовање моје имате за све оно што сте чинили за нашу земљу.

Хоћу вама, поштовани пријатељи из Републике Српске да се захвалим. Са вама сам, Жељка, Миле, много тога радио у претходних пет година, много тога доброг, чини ми се, учинили смо за наш народ. Сигурно је да смо правили и грешке. Хвала вам на томе што сте трпели понекад и моје другачије ставове, што сте били у стању да разумете да не морамо по сваком питању да имамо исто мишљење, али смо знали шта нам је циљ, а то је добро за наш српски народ и то увек добро за Републику Србију и Републику Српску. Хвала вам што сте ме трпели.

Вама хвала, Ваша светости, што сте увек уз наш народ, што сте увек ту да поделимо и добро и зло.

Хоћу да искористим прилику да се захвалим мојој породици којој није било лако у претходних пет година. Не желим да кукумавчим, јер јој неће бити лакше ни у наредних пет година, само хоћу да кажем Данилу, Милици и Вукану да их бескрајно волим и да тата ништа без њих не би могао.
        
Због свега наведеног, молићу се Богу на исти начин како је то чинила предивна Ребека Вест док су нацистичке бомбе падале на њену домовину: Господе, допусти ми да се држим српски! Нека живи Србија!"

Извор/Фото: www.predsednik.rs
 

Извор/Фото: www.predsednik.rs
 

25.05.2022.

Председник Вучић на годишњем састанку Светског економског форума

Председник Републике Србије Александар Вучић боравиo je у швајцарском граду Давосу, где jе присуствоваo годишњем састанку Светског економског форума. Током дводневног боравка у Давосу, председник Вучић учествоваo je на сесији Дипломатски дијалог на тему Западног Балкана, као и у дискусији на тему Успостављање мира, обнављање раста и остваривање одрживости.

Председник Вучић је пренео да је доминантна тема скупа у Давосу била Украјина, као и да су важне теме биле предстојећа зима и питања енергената, хране и одрживости.

„Важно је чути шта су планови, до када ће се повећавати референтне стопе, на који начин ће играти игру између раста и спасавања Европе од инфлације, као и шта је оно што Србија може да учини и сачува стопу раста изнад просека“, рекао је председник Вучић и додао да се тема украјинске кризе надвила над све друге теме, да је приметна огромна подршка Украјини, без могућности да се чује било шта друго.
 
"Некада сте овде могли да чујете различите, другачије ствари, долазили су и Си Ђинпинг и Ангела Меркел, а сада је Давос постао место доминантно, искључиво западне оријентације. О свему осталом је могуће разговарати, али у задатим оквирима", навео је председник Вучић. Он је истакао да је у Давосу имао низ добрих састанака са бројним европским и светским званичницима, додајући да је искрено и отворено говорио о проблемима.
 
Председник  Вучић је учествовао на сесији Дипломатски дијалог о Западном Балкану и пренео је новинарима да је Србија на путу ка ЕУ и да је захвална на подршци коју од ње добија, али да је потребно да се разуме и наша позиција, а не само да се понавља шта се од Србије очекује.

"Суштина је у томе да сам био искрен, отворен, говорио о проблемима, указао на другачије виђење ситуације у БиХ од већине пристуних, као и различите ставове у односу на Куртија", рекао је председник Вучић и додајући да не може да открива детаље, указао је да су на скупу изнели потпуно различите визије будућности Балкана. Он је истакао да постоји поверење између Београда, Скопља и Тиране, да расте економска сарадња и све, како је рекао, иде у добром смеру.
 
Председник Вучић је навео да је на маргинама скупа разговарао и са председником Републике Северне Македоније Стевом Пендаровским, а накратко и са премијером Републике Хрватске Андрејем Пленковићем.

Председник се у Давосу састао и са председником Владе Црне Горе Дританом Абазовићем и позвао га да се придружи састанку иницијативе "Отворени Балкан" на Охриду.
 
На овогодишњем форуму председник Вучић имао је и низ билатералних сусрета са светским званичницима, представницима финансијских институција и водећих компанија у свету.

"Много сам разговарао о томе како можемо да се поставимо данас у свету, а разговарао сам и са шефицом америчке Ексим банке, о великом зајму у будућности за значајне енергетске пројекте, за соларне, а касније и хидропројекте. То је био одличан састанак, кратак, али конкретан. Верујем да ћемо ускоро изаћи са конкретним плановима", рекао је председник Вучић.
 
Током боравка у Давосу, председник Србије Вучић састао се и са оснивачем и извршним директором Светског економског форума Клаусом Швабом, премијером Републике Грчке Кирјакосом Мицотакисом и председником Републике Јерменије Ваганом Хачатурјаном, са којим је разговарао о билатералним односима и глобалној ситуацији.

Давос, 25. мај 2022. године

Извор/Фото: www.predsednik.rs

Понедељак, 02. мај 2022. године

''Од момента избијања сукоба у Украјини надлежни органи Пољске су забранили све преласке страним држављанима, који из правца Русије (Калињинград) и Белорусије желе да преко копнене/друмске границе уђу у Пољску ради транзита. Одобрава се улазак само оним странцима који имају дипломатски пасош или регулисан боравак у Пољској (радна и студентска карта боравка или виза). Осталим странцима улазак у Пољску се одобрава у изузетним случајевима, а коначну одлуку о уласку доноси искључиво надлежни дежурни шеф граничне полиције приликом доласка странца на конкретни гранични прелаз.

Држављани Р.Србије се моле да не полазе на пут пре него што контактирају Амбасаде Р.Србије у Москви, Минску и Варшави, како би им доставили информације о томе ко, када и преко којег граничног прелаза планира да уђе у Пољску. Амбасада Р.Србије у Варшави ради најаве уласка држављана Србије на територију Пољске, међутим не може да гарантује да ће им улазак и транзит бити одобрени.

Излазак из Пољске ка Русији и Беолрусији није забрањен.''

Понедељак, 02. мај 2022. године

Од уторка, 3. маја, 2022. године престају да важе све мере контроле и ограничења за улазак лица у Републику Србију, у вези са заразном болешћу Ковид-19, како за стране тако и за домаће држављане.

Од поноћи, држављани Србије као и страни држављани, при уласку у земљу неће бити у обавези да имају негативан ПЦР тест, брзи антигенски тест, доказ о прележаној болести, нити потврду о вакцинацији, без обзира на то из које земље света долазе у Србију.

Одлука о слободном уласку грађана Србије и страних држављана у земљу донета је на основу тренутне епидемиолошке ситуације у нашој земљи, и у складу је са одлукама већине земаља Европе и региона.

Надлежне институције настављају да прате развој епидемиолошке ситуације у Србији из сата у сат и благовремено ће обавештавати јавност.

На снази остаје препорука о ношењу маски у затвореном простору, док је ношење маски у здравственим установама обавезно.

Ковид амбуланте, пунктови за тестирање на присуство вируса корона и пунктови за вакцинацију настављају да раде уобичајено.

Петак, 15. април 2022. године

Отправник послова a.i. Александар Цревар је примио белоруске студенте, учеснике програма "Свет у Србији".

У разговору са студентима указао је да се у оквиру пројекта "Свет у Србији", страним студентима пружа изузетна прилика и могућност да стекну јединствена академска знања током школовања у Р. Србији, која ће касније моћи да примене у својим земљама.

Пожелео им је пуно успеха и одличних резултата у школовању у Р. Србији.

Понедељак, 11. април 2022. године

У вези са конкурсима који су били отворени од 23. фебруара до 9. марта 2022. године, министар спољних послова Р. Срббије, Никола Селаковић је донео Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, број: 52-229/30-2022/01 од 11. априла о.г., као и Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону, број: 51-366/30-2022/01 од 11. априла о.г.

Увид у наведене одлуке можете извршити на званичном интернет сајту Министарства спољних послова и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Поводом предстојећих парламентарних и председничких избора у Републици Србији, Републичкa изборнa комисијa је објавила видео информацију  о гласању у иностранству.

Поменуту информацију можете погледати на следећем линку.

Подсећамо да је рок за пријаву бирача 12. март 2022. године (до поноћи по локалном времену у Републици Србији).

Среда, 23.02.2022.

Обавештавамо да је Министар спољних послова Р. Србије  Никола Селаковић 14. фебруара 2022. године донео одлуке о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре (бр. 51/30-2022/01 и бр. 52/30-2022/01).

Увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката можете извршити на следећим линковима: линк 1 и линк 2 .

Понедељак, 21.02.2022. године

На основу Одлуке председника Републике Србије Александра Вучића, расписани су избори за посланике Народне скупштине за 3. април 2022. године.

Бирачко право у иностранство имају:

- сви пунолетни држављани Републике Србије, који живе у иностранству, а имају пребивалиште у Републици Србији и
- држављани Републике Србије који на дан гласања туристички бораве у иностранству, ако су претходно благовремено поднели захтев за гласање у иностранству.

Услов за остваривање бирачког права и гласање у иностранству:

Држављанин Републике Србије може гласати у иностранству искључиво уколико је уписан у Јединствени бирачки списак у Републици Србији.

Провера уписа у Јединствени бирачки списак може извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, односно пасоша, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе на следећем линку.

Процедура подношења захтева:

а) Уколико је лице уписано у Јединствени бирачки списак у Републици Србији подноси само Захтев за упис у бирачки списак податка да ће бирач гласати у иностранству:
- Захтев за упис у бирачки списак податка да ће бирач гласати у иностранству

б) Уколико лице није уписано у Јединствени бирачки списак у Републици Србији,  подноси два захтева:
- Захтев за упис у Јединствени бирачки списак у Републици Србији и
- Захтев за упис у бирачки списак податка да ће бирач гласати у иностранству.

Захтев мора бити попуњен читко. Подаци морају бити исправни. Погрешно унети подаци могу бити основ за доношење решења о одбијању захтева. Указујемо да је Захтев за упис у бирачки списак податка да ће бирач гласати у иностранству потребно поднети без обзира да ли су грађани - бирачи раније гласали у иностранству.

У оба случаја, уз Захтев је неопходно приложити (послати) копију прве странице важећег пасоша или обе странице важеће личне карте Републике Србије.

Рок за пријаву:

Држављани Републике Србије са бирачким правом, могу да поднесу захтев за гласање у иностранству дипломатско-конзуларном представништву најкасније пет дана пре закључења јединственог бирачког списка, односно до 12. марта 2022. године (до поноћи по локалном времену у Р. Србији).  Након наведеног времена захтеви неће моћи да се процесуирају.

Подношење Захтева:

Попуњен и потписан захтев, уз копију важећег личног документа Републике Србије (прве стране пасоша или обе стране личне карте) може се доставити на следећи начин:

- лично у просторијама Конзуларног одељења Амбасаде Републике Србије у Минску,

- слањем електронске поште на адресе: srb.emb.belarus@mfa.rs и embassy.minsk@mfa.rs

- поштом на адресу: ул. Румянцева 4, 220034 г. Минск, Республика Беларусь.

- факсом на бројеве телефона: +375 17 / 358 96 22 и 393 92 26.

Обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе Р. Србије за бираче који имају боравиште у иностранству можете видети овде.

16. фебруар 2022. године

Поводом предстојећих избора у Републици Србији, расписаним за 3. април 2022.године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

”Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (до 12. марта 2022. године у поноћ), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на изборима, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, односно пасоша, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе.

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”

Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје бирачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи овде.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

Уторак, 15.02.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић уручио је данас, поводом Дана државности Србије, одликовања заслужним појединцима и институцијама и том приликом поручио да славећи Сретење, чинимо посвету нашим великим претходницима и шаљемо поруку да желимо слободну, јаку, и модерну Србију.

Председник Александар Вучић је истакао да Сретењски устав потврђује Карађорђеву и Милошеву доктрину да је Србија држава слободних сељака, чије је право на имовину потврђено највишим правним актом Кнежевине.

„Немамо право да се пред сенима предака не присетимо да су у то време највеће силе света баштиниле вишевековну традицију робовласништва, кметства, те суровог колонијализма. И нисмо ми случајно данас једна од најбрже и највише растућих економија Европе, као што нисмо случајно земља градилишта и нових инвестиција. Ни најмање случајно није ни то што смо успели да се изборимо са свим кризама, од поплава, до пандемије. На крају, нисмо тек пуком случајношћу независна земља, која сама одлучује о својој судбини. То је била обавеза коју смо добили тог 15. фебруара 1835. године од окупљених на пољани наше слободе и наше будућности“, поручио је председник.

Председник Републике подсетио је да се данашња Србија темељи на два догађаја, која су се одиграла на исти дан, у различитим временским интервалима, те да свакодневним напорима, које улажемо у бољитак и јачање наше земље, отплаћујемо дуг, који су нам оставили Карађорђе, Чарапић, Вељко, Главаш, Синђелић и сви други устаници.

„Први догађај је, по историчарима, најзначајнији у нашој модерној историји, јер су њиме отпочели ратови за слободу, независност и уједињење. И тог 15. фебруара 1804. године, у Марићевића јарузи, у Орашцу, народне вође су подигле први слободарски устанак на Балкану, устанак који ће створити независну Србију, и који ће, на овим просторима, устоличити ту свету реч слобода, као најважнији израз, као обавезу и завет. Захваљујући њима, Србија је успела да издржи стотине година борбе за своју, али и туђу слободу и независност. Србија данас представља бастион слободе и независности и гарант мира на овим просторима“, рекао је председник Вучић.

„Сваки наш нови пут, свака болница, пруга, фабрика коју подижемо, својеврсна је отплата на снове и жртву устаника, који су, не траживши ништа ни од кога, кренули на тај страшни и лепи пут слободе. Упркос слому као крајњем резултату, Први српски устанак доказао је да Србија, ослоњена сама на себе, може бити слободна и потпуно функционална као држава.  Жеља устаника да освоје право на "Српско Правленије", метафорички је зачетак будуће српске државе“, поручио је председник.

Председник Републике потом је истакао да Србија пре тачно 187 година, на верски празник Сретење, није добила само први Устав, већ да је захваљујући њему постала држава.

„Тако је одлучено на највећој Скупштини икада одржаној, у Крагујевцу, у порти Придворске цркве. На тој пољани под отвореним небом, Србија је добила своју заставу, свој грб, своје институције и озваничила своју слободу. Један народ, поносан, сељачки и истрајан је одлучио да, после векова ропства, законски збаци разне окове, и да од те пољане направи модерну државу, државу без робова, у којој ће сви бити једнаки пред законом, сви имати права и слободе, а свака власт бити ограничена“, нагласио је председник додајући да је тог дана Србија, по свом уређењу, стала раме уз раме са Француском и Белгијом и постала једна од најмодернијих европских држава.

Током обраћања, председник је рекао да захваљујући јуначким прецима Србија данас живи као слободна, независна, стабилна, достојанствена држава, која је у миру са свима. Затим је поручио да уручује ордења, као знак захвалности свима онима, који су својим радом и залагањем допринели управо таквој Србији.

„Остаће вечно упамћени, забележени на страницама те велике и дивне књиге, коју су наши преци почели да пишу, без речи, али са јасном мишљу, коју ми данас настављамо, вредно и пажљиво, знајући да она нема крај“,  закључио је председник Републике Србије Александар Вучић.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

Уторак, 15. фебруар 2022. године

Данас обележавамо национални дан Републике Србије.

Срећан Дан државности, драги грађани Србије!

Видео материјал се може погледати на следећем линку.
 

Понедељак, 7. фебруар 2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је данас у Женеви потписивању Споразума о успостављању центра Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Србији, првог таквог у региону Западног Балкана.

Споразум су у седишту тог форума потписали директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Србије Михаило Јовановић и извршни директор задужен за центре Светског економског форума за четврту индустријску револуцију Џереми Јургенс.

Поменути центар у Србији биће 16. у мрежи центара Светског економског форума у свету и први у региону Западног Балкана.

Нови центар почеће са радом 1. марта, а функционисаће као непрофитна организација и платформа за јавно-приватно партнерство и сарадњу за четврту индустријску револуцију, док ће фокус рада бити на вештачкој интелигенцији и биоинжењерингу.

Потписивању овог документа присуствовали су и оснивач и извршни директор Светског економског форума Клаус Шваб и председник тог форума Борге Бренде, са којима се Брнабић претходно састала.

Брнабић је у обраћању новинарима истакла да је овај споразум резултат дугогодишњег заједничког рада Србије и Светског економског форума (WEF).

Почели смо да разговарамо још 2018. године, потписали Меморандум о разумевању, затим нас је 2020. година мало спутала, али наставили смо 2021. године да планирамо и ево нас данас овде, навела је она.

Према њеним речима, центар ће бити усмерен на област развоја вештачке интелигенције, биомедицине и биотехнологије, те на начине на које дигитализација може да подигне продуктивност предузећа и читаве економије.

То је оно што даље води ка већим платама, бољем животном стандарду, као и према економији која је, пре свега, заснована на знању, креативности и иновацијама, нагласила је Брнабић.

Данас, како је подвукла, имамо огромно признање за све што је Србија урадила у области дигитализације, развоја високих технологија и промене парадигме – са економије која је била заснована на радно интензивним инвестицијама, ка дигиталном развоју.

Зато овај споразум показује и да је Србија препозната као један од лидера у економији и ИТ индустрији у последњих шест година, указала је премијерка и оценила да је ово најава почетка још ближе сарадње Србије и Светског економског форума.

Она је додала да ће са 16 центара WEF-а за четврту индустријску револуцију у свету на сваких месец дана имати заједнички састанак, на којем ће се говорити о томе шта сваки од њих ради, будући да сваки има различит фокус.

Тако ћемо на сваких месец дана чути шта ко ради, учити једни од других и сигурна сам у то да ће центар у Београду бити један од најбољих, поручила је председница Владе.

Према њеним речима, овим добијамо видљивост, могућност да се Србија додатно етаблира као инвестициона дестинација, земља добра за живот, инвестирање у нове технологије и знање.

Јовановић је објаснио да ће центар за четврту индустријску револуцију у Србији радити у оквиру Канцеларије за ИТ и еУправу.

Он је рекао да ће овај центар блиско сарађивати са другим значајним националним институцијама, пре свега са Истраживачко-развојним институтом за вештачку интелигенцију и Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, са другим државним установама, научним институтима и приватним сектором.

Према његовим речима, екосистем формиран око центра користиће инфраструктуру Националне платформе за развој вештачке интелигенције, Центра за секвенцирање генома и будућег биоекономског центра – БИО4 Кампус.

Потписивање Споразума о оснивању центра за четврту индустријску револуцију са Светским економским форумом представља потврду резултата Владе Србије у пројектима дигитализације, развоју ИТ сектора и еУправе, иновацијaма и улагању у образовање и знање.

Оснивање српског центра представља још један снажан подстицај даљем развоју и ИТ сектора и иновацијама, технолошком препороду и лидерству Србије у овом делу Европе.

У ери четврте индустријске револуције Србија користи своју шансу и постаје регионални технолошки и научни лидер.

На иницијативу премијерке Брнабић, Влада Србије је визионарски 2019. године донела Стратегију развоја вештачке интелигенције, као једна од само 26 земаља у читавом свету која је такву стратегију имала, при чему је циљ успостављање Националне платформе за развој вештачке интелигенције.

Само две и по године пошто је у Крагујевцу постављен камен темељац за изградњу Дата центра, у оквиру њега су пуштени у рад и платформа за вештачку интелигенцију и суперкомпјутер.

Платформа је на располагању нашим иновативним стартап компанијама и научницима како би брзо развијали нове производе вештачке интелигенције.

Извор/Фото: Танјуг

28. децембар 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас амбасадора Републике Белорусије Валерија Бриљова, који га је обавестио о политичкој и економској ситуацији у својој земљи.

Председник Вучић је, с тим у вези, рекао да Србија не жели да отежава ситуацију у Белорусији. „Поштујемо пријатељски однос Белорусије и посебно ценимо став о поштовању територијалног интегритета и суверенитета Србије“, навео је председник Вучић. На састанку је речено да се очекује да ускоро у Минск отпутује и ступи на дужност нови амбасадор наше земље.

Амбасадор Бриљов је изнео неколико предлога за сарадњу две земље, у оквиру постојећих могућности.

Председник Вучић је упутио поздраве, као и новогодишње и божићне честитке, белоруском народу и председнику Лукашенку.

Извор/Фото: www.predsednik.rs
 

У организацији Националне академије наука Белорусије (НАНБ) и Института за физику НАНБ, у Минску је свечано отворен XIII српско-белоруски симпозијум „Физика и дијагностика лабораторијске и астрофизичке плазме".

Свечаном отварању Симпозијума су присуствовали секретар НАНБ, представници Државног комитета за науку и технологије, заменик директора Института за физику, бројни професори и студенти, као и о.п. а.i. Александар Цревар.

У раду овогодишњег симпозијума учествовала је научна делегација Универзитета у Београду у саставу: проф. др Б. Обрадовић, проф. др М. Кузмановић, др Д. Ранковић и др Н. Сакан.

После стручних уводних излагања српског и белоруског копредседника Сипозијума, проф. др Б. Обрадовића и проф. др А. Чумакова, учесницима се обратио и привемени отправник послова А. Цревар који је акцентирао традиционално пријатељске односе Р. Србије и Р. Белорусије који се развијају у свим областима, укључујући и науку.

Указао је да се ове године обележава 25. година од одржавања првог српско-белоруског научног симпозијума и нагласио да Р. Србија посвећује велику пажњу успостављању и даљем јачању веза научних заједница две државе, као и раду на заједничким пројектима и учешћу у научним истраживањима од обостраног интереса. 

Истакао је да је потврда наведеног размена посета ресорних министара, редовни састанци српско-белоруске комисије за научно-техничку сарадњу, годишњи конкурси за заједничке научно-техничке пројекте у организацији Министарства образовања, науке и технолошког развоја Р. Србије и Државног комитета за науку и технологију Р. Белорусије, као и активна сарадња образовних институција и научних института две земље. Такође, пожелео је свим учесницима успеха у раду Симпозијума као и у будућим заједничким пројектима и истраживањима.

Субота, 04. децембар 2021. године

Поводом републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије који је расписан за 16. јануар 2022. године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (25. децембар 2021. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећем републичком референдуму гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећем републичком референдуму и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на републичком референдуму, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећем републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”

Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје гласачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи овде - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.

Среда, 17. новембар 2021. године

На основу овлашћења МСП бр. 1514-1/12 од 08. септембра о.г, државни секретар МСП Н. Старовић је, 29. октобра о.г. донео одлуку бр. 334-5/30-2021/01 о додели националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Увид у поменуту одлуку као и у списак свих пристиглих пријава за доделу националних признања се може остварити на следећим линковима: линк 1 и линк 2.

12. новембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине.

Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.

Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.

Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

Среда, 10. новембар 2021. године.

Привремени отправник послова Александар Цревар је 10. новембра о.г. разговарао са замеником министра антимонополног регулисања и трговине Р. Белорусије О. В. Констатинович.

Током разговора заједнички је констатован висок ниво билатералних односа који се заснивају на традиционалном пријатељству. Разговарано је о актуелној трговинско-економској сарадњи и могућим облицима даље дугорочне сарадње, посебно у области пољопривреде.

Заменик министра О. В. Констатинович је истакла значај који Р. Белорусија придаје трговинско-економској сарадњи са Р. Србијом и нагласила да недавна посете министра индустрије Р. Белорусије П. А. Пархомчика Р. Србији  и изузетан пријем и разговори са ПР Р. Србије А. Вучићем, министрима А. Вулином и Н. Поповићем и ДС министарства привреде Д. Стевановићем, потврда потенцијала и могућности даљег развоја билатералних трговинских и економских односа. Оценила је да су трговинско-економски односи две земље на добром нивоу, о чему сведочи и раст робне размене током 2021. године и изразила уверење да ће предстојеће заседање Међувладине комисије за трговинско-економску сарадњу као и финални рад над новом мапом пута развоја трговинско-економских односа додатно унапредити постојећу сарадњу и у овој области. Такође, белоруска страна је изразила заинтересованост за инвестициону сарадњу, као и за стварање заједничких предузећа у области агроиндустрије.

Са наше отправник послова a.i. је истакао значај и заинтересованост Р. Србије  за даљи развој билатералне економске сарадње са Р. Белорусијом, посебно у контексту важећих споразума о слободној трговини са Р. Белорусијом и ЕАЕУ. Указао је да сматрамо корисним наставак даље сарадње и размене искуства у производњи прехрамбених производа, семена и садног материјала, воћа и винове лозе, нових биотехнологија и др, као и размене информација о понуди пољопривредно-прехрамбених производа за којима постоји потражња, како на српском, тако и на белоруском тржишту.

А. Цревар је нагласио актуелне могућности и предности инвестирања у Р. Србију, посебно у области пољопривреде и том приликом уручио брошуру Развојне агенције Србије „Invest in Serbia Agri Food“.

Привремени отправник послова је поновио захвалност за принципијелну и континуирану подршку Р. Белорусије суверенитету и територијалном интегритету Р. Србије, као и чврстом ставу Р. Белорусије о непризнавању ЈПН тзв. ”Косова” и изразио очекивање да ће наведена подршка бити пружена и у будуће.

2. новембар 2021. године

"Ваше Екселенције,

уважени делегати,
драга Сара,

На самом почетку, осећам обавезу да се захвалим премијеру Борису Џонсону и Влади Њеног Величанства на изузетном гостопримству.

Имам привилегију да представљам Републику Србију на овом важном месту и на највишем светском форуму који се бави најважнијом темом данашњице – унапређењем климатске свести.

Сви смо сагласни да морамо да улажемо у климу и животну средину.

Исто тако, сви се слажемо да будуће генерације морају да се образују како не би поновиле грешке које смо ми направили, уништавајући једину планету која живот чини могућим.

Изузетно сам почаствован тиме што Република Србија копредседава овогодишњом Конференцијом као представник Источноевропске Групе земаља које нису чланице Европске уније.

У конкретном смислу, посебан допринос нашег експертског тима видимо у завршетку преговора на операционализацији члана 6. Споразума из Париза, који се односи на успостављање глобалних тржишних и нетржишних механизама смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на преостале одредбе које се тичу унапређеног оквира транспарентности и заједничке временске рокове за Национално утврђене доприносе, што су кључне одредбе Споразума за које још није постигнута одлука коју треба да усвоји Конференција, односно све државе чланице.

Стога сматрамо да је ово изузетна прилика да Србија да свој пуни допринос финализацији преговора, који ће, надамо се, обезбедити пуну примену Париског споразума.

Као резултат снажног економског развоја моделованог за Србију до 2050. године, утицај спровођења еколошких мера на запосленост ће бити оптималан, кроз стварање нових радних места и стварање нових, до сада непостојећих индустрија.

На првој аукцији зелених обвезница у Србији прикупљено је милијарду евра, што јасно потврђује поверење међународних инвеститора у нашу зелену агенду, али и економску и политичку стабилност наше државе.

Приходе остварене издавањем зелених обвезница користићемо за финансирање обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, одрживог управљања водама, спречавања загађења и развоја циркуларне економије и очување биодиверзитета.

И као што видите, драги пријатељи, моји људи су ми припремили сјајан говор, али ја ћу додати још неколико речи и поставити још неколико питања за оне који долазе из великих сила и који још нису одговорили на неколико питања:

Број један је: како ћемо финансирати све ове активности?

Чули смо причу о трилионима долара који су нам на располагању. Моје питање би било: колика би била каматна стопа, који би били услови за добијање тог новца и како ћемо се, заправо, позабавити тим питањем?

Број два: како ћемо третирати нуклеарне електране? Хоћемо ли их све затворити или ћемо их додатно градити?

Такође, како ћемо да градимо више обновљивих извора ако смо већ почели да подржавамо популистичке покрете против ветропаркова, нових хидроелектрана, и да ли ћемо угрозити ниво нашег јавног дуга у односу на БДП ако узмемо огромне количине новца?

Како ћемо се односити према природном гасу и како ћемо да обезбедимо пристојне цене природног гаса и електричне енергије?

Такође, овде сам дошао електричним аутомобилом од Единбурга до Глазгова. Али, како ћемо вршити ископавање и прераду литијума, никла, кобалта и многих других веома важних минерала?

И на крају, сви знамо шта је наш крајњи, коначни циљ. Али, то није бајка – мораћемо много да радимо, мораћемо да будемо 100 одсто посвећени и мораћемо да будемо искренији једни према другима.

Здравље људи који живе у Србији директно зависи од спровођења ове агенде, као што здравље и живот сваког живог бића на Земљи зависи од договора који ће се овде постићи и од спровођења тих договора на националном нивоу.

Можда је право време да ослушнемо и чујемо вапај Мајке Земље, јер ако изгубимо ову трку са временом, наша деца ће наследити бесповратно загађену планету.

Хвала вам што сте ме саслушали."

Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Голл

15. октобар 2021. године

Говор министра спољних послова Србије Николе Селаковића на седници СБУН посвећеној раду УНМИК-а:

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у спровођење мандата УНМИК. Захваљујем и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања трајног мира, стабилности и безбедности у Покрајини.

Господине Танин,

Примите изразе наше захвалности и на ангажману и сарадњи оствареној током Вашег мандата.

Господине председниче,

Велико жаљење и забринутост изазивају чињенице да је безбедносну ситуацију на Косову и Метохији у протеклом периоду обележио повећан број различитих етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених против Срба, што је констатовано и у Извештају; да привремене институције самоуправе (ПИС) у Приштини настављају да предузимају једностране потезе и одбијају да имплементирају договоре постигнуте у оквиру бриселског дијалога; да се наставља са институционалном дискриминацијом Срба, нападима на објекте Српске православне цркве и подривањем економске одрживости српских средина у Покрајини.

Сведоци смо да се свакодневно, убрзаним темпом, нижу опасне провокације Приштине којима се озбиљно угрожава безбедност Срба на Косову и Метохији и директно крше споразуми и договори постигнути у оквиру бриселског дијалога.

Најновији насилни упад јединица тзв. РОСУ у северни део Косовске Митровице, 13. октобра, је девети упад те врсте. Сузавци, шок бомбе и необуздано насиље постају свакодневица Срба на северу КиМ, и то се мора одмах зауставити.

У последњем нападу ватреним оружјем и хемијским средствима, коришћеним од стране приштинских специјалних снага, од последица хемикалија коришћених у интервенцији преминула је 71-огодишња Верица Ђелић, рањено је 10 ненаоружаних цивила, међу којима је и 36-огодишњи Срећко Софронијевић, рањен критично, с леђа из аутоматске пушке. На мети пуцњаве нашла се и тромесечна беба која је чудом остала неповређена.

Лажни изговор за последњу унилатералну акцију, како ју је назвао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, био је борба против организованог криминала и шверца. Даме и господо, Србија је снажно против организованог криминала и шверца, али чланице СБУН треба да знају да је један овако важан и општи глобални циљ, који делимо сви, цинично искоришћен за оружани напад на ненаоружане цивиле, који је почео упадом са аутоматским пушкама у апотеке у којима се витално значајним лековима снабдевају пацијенти српске али и других националности. Четири дана пред локалне изборе на Косову и Метохији, како би на неодговоран и нехуман начин дошао до гласова, до краја мотивисан сепаратистичким циљевима, актуелни режим ПИС је на лековима од којих зависе животи људи кренуо да докаже свој став о статусу супротан Резолуцији 1244 СБУН.

Само неколико дана пре тога још једна провокација од стране Приштине довела је до опасне кризе, када су припадници такозване јединице РОСУ, наоружани дугим цевима и појачани оклопним возилима, распоређени на административне прелазе између централне Србије и Косова и Метохије - Брњак и Jариње - како би уклањали српске таблице и замењивали их привременим, чиме је на насилан начин онемогућено слободно кретање грађана.

Ови догађаји не улазе у извештајни период најновијег Извештаја генералног секретара УН о раду УНМИК, али на њих овом приликом морамо да се осврнемо како би свима било јасно колико је ситуација на терену драматична и колико озбиљне могу бити последице унилатералног деловања Приштине.

Упади тешко наоружаних формација приштинске полиције састављених искључиво од Албанаца на север Косова и Метохије, под различитим изговорима и мотивима, уз коришћење прекомерне силе, представљају провокације које имају изузетно опасан потенцијал за дестабилизацију ионако осетљиве безбедносне ситуације на терену. Циљ последњих упада приштинских специјалаца на север покрајине био је да се Срби испровоцирају и додатно заплаше демонстрацијом силе, а Београд испровоцира на неку врсту исхитрене реакције.

Очигледно је да Приштина оваквим потезима жели да избрише 10 година дијалога, који је једини начин за решавање отворених питања. Ове провокације још једном потврђују да привремене институције самоуправе у Приштини, не само да немају намеру да спроведу све договорено у Бриселском дијалогу, већ да је њихов циљ потпуно негирање дијалога као средства за решавање проблема. На некредибилност Приштине и опасно поигравање ватром, које може довести до несагледивих последица, не може се ефикасно реаговати позивањем „обе стране“ на конструктивност и уздржаност, што је већ дуже време манир у јавној комуникацији неких важних чинилаца у међународној заједници. Извор дестабилизације је само један, он има име - зове се привремене институције самоуправе у Приштини - и после догађања од 13. октобра јасно је да се он може и мора зауставити хитним и одлучним деловањем међународне заједнице. Сада је сасвим очигледно да се више не ради о спорадичним и изолованим провокацијама Приштине, већ да је реч о организованој кампањи етнички мотивисаног насиља и дискриминације против Срба.

Изражавамо забринутост и због најновијег увођења такси Приштине на поједине производе из централне Србије, које је обзнањено 8. октобра. Подсећамо да је једнострана одлука Приштине да уведе царине на производе из централне Србије у новембру 2018. године за последицу имала де факто потпуну трговинску блокаду и дуготрајан застој у дијалогу Београда и Приштине. Насупрот Приштини, која упорно једностраним актима настоји да успостави баријере према централној Србији, Београд упорно и доследно ради на либерализацији протока људи, робе, услуга и капитала, што је основна интенција наше иницијативе „Отворени Балкан“.

Поштоване чланице Савета безбедности,

У периоду од марта до септембра ове године, на који се односи најновији Извештај, извршено је близу 100 етнички мотивисаних напада на Србе, њихову приватну имовину, објекте верске и културне баштине. Повећање учесталости напада праћено је јачањем интензитета етнички мотивисаног насиља, на чијој мети су све чешће деца, стари, жене, малобројни повратници, као и храмови и други објекти Српске православне цркве.

Тиме се систематично појачава свеприсутан осећај несигурности преосталих Срба, али и одвраћају потенцијални повратници, којима се заправо поручује да локалне албанске заједнице некажњено могу да их нападају и онемогућавају им да се врате да живе у сопственим кућама.

Најупечатљивији пример положаја Срба на Косову и Метохији јесте случај расељеног лица Драгице Гашић, која се почетком јуна поново уселила у свој стан у општини Ђаковица. У том граду – који локални Албанци са поносом зову местом забрањеним за Србе – госпођа Гашић се по повратку најпре суочила са физичким и вербалним насртајима суграђана албанске националности. Уместо заштите, та тешко болесна жена је потом постала жртва и институционалног прогона, који су над њом покренули органи локалне самоуправе и полиције. Пошто се у овом случају ради о особи која је први и једини српски повратник у Ђаковици након више од двадесет година, за очекивати је било да ће у том тренутку у заштиту њених права стати барем организације цивилног друштва. Међутим, поступцима усмереним на прогон госпође Гашић убрзо потом су се прикључиле и НВО из Ђаковице, међу којима и оне које од међународних донатора добијају средства за пројекте повезане са јачањем демократије и владавине права.

Морам да поменем и најновији напад на кућу једине преостале Српкиње у центру Пећи, професорке у пензији Румене Љубић, којој су 13. октобра, два пута у само 24 сата, каменовани прозори.

Драгичина и Руменина судбина је застрашујућа слика стварног стања људских права, која на КиМ чека готово сваког од преко 200.000 расељених Срба и неалбанаца – под условом да скупе храбрости да се после више од двадесет година врате својим домовима у Покрајини. Поново подсећам да је од 1999. године одрживи повратак на Косово и Метохију остварило тек око 1,9% интерно расељених Срба и других неалбанаца.

Отуда верујем да ће описана подстаћи чланице Савета безбедности и међународно присуство на терену да питању повратка расељених, које је важан део мандата УНМИК, предвиђеног Резолуцијом СБ УН 1244, убудуће посвете приоритетну пажњу.

Због тога посебно захваљујем генералном секретару што ово изузетно важно питање ипак одржава у фокусу и што је у оквиру закључака свог Извештаја поново апеловао на стварање услова за одржив повратак интерно расељених лица и одрживу реинтеграцију повратника.

Уважени чланови Савета безбедности,

Српски средњовековни споменици на Косову и Метохији – међу којима су и споменици који су због изузетне вредности, али и константне угрожености, на Унесковој Листи светске баштине у опасности – још увек спадају у најугроженије културно наслеђе у Европи.

Подсећам да се на простору Косова и Метохије налази преко 1.300 српских цркава и манастира. Напади на српску културну и верску баштину истовремено су напади и на идентитет Срба у Покрајини и директно утичу на њихов осећај сигурности.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини је и случај манастира Високи Дечани. Манастир, који је од 2000. године више пута био мета напада и гранатирања, и данас због угрожености обезбеђују снаге КФОР-а. Суочен је са низом непријатељских деловања, при чему починиоце не одвраћа ни чињеница да је реч о добру светске баштине. Упркос честим декларативним наводима, чак ни одлука такозваног „уставног суда“ ПИС у Приштини донета пре пет година о потврди власништва манастира Високи Дечани над 24 хектара земље. Поздрављамо оцену генералног секретара УН по овом питању.

Поштовани господине председниче,

Република Србија остаје посвећена изналажењу компромисног политичког решења, као што је предвиђено Резолуцијом 1244, које ће обезбедити трајни мир и стабилност. Чврсто смо уверени да су дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање свих отворених питања.

Као држава посвећена поштовању међународног права и чланица Уједињених нација, Србија се противи сваком покушају успостављања вештачке равнотеже између страна у дијалогу, као и релативизацији одговорности за једностране акте.

Са забринутошћу констатујемо да ни више од осам година након постизања Бриселског споразума, није покренуто оснивање Заједнице српских општина, иако је Београд испунио све своје обавезе из тог споразума.

Бројни су и редовни примери кршења или опструкције од стране Приштине договора постигнутих у оквиру дијалога, у областима енергетике, правосуђа, слободе кретања и посета званичника.

Један од таквих примера је и пресуда којом се Иван Тодосијевић осуђује на две године затвора, а на коју се указује и у Извештају генералног секретара. Директно је прекршен Бриселски споразум, што су констатовали и представници Европске уније. Овим поступком Приштина је нанела несагледиву штету процесу помирења на Косову и Метохији.

Упркос томе што је и из Европске комисије стигло тумачење да је реч о кршењу Бриселског споразума, јер Тодосијевићу је пресуду морао да изрекне панел у којем већину чине судије српске националности, Приштина и даље не предузима ништа тим поводом.

Приштина је наставила и са праксом забране уласка српским званичницима на територију АП КиМ.

Сматрамо да је важно да међународна заједница, а посебно Европска унија, као гарант споразума, чврсто инсистира на томе да привремене институције самоуправе у Приштини приступе имплементацији свих постигнутих договора.

Уважени чланови Савета безбедности,

Као и до сада Република Србија остаје у пуној мери посвећена решавању питања несталих, што потврђује и кроз пуну сарадњу са релевантним међународним механизмима, као и учешћем у раду Радне групе за нестале. Очекујемо да и представници привремених институција самоуправе у Приштини испуне своје обавезе.

Имајући у виду све о чему сам говорио, сматрамо да је међународно присуство на Косову и Метохији у складу са резолуцијом СБ УН 1244 и даље неопходно. Поред УНМИК, важно је и присуство КФОР као главног гаранта безбедности и ЕУЛЕКС због ангажмана у области владавине права. Желим још једном да нагласим да Србија пружа пуну подршку поштовању међународног права, свеобухватном испуњавању резолуције СБ УН 1244 и активностима УНМИК у несмањеном обиму и са адекватним финансијским средствима, како би Мисија испунила мандат који јој је поверен Резолуцијом.

Хвала.

Среда, 13. октобар 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се данас са замеником министра спољних послова Белорусије Сергејом Алејником.

Селаковић je констатовао да се односи две земље базирају на искреном традиционалном пријатељству, културној, историјској и верској блискости, те да се билатерална сарадња успешно развија, али и да постоје бројне области где нису искоришћени сви потенцијали.

Министар је навео да је наш интерес одржавање редовних сусрета на високом и највишем нивоу. Саговорници су, такође, договорили интезивирање сарадње два министарства и одржавање политичких консултација до краја године.

Селаковић је захвалио Белорусији на чврстој и братској подршци и политици непризнавања једнострано проглашене независности тзв. Косова, као и противљењу учлањењу Приштине у међународне организације.

Говорећи о привредној сарадњи, Селаковић је констатовао да она није на очекиваном нивоу и да би требало да прати одличне политичке односе, као и да је потребан заједнички ангажман како би се повећао обим робне размене.

Фото и видео: линк

Четвртак, 07.октобар 2021.

На основу овлашћења Министра спољних послова бр. 1514-1/12 од 08. септембра 2021. године, државни секретар Министарства спояних послова Немања Старовић донео је одлуке бр. 324/308/30-2021-01 и 325/170/30-2021/01, 04.10.2021. године о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре.

Увид у поменуте одлуке о суфинансирању пројеката можете остварити отварањем следећих страница: линк 1 и линк 2.

26. септембар 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас телефоном са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом поводом, како је генерални секретар рекао, забрињавајуће ситуације на северу Kосова и Метохије.

Председник Вучић је истакао да Србија апсолутно ничим, ни једним јединим својим потезом, није прекршила ни Бриселски споразум, ни Резолуцију 1244, нити је на било који начин угрозила очување мира.

„Седам дана траје потпуна окупација оклопним возилима севера Kосова и Метохије које спроводи Приштина и сви у међународној заједници „громогласно ћуте“, нагласио је председник Србије. „Ипак, сви су изненада забринути када на територији централне Србије угледају српске хеликоптере и авионе, јер ваљда не би требало да постоје, или не би смели да полете док им Kурти или неко из међународне заједнице то не одобри“, истиче председник Вучић.

Србија поштује све међународне споразуме које је потписала, Србија ће се увек понашати одговорно и озбиљно, али Србија и даље пита кад креће формирање ЗСО и када ће Kуртијеве оклопне јединице бити повучене са севера Kосова и Метохије.

На крају, уз захвалност генералном секретару Столтенбергу на коректном односу и жељи да саслуша српску страну, председник Вучић је поставио питање коју је то норму и међународни пропис Србија прекршила? Данас, јуче или било када?

Двојица саговорника договорили су да остану у сталном контакту због неопходности очувања мира и стабилности у целом региону.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

25. септембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић упозорила је данас на то да је Приштина озбиљно угрозила локалну и регионалну стабилност након што је послала на север Космета тешко наоружане специјалне јединице које демонстрирају бруталност према мирном српском становништву.

Брнабић је говорила на генералној дебати светских лидера, у оквиру 76. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.

Говор премијерке преносимо у целини:

Г. Председниче,

Г. Генерални секретару,

Екселенције,

Даме и господо,

Велика ми је част да вам се данас обратим у име грађана Републике Србије.

Уважене Екселенције, г. Абдула Шахид, г. Волкан Бозкир и г. Антонио Гутереш, желим да вам захвалим на активном ангажовању, посвећености и лидерству које показујете током ових тешких времена за Уједињене Нације и целокупно човечанство.

Србија дели ваше убеђење и у потпуности смо опредељени да пружамо подршку вашим напорима.

Ове се године састајемо у одлучујућем тренутку у нашој историји.

Ковид-19 је уздрмао наше темеље до сржи.

Истовремено, све више смо сведоци и осећамо ефекте промене климе.

И, коначно, видимо значајна померања у глобалним партнерствима и савезима, трговинске ратове између традиционалних партнера и савезника, протекционизам уместо отворености и слободног тржишта и свеукупну неизвесност која је без преседана.

Неки од проблема који притискају и који су крајње емотивни, које ми имамо локално, на Балкану, још увек су нерешени и док ми покушавамо – а Србија је посебно овоме посвећена – да променимо будућност заједничким радом и стварањем савеза, кроз иницијативе као што су Берлински процес или Отворен Балкан, други покушавају да наруше ове процесе и уместо да се фокусирају на будућност, желе да поново створе прошлост – без обзира колика би цена тога могла бити.

Али, дозволите да кренем са темом Ковида:

Пандемија Ковид-19 је изнела на видело критичне слабости у архитектури глобалног управљања. Запретила је да избрише прогрес многих народа постигнут задњих година.

Довела је народе на раскрсницу између изолације и сарадње, између панике и наде, између хаоса и реда.

Пандемија је довела у питање неке од основних принципа отвореног и кооперативног међународног поретка.

Глобалне размене, међународна комуникација, прекогранична трговина, сви су они забележели огроман пад.

Полицијски час, ограничења слободе и закључавања читавих друштава створили су неизвесност у многим сегментима индивидуалних живота наших грађана или – исто тако – наше сопствено индивидуално виђење онога шта слобода у данашњем свету уопште значи.

Када се ради о Србији, ова пандемија је запретила да уруши све што смо радили и што радимо протеклих 7 година, да уништи све резултате и достигнућа тешких реформи које смо почели у 2014. години, и да нас поново баци у времена високе стопе незапослености, растућег јавног дуга, дефицита који се није могао контролисати и свеукупног очаја.

Умногоме, као и у било којој другој земљи, Ковид-19 је испробао жилавост наших народа и, овог пута, за разлику од времена глобалне финансијске кризе – која је била много ограниченија у обухвату и неупоредива са пандемијом Ковид-19 у смислу последица – Србија се држала снажно.

Реформе које смо предузеле у време пре Ковид-19 учиниле су нас да будемо отпорнији него икада раније.

Фискална консолидација, буџетски суфицит који смо имали, ефикасно и предвидиво инвестиционо окружење постали су животна линија која нас је спасла од рецесије за време пандемије и која нам је обезбедила да смо могли да пружимо подршку нашим грађанима и нашој привреди током ових најтежих времена.

Упркос ефектима кризе, Србија је успела да очува финансијску и економску стабилност. У 2020. години смо забележили пад БДП од само 0.9 одсто – што је био један од најбољих резултата у Европи. Наш јавни дуг је остао испод 60 одсто од нашег БДП, просечна зарада је наставила да расте за скоро 10 одсто, док је упркос пандемији број запослених порастао за преко 3 одсто.

Опоравак је у овој години снажнији од очекиваног – раст нашег БДП ће бити приближно 7 одсто, a можда чак и већи.

Пре пандемије смо отворили наше границе улагању, технологији и идејама, и успели смо да створимо мирно и стабилно окружење које нам је омогућило да спроводимо брзу домаћу трансформацију, чији је темељ економија заснована на иновацијама и знању.

Иновативна напредовања која смо учинили омогућила су нам да диверзификујемо своје способности када нас је погодио вирус – преко e-Управе, онлајн образовања и дигиталних уџбеника или централног софтвер система за успешно увођење вакцинације.

Много смо уложили у здравствену инфраструктуру и оснажили здравствени систем да бисмо одговорили на текућу кризу, вечно захвални здравственим радницима за њихову пожртвовану борбу.

Наша одлука да оставимо геополитику по страни, а да у центар наших мера ставимо људе, јесте разлог због кога смо могли да набавимо вакцине брже од већине других земаља.

Нисмо вршили дискриминацију између произвођача, нисмо марили да ли су вакцине са истока или запада, већ смо изабрали да преговарамо са свим произвођачима вакцина за које су регулаторни органи сматрали да су безбедне. Ова отвореност нам је пружила могућност да купујемо вакцине из целог света, дајући нашим грађанима јединствену слободу да бирају вакцину коју првенствено желе.

Екселенције,

Србија верује у солидарност између народа, мултилатерализам и у пружање помоћи другима када им је потребна.

Од почетка ове године спроводимо мисију за коју смо се определили – подршка нашим суседима, као и свима којима је то потребно, са вакцинама против Ковид-19, а дозволили смо и страним држављанима да дођу у Србију да приме вакцину која ће им спасити живот.

Укупно, Србија је донирала или издвојила преко милион доза вакцина – од који је 230.000 доза било за регион; 300.000 доза за стране држављане који су дошли у Србију да се вакцинишу; и додатних 570.000 доза за земље Африке и Азије.

Ми ћемо и даље то да чинимо, у највећој могућој мери, и све док Ковид-19 не буде иза свих нас.

Због тога смо такође предузели кораке да набавимо технологију за производњу најмање два типа вакцина против Ковид-19 да бисмо помогли побољшању глобалног приступа тако да можемо сви да будемо безбедни и да се осећамо победнички.

Међутим, као што су изјавили званичници неких од највећих нација током ове Генералне скупштине, постоје и друга горућа питања која сви ми треба да решимо без одлагања и храбро – а то је промена климе.

Србија је удвостручила своје напоре да учини нашу земљу безбеднијом и чистијом за све њене грађане и да тако радећи допринесе борби против промене климе и борби за заштиту животне средине.

Снажно смо посвећени спровођењу одрживих развојних циљева и Париског споразума о промени климе. Посвећени смо глобалним напорима и наставићемо активно да радимо на испуњавању наших обавеза по основу Оквирне конвенције УН о промени климе.

Управо треба да поднесемо наше ревидиране Национално утврђене доприносе овом критичном глобалном напору. Већ смо најавили намеру да смањимо гасове стаклене баште за најмање 33.3 одсто у поређењу са 1990. годином и за 13.2 одсто у поређењу са 2010, коју у овом тренутку уграђујемо у наша енергетска и климатска стратешка документа.

Стратешки радимо на планирању и на улагању у овај сектор. Ова су улагања екстремно скупа, потребне су године и деценије посвећености и систематског приступа - али ми смо јасно већ на путу ове трансформације.

Даме и господо,

Од свих изазова са којима се суочавамо, онај који Србију највише забрињава јесте одржавање мира и стабилности у јужној српској покрајини Косову и Метохији.

Већ више од две деценије непрестано скрећемо пажњу међународној заједници на проблеме са којима се суочава неалбанско становништво на Косову и Метохији. Физичка безбедност, поштовање и заштита људских права, посебно мањинских заједница, далеко су од задовољавајућих.

Сведоци смо сталног повећања броја напада уперених на Србе, њихову имовину и верско наслеђе на Косову и Метохији.

За илустрацију, било је 55 оваквих инцидената у 2014, 62 у 2016, 71 у 2020, и 100 од почетка ове године. Укупан број напада у 2020 је био превазиђен већ до јуна ове године.

Према подацима УН, Косово и Метохија је још увек територија са најмањим бројем повратника (интерно расељених Срба) од свих пост-конфликтних подручја у целом свету!

Даћу вам само неколико примера да бих дочарала како изгледа живот Срба на Косову и Метохији.

11. маја је нападнута кућа Пумпаловић Радоја, старог 81 годину, повратника на Косово и Метохију у село Дубрава, општина Исток. Ово је био 5. напад на њега у истој години. Понављам … он има 81 годину.

Од јуна 2021. године изведено је више напада на Драгицу Гашић, жену која има 59 година, прву Српкињу повратницу у Ђаковицу после 22 године од завршетка сукоба. Напади укључују каменовање њеног стана, забрану да купује храну у локалној продавници и петиције организације цивилног друштва којима се захтева њено исељење из града.

На дан 2. јула, у селу Гојбуљи близу Вучитрна, група Албанаца је напала Перић Николу старог 13 година. Напад се догодио када се он враћао кући из школског игралишта са три друга.

Напади на српске средњовековне цркве, манастире и споменике на Косову и Метохији чине да су они неки од најугроженијих локалитета културне баштине у Европи.

Mанастир Високи Дечани се недавно нашао на списку „Europa Nostra“ као један од 7 најугроженијих локалитета баштине у Европи у 2021. Саветодавни панел „Europa Nostra“ је констатовао да су Дечани једини споменик у Европи под снажном војном заштитом непрестано у периоду од 20 година, иако представља споменик од највећег историјског и културног значаја за Европу и свет.

Ова спирала насиља која се дешава на Косову и Метохији кулминирала је почетком ове недеље. Под изговором спровођења нових правила за регистарске таблице на колима, Приштина је распоредила тешко наоружане специјалне јединице на северу покрајине.

Ово је још једно брутално кршење Бриселског споразума и ово ирационално демонстрирање силе је запалило већу кризу. Пореметило је испоруку хране и лекова српским заједницама на северу покрајине. Локални Срби који су се мирно окупили да протестују против ове мере сачекани су са сузавцем и бруталношћу полиције, тако да то озбиљно прети локалној и регионалној стабилности.

Упркос свим изазовима и дневним провокацијама, Србија остаје снажно опредељена изналажењу решења на бази компромиса, које ће обезбедити трајан мир и сталност.

Дијалог и спровођење постигнутих договора – једини су прави пут за решавање свих отворених проблема.

Међутим, скоро 9 година од постизања Бриселског споразума, као првог споразума о нормализацији између Београда и Приштине, оснивање Заједнице српских општина – кичме овог споразума – још увек није чак ни почело.

Желела бих да апелујем, још једанпут, на међународну заједницу, и посебно Европску унију као гаранта Бриселског споразума, да чврсто инсистира да Привремене институције самопроглашене Владе у Приштини почну да спроводе све постигнуте договоре.

Република Србија, бранећи свој суверенитет и територијалну целовитост, истовремено брани међународно право, Повељу УН, правно обавезујућу Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, и врховно овлашћење Савета безбедности када се ради о очувању међународног мира и безбедности.

Посебну пажњу придајемо значају активности мисије УН на Косову и Метохији и од ње очекујемо да настави са спровођењем свог мандата у Покрајини у складу са овом резолуцијом.

Поштовани пријатељи,

Наша генерација дели заједничку судбину савременог света, која постаје све сложенија у смислу геополитике, технологије, здравља, климе. Суочена са таквим изазовима Србија ће наставити да негује партнерске односе на предвидљивој и транспарентној основи.

Наставићемо да спроводиимо реформе владавине права на нашем путу у ЕУ, што је наш стратешки спољнополитички циљ. Овај циљ видимо као неодвојив од постизања одрживог мира, стабилности и просперитета.

Ми ћемо бити домаћин, заједно са Републиком Азербејџан која у овом тренутку председава Покретом несврстаних, комеморативног дотађаја на високом нивоу којим се обележава 60. годишњица Прве конференције Покрета несврстаних земаља која је одржана у Београду 1961. године. Унапред се радујемо што ћемо бити домаћини нашим пријатељима из свих делова света у Београду, у октобру ове године.

Даље ћемо јачати сарадњу на целом Балкану, преко иницијативе Отворен Балкан и Берлинског процеса, отварањем граница, усаглашавањем разлика и даљим интегрисањем нашег региона.

У закључку,

Током протеклих 7 година Србија се трансформисала: покренули смо економски опоравак, створили шансе за младе људе, подстакли смо технолошки бум и побољшали позицију Србије у иностранству. Прогрес који смо учинили омогућио је Србији да се снажније суочи и преживи пандемију.

Свет се сада суочава са прекретницом. Опоравак од Ковид-19 и одржива обнова неће бити могући ако се проблеми, стари и нови, не буду решавали заједничким снагама и колаборативним међународним акцијама.

Научили смо једну важну лекцију из ове пандемије: уколико нисмо сви безбедни, нико није безбедан – према томе, или сви можемо заједно да победимо, сви ми – без обзира колико били богати или сиромашни, велики или мали, из Европе, Азије, Африке, Америке, Аустралије, или да заједно пропаднемо.

Али, ако ништа друго, пандемија Ковид-19, као и проблем промене климе, требало је да нас науче да се држимо једни других.

Хвала вам.

Извор: www.srbija.gov.rs

25. септембар 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је да је у Њујорку шефове дипломатије 28 држава упознао са економским успесима Србије, али и са ситуацијом на Kосову и Метохији, о чему је разговарао и са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом, који му је рекао да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације када је реч о интересима Србије на KиМ.

Сумирајући резултате посете Њујорку у оквиру заседања Генералне скупштине УН, министар Селаковић је рекао да је један од последњих састанака био са министром Лавровом, што је био трећи њихов сусрет у последњих девет месеци.

Шеф српске дипломатије каже да је наравно искористио и ту прилику да упозна министра Лаврова са последњим дешавањима на северу Kосова и Метохије, са ситуцијом у дијалогу Београда и Приштине и са врло јасним и недвосмисленим ставом председника Александра Вучића по питању наставка дијалога и даљих дешавања на KиМ.

„Говорили смо о принципијелној подршци Руске Федерације која је стално присутна не само у Москви, Београду, на терену, него и овде на Ист риверу, од стране делегације Руске Федерације као сталне чланице Савета безбедности УН. Наравно да ћемо ту врсту дијалога наставити и даље да одржавамо. Оно што је министар Лавров рекао јесте да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације и даље када су у питању наши интереси на KиМ“, нагласио је министар Селаковић.

Навео је да је у Њујорку имао прилике да одржи 33 састанка, од чега 28 са министрима спољних послова, које је упознао и са актуелностима везаним за последња дешавања на Kосову и Метохији, али и о нашој принципијелној позицији по питању поштовања међународног јавног права, територијалног интегритета и суверенитета.

Министар Селаковић је рекао да су његове колеге на састанцима поздравиле озбиљан и фантастичан успех Србије у консолидовању економске сцене и у трансформисању онога што је пре седам година било ивица амбиса и економске пропасти до најбрже растуће економије у Европи, што Србија јесте у последње две године.

Пренео је да је већина саговорника подржала наше реформе и исказала велико поштовање према ономе што су председник Александар Вучић и Србија урадили у претходном периоду.

Многи су, каже шеф српске дипломатије, исказали велико интересовање за начин на који је Србија организовала борбу против Ковида-19.

„Било је право задовољство и понос представљати Републику Србију на свим тим састанцима. Велики број колега је потврдио долазак у Београд на Kонференцију 11. и 12 октобра која је посвећена 60. годишњици оснивања Покрета несврстаних земаља“, рекао је министар Селаковић.

Нагласио је да то говори не само о томе колико им је стало да дођу у Београд на конференцију, него и да виде и посведоче ту Србију која се после неколико деценија покушаја да се избори са различитим изазовима поново подиже на ноге, економски је консолидована и окренута ка традиционалним пријатељима.

„То је велика ствар и наша земља ће сигурно током октобра бити једна од тачака на земљаској кугли која ће бити најзначајнија за мултилатеризам, за сарадњу међу државама које деле исте вредности, оне вредности које су уписане у Повељи УН, а које се заснивају на промоцији и  борби за мир, равноправност, поштовање  међународног јавног права и права сваке државе да у складу са жељама свога становништва тражи свој пут ка срећи и бољем и уређенијем друштву“, рекао је министар Селаковић.

Навео је да ће у Београд на конференцију поводом годишњице Покрета несврстаних земаља доћи и министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов, те нагласио да са Азербејџаном имамо стратешку сарадњу и учестале контакте.

„Договорили смо се да након конференције у Београду што пре реализујемо његову билатералну посету Србији“, рекао је министар Селаковић.

Пренео је да је договорено да се сарадња интензивира и да се финализују они договори који треба да буду потписани, а након тога реализовани када дође до сусрета председника Србије Александра Вучића и председника Азербејџана Илхама Алијева.

Министар Селаковић каже да је Министарство спољних послова недавно добило и свој сектор за економску дипломатију, од кога су велика очекивања, а један од задатака је и продубљивање сарадње са Азербејџаном.

23. септембар 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се данас у Њујорку са министром иностраних послова Белорусије Владимиром Макејом.

Том приликом саговорници су констатовали да наше земље и народе веже чврсто и традиционално пријатељство.

Селаковић је са белоруским колегом разговарао о унапређењу политичког дијалога двеју земаља и сарадње на свим пољима од обостраног интереса.

Шеф српске дипломатије нагласио је да, пре свега, постоји велики простор за јачање економске сарадње, која је и даље испод реалних могућности и интереса двеју земаља.

Министар Селаковић је саговорнику изразио захвалност због доследне подршке Белорусије територијалном интегритету и суверенитету Србије, као и због става у међународним организацијама по питању чланства такозваног „Косова“. Такође, упознао је белоруског министра о актуелној ситуацији на КиМ и једностраним акцијама Приштине, као и о одбијању да примене Бриселски споразум више од сто месеци.

Селаковић је истакао да су стабилност и мир у региону главни циљ Србије и основ за економски развој целог региона, издвојивши „Отворени Балкан“ као одличну иницијативу за економску сарадњу и напредак региона. Информисао је, такође, белоруског министра о економским реформским успесима Србије, који су резултат визије председника Вучића.

22. септембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је данас видео-поруком на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће, који је отворио председник САД Џозеф Бајден.

На самиту видео-порукама учествује велики број светских лидера и званичника међународних организација, између осталих и генерални секретар УН Антонио Гутереш, председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен, британски и канадски премијер Борис Џонсон и Џастин Трудо, немачка канцеларка Ангела Меркел и многи други.

Премијерка је у поруци истакла да је Србија била међу првим европским земљама која је набавила ковид вакцине, а да је она била први европски премијер који је примио вакцину.

Захваљујући годинама улагања у дигитализацију и развоја еУправе, успели смо да организујемо компликовани и сложени процес вакцинације веома ефикасно и то на начин да буде фокусиран на грађане, објаснила је она.

Међутим, како је додала, од самог почетка били смо свесни да ово није само ствар наших грађана и само наша борба. У борби против пандемије Ковид-19 или смо сви безбедни или нико није безбедан.

Управо зато, поред набавке вакцине за наше грађане, донирали смо вакцине и грађанима региона западног Балкана, али и другим земљама, подсетила је она и прецизирала да је Србија донирала 230.000 доза вакцина региону, вакцинисали смо стране држављане у Србији са приближно 300.000 доза и издвојили смо 570.000 доза вакцина за земље Африке и Азије.

Брнабић је напоменула да је Србија већ започела са производњом ковид вакцине од једног произвођача, а да ће до краја године започети производњу и од другог, јер на тај начин желимо да помогнемо и подржимо све људе и земље којима су вакцине потребне.

Ово је пандемија у којој или ћемо победити заједно или ћемо изгубити заједно, али морамо да се боримо заједно, поновила је премијерка.

Зато Србија подржава циљеве овог глобалног самита, нагласила је она и ислазала захвалност Сједињеним Америчким Државама и председнику Бајдену што су организовали самит и подржали заједничке напоре у борби против пандемије Ковид-19.

Вакцине су једини излаз у борби против пандемије, закључила је Брнабић.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

17.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас министра индустрије Републике Белорусије Пјотра Пархомчика, који предводи белоруску делегацију привредника ради учешћа на Пољопривредном сајму у Новом Саду. 

Председник Вучић и министар Пархомчик су се сагласили да је Сајам веома добра прилика да српским партнерима буду представљени белоруски производи и да буду испитане додатне могућности за сарадњу.

Председник Вучић је изразио захвалност за став Белорусије о поштовању територијалног интегритета и суверенитета Србије.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

Четвртак, 16. септембар 2021. године

Обавештавамо да је 15. септембра 2021. године донета Одлука о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре – подршка оснивању нових школа и одељења допунске наставе српског језика у дијаспори (бр. 326-16/30-2021/01), у вези са конкурсом који је био отворен од 22. јула до 06. августа 2021. године.

Одлука се може преузети са следећег линка.

15.09.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас централној манифестацији посвећеној обележавању Дана српског јединства, слободе и националне заставе на Савском тргу.

"Ваша Светости,поштовани члане председништва Босне и Херцеговине господине Додик,уважена председнице Републике Српске госпођо Цвијановић, уважени председниче Народне скупштине Републике Србије господине Дачићу, уважена председнице Владе Републике Србије госпођо Брнабић, Ваше екселенције, часни оци, драги пријатељи,

Краљ Петар Први Карађорђевић, уручио је јуна и новембра 1911.  године 51 пуковску заставу својој војсци.

Ниједна, понављам ниједна, од тих застава није заробљена, што је преседан у историји модерног ратовања.

Јунаци којима је поверен задатак да се старају о тим заставама, прошли су све битке балканских и Првог светског рата, да би баш на данашњи дан 1918. године, јуришајући испод тих барјака, победоносно кренули у пробој Солунског фронта.  Слава нашим великим, српским јунацима!

Нашим прецима, јунацима Колубаре, Цера, Куманова, носиоцима Карађорђеве звезде и Албанске споменице, српска тробојка, црвено-плаво-бела, била је и већа и важнија и преча од живота, јер их је опомињала да слобода Србије нема ни цену, ни алтернативу.  Зато су барјактари гинули, али су заставе преживеле.

Због њих, због свих других који су под том заставом, под тим именом, за ту славу, дали животе, данас обележавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе, можда и најважнији наш празник, који нам јасно говори ко смо, одакле долазимо, и где идемо.

То је празник нашег идентитета, оног у којем се сједињују језик, култура, традиција, вера, али и вредности на којима почива читаво друштво, вредности које једну државу чине цивилизованом, уређеном, способном да памти, али и да зна шта јој је и зашто чинити.

Датум који смо изабрали, 15. септембар, је датум пробоја Солунског фронта, онај дан у којем, заједно, леже и наш бол и наша слава, који чине први део оне Ренанове дефиниције нације, по којој је она заснована на заједничкој патњи, слави у прошлости, али и заједничком плану за будућност.

Тог 15. септембра, 1918. године, једини план је била слобода, ка којој су српске трупе јурнуле уз чувену наредбу Живојина Мишића: У смрт, само не стајте! Напред, у отаџбину!

Тај дан је био први у низу истих таквих плебисцита, на којима смо, без обзира на крваву цену, бирали, наново и наново, Србију и њену слободу.

И данас је, баш зато, важно, да славећи све жртве, сваку кап крви коју су пролили, сваку кост коју су посејали, на још једном плебисциту усвојимо свој нови план за будућност. Ону, у којој ћемо стајати под истом заставом, знајући да је она застава слободе, и застава мира, али и застава будућности.

Застава нашег јединства у намери да сачувамо идентитет и право да будемо то што јесмо, један те исти народ, који не жели да било шта од било кога узме, да било кога угрози, него само да за себе издејствује исто оно право које признаје  другима. Право на име, на историју, културу, језик, веру, традицију и право на постојање.

То је право на достојанство, право на сећање, али и право на оно на шта иначе нико не може да нас натера, а многи и даље покушавају, безуспешно - право да сами одлучимо и када ћемо и шта да заборавимо.

И себи, и другима.

Није увек све било сасвим светло током историје, и најчешће према нама самима, понекад и према другима, али, бар на овим просторима, не постоји нација која је прошла кроз толику таму, и ону гробну, нација која је поднела толику жртву да би угледала светло и постала нација, слободна.

Шта ћемо од свега тога да заборавимо, а многе ствари морамо, тек да не бисмо вечно живели у прошлости, може да буде искључиво наш избор, а не одлука било кога са стране.

И одмах да буде јасно, ову заставу, све оне који под њом и због ње леже, заставу нашег страдања, заставу наших костију, наших јама, логора, деце коју су нам узели, сасвим сигурно  никада нећемо заборавити и са поносом ћемо је носити.

У њој, и то је још једна важна лекција коју морамо да научимо, јесу и све наше бесмислене поделе, сви пропали снови које смо сањали, свака грешка коју смо направили, али оно што у томе јесте битно је то да, и таква, та застава наша,  представља оно јединство које се заснива на чињеници да нисмо савршени, да јесмо различити, али и да знамо да је лепота заједништва, лепота заставе, управо и у томе.

Баш зато, наша црвено-плаво-бела тробојка није никакав позив на једноумље, већ потпуно супротно супротно, на чување свих наших разлика под једном, истом заставом.

Под симболом слободе, идентитета, постојања, права на живот, јер то јесу услови за различитост.

Робови су сви исти, поробљени. Слободни људи се разликују, зато што су слободни.

И то је нешто што мора да важи за све људе на Балкану, без обзира на то где живе. Да буду слободни, у истој мери, са истим правима, са својим језиком, вером, културом и традицијом.

И није то никакав посебан српски свет, за који нас оптужују, то је, једноставно, свет слободних, свет оних са својим именом, са правом да гласно и без последица могу да га изговоре, увек, и на сваком месту.

Никада више за српску тробојку никоме нећемо да се извињавамо. Носићемо је са поносом увек, и свугде. За нас не постоји ништа важније и прече од јединства нашег народа.

И то, по нама, мора да важи за све народе на Балкану, без икаквих изузетака, а поготово без сталних покушаја да се некоме,  Србима, пре свега, дозволи понекад име, али и да се, уз то име, дода и жиг кривице.

Овај наш празник јединства и слободе, ова наша застава,имају и ту улогу, они су доказ да то, бити Србин, не значи и бити крив, не значи носити терет осуде, већ, управо супротно, они говоре да уз то име иде понос.

Понос због Мишара, Делиграда, Ћеле куле, и Такова, Куманова, Милоша, Ђорђа, Михајла, понос због Колубаре, Цера, Кајмакчалана, понос због Петра и Александра, свих живота датих за један леп, најлепши покушај свих антифашиста да сачувамо слободу и у то најтеже време, али и због мученика из Пребиловаца, Јадовна, Јасеновца, које никада више не смемо да заборавимо, као што смо заборављали 70 година.

И то смо ми. То је Србија. То је нова Србија, другачија Србија, поносна Србија, која ни од кога ништа не тражи и која никога неће да моли, која само хоће да има права, баш као што имају сви остали, и ништа више, али и ништа мање.

То је језик, наш српски језик, језик и Меше Селимовића, и Иве Андрића, и Милоша Црњанског. То је култура коју смо стварали, то је вера без мржње, то је наше биће, то нас одређује и чини достојним народом.

То нам, на крају, даје снагу, наук, да у овом веку, чији темељи су нам данас у рукама, тражимо мир и да своју снагу, величину, откријемо у  животу, у ономе што га чини бољим, у раду, у великим подухватима прављења путева и мостова, у повезивању, у фабрикама, новим болницама, у знању и вери да умемо, можемо, једнако, или више од свих других.

И као што се ми поносимо прецима који су за слободу давали животе, тако сутра наши потомци треба да се поносе нама, који их учимо како се за слободу живи и како се, у слободи, живи.

И треба да их научимо како се памти, и како се, само својом вољом, заборавља. Како се заслужује достојанство и како се поштује темељ.

А темељ јесте то име, Србија, под којим су толики непознати сахрањени. И та наша застава, у коју су уткали своје животе, да остану препознати. И слава, Отаџбина, која своју децу види, чује, и помаже, ма где она била.

Темељ је и овај празник, празник нашег идентитета, наше историје, али и наших различитости које, опет, дају и славу и бол у прошлости, и јасан план за будућност.

И хоћу да кажем велико хвала нашем народу у Републици Српској, хоћу да кажем и велико хвала његовим представницима, који су овде, хоћу да кажем велико хвала и нашем народу у Црној Гори и његовим представницима, онима који се не стиде да кажу да су Срби, хоћу да кажем и велико хвала нашем мученичком народу на Косову и Метохији, њиховим представницима, који су вечерас овде, са нама, али и да кажем велико хвала свима онима који данас нису смели да истакну своју, српску заставу због претњи њихових режима у региону, да им кажем  хвала, јер знам да су њихова срца вечерас овде, са нама и да куцају за наш, за свој српски народ.

И дозволите ми, на крају, да кажем да оно што ћу да радим, колико год будем могао, свом снагом, свим срцем, свом душом, онолико времена колико је остало, водићу Србију да буде још јача, снажнија, да може да помогне Републици Српској, никада не дирајући у права Босне и Херцеговине, да помогнемо нашем народу и у Црној Гори, и на сваком месту, и да заштитимо сваког српског човека од прогона, да нам се никада више не понове ни Јасеновац, ни Јадовно, ни Пребиловци, ни Олуја, ни Бљесак, ни погроми из 2004. године. И то је наш завет!

Нека живи српско јединство, слобода наша и наша црвено-плаво-бела тробојка! Нека живи Република Српска!

Живела Србија!"

Извор/Фото: Председништво/Димитрије Голл

Петак, 10. септембар 2021. године

У Федерацији БиХ je у току усклађивање података и некретнинама катастра и земљишних књига, тзв. хармонизација података. Приликом овог процеса припадници српског народа могу да изгубе право на имовину која је у њиховом власништву или поседу.

Препреку за упис власничких и других права на имовину у Федерацији БиХ представља чињеница да се позиви носиоцима имовинских права не шаљу лично, а у многим случајевима се као власник уписује држава, ентитет, кантон или општина, или лице које неовлашћено користи српску имовину.

Хармонизација, односно замена и успостављање нових земљишних књига врши се на начин тако што се јавни позив објављује само у службеном листу Федерације БиХ и дневним новинама појединачно за сваку катастарску општину, које су доступне у Федерацији БиХ, тако да избегли и расељени Срби, и њихови наследници, немају сазнања да је њихово земљиште, или земљиште њихових предака, предмет поступка, те се њихово право не узима у обзир.

Имајући наведено у виду, Управа за дијаспору и сарадњу са Србима у региону се укључила у информисање припадника спрског народа пореклом из Федерације БиХ који се налазе у дијаспори да се јаве Канцеларији за стручну правну помоћ Републике Српске:

Телефон: +387 554 909 40
Viber / WhatsApp: +387 65 090 040
E-mail: pravnapomoc.banjaluka@rgus.org
Facebook / Instagram: @kancelarija za pravnu pomoc

Контакти Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ:
E-mail: odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com
Facebook: @srbiufederacijibih
Twitter: @OdborF

Среда, 08. септембар 2021.

У Р. Србији се од 24. децембра 2019. године спроводи  вакцинација становништва против корона вируса. До сада је 51.7% пунолетног становништва примило две дозе вакцине, а од 17. августа 2021. године отпочела је вакцинација трећом, такозваном бустер дозом вакцине, за све оне који су ревакцинисани пре више од шест месеци.

Р. Србија је обезбедила довољан број вакцина и грађани могу да изаберу вакцину који желе да приме: Фајзер, Синофарм, Спутњик В или Астразенеку.

Р. Србија је током пандемије показала висок степен одговорности и солидарности дониравши близу милион доза вакцина и планира да, у складу са могућностима, са тим трендом настави.
Институт Гамалеја из Руске Федерације је 1. септембра 2021. године одобрио за употребу 550.000 доза вакцине Спутњик В, које су до 13. августа произведене на Институту за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак" у Р. Србији.  Од 550.000 доза – 275.000 компоненте 1 и 275.000 компоненте 2, спремне су за употребу у Р. Србији, с ознаком произведено у Србији, док ће одлука о евентуалном извозу бити накнадно донета.

У Новом Саду је 2. септембра 2021. године отворена нова ковид болница, четири месеца након почетка изградње. У питању је трећа ковид болница у Р. Србији, која је од 3. септембра почела да прима пацијенте оболеле од корона вируса.

У Београд је 4. септембра 2021. године стигла сировина за производњу кинеске вакцине, а до октобра ће компанија “Хемофарм” производити вакцину за процес тестирања.  Експерти који прате читав процес тестирања и почетак пуњења раде са домаћим стручњацима на припреми. Након тестирања, започеће и пуњење вакцине, а предвиђено је да се напуни око шест милиона доза до краја године. Те дозе ће бити намењене првенствено грађанима Србије, а ако буде било вишка доза размотриће се и извоз у регион. Камен темељац фабрике за производњу кинеских вакцина у Србији биће положен 9. септембра и представља реализацију споразума Р. Србије и кинеских партнера, и партнера из Уједињених Арапских Емирата по основу којег је 12. јула ове године потписан Меморандум о разумевању у производњи вакцине кинеског произвођача Синофарм у Србији.

1. септембар 2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић, заједно са потпредседницом Владе и министарком културe и информисања Majом Гojкoвић и директорком Музеја афричке уметности Маријом Алексић, отворио је изложбу „Несврстани свет“ и том приликом најавио низ манифестација које ће Србија организовати у склопу обележавања 60. година од настанка Покрета несврстаних земаља.

Селаковић је посебно нагласио важност скупа који ће бити организован 11. и 12. октобра у нашем главном граду на којем ће учествовати високи званичници из афричких, азијско-пацифичких и јужноамеричких земаља.
„За Републику Србију је изузетна част што ће имати прилику да наше традиционалне пријатеље угости управо у Београду, имајући у виду историјску симболику наше престонице као својеврсног родног места Покрета, где је одржан и први Самит Покрета несврстаних и на којем су потврђени тек успостављени принципи из Бандунга“, истакао је министар.
Селаковић је напоменуо и историјску улогу Покрета, указујући да је дуги низ година представљао „алтернативни глас“ великог броја земаља у периоду међублоковских подела, доприносио очувању мира и смиривању тензија, као и одбрани универзалних принципа садржаних у Повељи Уједињених нација. Додао је да су основне идеје Покрета - мир, солидарност, равноправност, поштовање суверенитета земаља, равномерни економски и социјални развој и данас више него актуелне.
Према његовим речима, несврстани су се заправо борили да буду своји и да се понашају у складу са жељом својих слободољубивих народа.
Министар се осврнуо на недавну посету афричком континенту рекавши да је у сусретима са званичницима више афричких земаља имао прилику да се увери у искрено и традиционално пријатељство које те земље гаје према Србији, као што је то био случај и са некадашњом Југославијом.
Шеф српске дипломатије истакао је да ће наша земља наставити да јача дипломатско присуство и у Африци и у свуда где живе наши несврстани пријатељи.
„Поносан сам на наше историјске везе, не само са афричким, већ и са другим чланицама Покрета, са којима желимо да продубљујемо везе и сарадњу и градимо неке нове мостове“, поручио је министар.
Селаковић је своје излагање завршио указавши на значај Музеја афричке уметности, јединог антиколонијалног музеј у Европи, који је симбoл приjaтeљских oднoсa нeсврстaних зeмaљa Aфрикe и нeсврстaнe Jугoслaвиje.

Четвртак, 26. август 2021. године

У Амбасади Р. Србије је организован сусрет отправника послова a.i. А. Цревара са директором Националне агенције за туризам Р. Белорусије П.М. Сопотком и његовим сарадницима.

Током разговора белоруска страна је поновила заинтересованост за успостављање директних контаката са нашим туристичким организацијама и агенцијама. Директор П.М. Сопотко је изразио интерес за организовање могућих туристичких тура у циљу посета установама културе у Р. Србији, као и за туристичку понуду Београда, Н. Сада,  гастрономски туризам и винске туре у Р. Србији.

Отправник послова a.i. А. Цревар је том приликом указао на значај који Р. Србија придаје даљем развоју билатералне економске сарадње са Р. Белорусијом, посебно у области туризма. Истичући туристички и инвестициони потенцијал Р. Србије, нагласио је компаративне предности бањског туризма у Р. Србији, за који белоруска страна, у последње време, исказује све већи интерес.

22. јул 2021. године

Ми смо се одлучили - наш циљ јесте и остаје ЕУ, истакао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу немачком дневнику „Ханделсблату“ и да за Србију не постоји никаква алтернатива, али нагласио и да је Кина важан партнер Србији, а задатак државе да води бригу о интересу својих грађана.

Он је тако одговорио на питање шта ће Србија изабрати када једном буде морала да бира између тесних односа са Пекингом или ЕУ. Вучић је нагласио да Србија жели да постане пуноправна чланица ЕУ

„Нас повезује историја, заједничка култура, чланице ЕУ су без премца већ сада наши најважнији партнери“, објаснио је и додао да је трговинска размена Немачке и Кине 3.000 пута већа него Србије и Кине, а, приметио је, и поред тога се послови Србије са Кином приказују као проблем.

На констатацију да немачка канцеларка Ангела Меркел није честитала стоту годишњицу КП Кине, а да је он то учинио, одговорио је да Србија није Немачка, већ мала земља. На додатно инсистирање шта ће урадити Србија ако мора да бира између ЕУ и Кине подвукао је да се Србија већ одлучила, да јој је био и остао циљ чланство у ЕУ.

„Наши највећи инвеститори су из ЕУ. На ЕУ отпада 67 одсто наше трговине. Плус 17 одсто са земљама региона које се све налазе на путу ка ЕУ. Без ЕУ не можемо преживети“, додао је он.

„Али можемо ли много тога доброг спровести са Кином - наравно. И то чинимо, као и Немачка“, истакао је Вучић, а на примедбу да се критикује квалитет пројеката Пута свиле, пре свега због кинеских радника, одговорио да је квалитет путева или мостова, коју Србија гради са Кином, одличан.

„Дајемо посао онима који нам поднесу најбољу понуду. Због тога кажем Европљанима који критикују кинеске пројекте у нашој земљи - понудите нам пројекат за један евро више и добићете га“, нагласио је он.

С тим у вези је указао да Србија са 600 милиона евра помоћи ЕУ гради железничку пругу ка Северној Македонији, наводећи да је понуда била боља од кинеске.

„Често се говори о прузи према Будимпешти са 180 километара кроз територију Србије коју финансира Кина. Али пруга која се гради уз помоћ ЕУ од Београда до северномакедонске границе је дупло дужа и нико не говори о томе. Све је сувише политички“, констатовао је он.

Упитан да ли поздравља планове ЕУ и САД о алтернативној иницијативи Путу свиле, Вучић је рекао да подржава све што доноси предности нашем региону.

„Кинези желе да прошире свуда своје присуство, али многи процеси на Западу, искрено речено, су ефикаснији и без проблема. Морамо још много да учимо од Запада, али пристижемо“, казао је Вучић.

Он је указао да је Кина важан партнер Србији и додао да када је почела консолидација државних финансија 2014. наша држава је добила добре услове од Кине за развојне пројекте.

Он је навео и да је на истоку Србије, на молбу ЕУ расписан конкурс за рудник бакра, да шест месеци ниједно европско предузеће није дало понуду, те да су га преузели Кинези.

„Наш посао је да бринемо о људима“, поручио је он.

Подсетио је да је српска привреда у осам и по година порасла за 52 одсто, што за ЕУ значи да би Србија могла бити снажна чланица и мотор за цео регион.

Објашњавајући како се Србија тако добро економски развија он је указао да Србија има одличну радну снагу, која говори енглески, да су друштво и администрација дигитализовани, и да има и најфлексибилнији закон о раду у Европи, као и консолидоване јавне финансије.

Подсетио је да је раније јавни дуг био на 78 одсто БДП, а данас је смањен, захваљујући снажним растом привреде, на 52 одсто.

„Можемо себи приуштити да инвеститорима дамо подстицај за долазак“, додао је он и истакао да Србија нуди помоћ инвестицијама, али да на пример за долазак Центра за развој „Континентал“ мотив нису биле субвенције.

Указао је да је само Србија у овом региону пре пет, шест година покренула дуални образовни систем, који имају Немачка, Швајцарска и Аустрија, да је на десетине хиљада људи у дуалном образовању, а да то цене страни инвеститори, који, уз то, могу тесно сарађивати и са универзитетима.

Немачка, навео је, је најважнији трговински партнер и највећи инвеститор.

Почели смо доласком малих текстилних предузећа из Турске, а сада долазе пре свега велике немачке фирме. Данас у немачким компанијама у Србији ради 71.000 људи“, објаснио је он.

Вучић је казао да је веома важна европска перспектива за инвеститоре, наводећи да „Никек“, „Тоји Тајерс“ или „Мицубиши“ долазе из Јапана у Србију јер је наша држава на стабилном европском путу.

Упитан да ли верује да ће Србија у догледно време постати чланица ЕУ, казао је да се он не жали.

„Сигурно је да смо добили 45 милијарди евра помоћи ЕУ, да бисмо економски били много даље. Уместо тога смо добили од ЕУ 1,6 милијарди евра. Навикли смо да наше успехе сами остварујемо“, рекао је Вучић.

Председник Србије је подсетио да су у Хрватској раније плате биле 2,2 пута веће него у Србији, а данас су веће за свега 1,7 пута.

„Затварамо рупу сопственим снагама. Ако би постали чланица ЕУ онда засигурно не би тражили највеће субвенције“, уверава он.

Рекао је да српски пут следи немачки пут ка Европи, и да Србија жели фер шансу.

„Верујем речима Меркелове. Она је на крају свог мандата и не би морао више да је хвалим. Али она нам је дала стабилност, слободу путовања у ЕУ, помогла у мигрантској кризи 2015. године и министра привреде Алтмајера и друге замолила да тесно сарађују са нама“, подсетио је он.

На питање да ли има назнаке да ће и нова немачка влада подржавати тако Србију, Вучић је изразио уверење да ће тако бити.

„Познајем Армина Лашета, разговарао сам са њим као премијером Северне Рајне Вестфалије. Веома је паметан и разуме ситуацију на Балкану, и засигурно ће као нови канцелар наставити политику Меркелове према нашем региону“, додао је он.

Вучић је, такође, изразио уверење да Русија, ако би се конкретизовало приступање Србије ЕУ, не би слично реаговала као у случају Украјине и да је ту реч о сувереној одлуци Србије.

На додатно питање с тим у вези Вучић је указао да је увек када би се састајао са Владимиром Путином, а било је 18 или 19 састанака, говорио да је захвалан за традиционално тесно пријатељство са Русијом, али и да се Србија налази на јасном ЕУ курсу.

„Упитао је да ли је то наш избор и ја сам одговорио „да, чланство у ЕУ је наш циљ“, додао је он.

Када је реч о „Косову“ Вучић је нагласио да је потребан компромис у вези овог питања.

„Само тако може бити одрживог мира. Србија, а и ја желимо мир. Престанимо са лудостима прошлости. Тада цео регион може постати мотор новог раста за Европу“, рекао је Вучић.

Извор: Танјуг

20. јул 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је на скупу посвећеном дигитализацији и ИТ сектору, који је одржан у Њујорку, да је, откако је постала премијерка, најпоноснија на успех Србије у области дигитализације.

Брнабић, која борави у дводневној посети САД, рекла је да је, када је у августу 2016. године изабрана за министарку државне управе и локалне самоуправе, желела да учини све да промени јавну администрацију и оно што јој је као грађанину сметало.

Она је навела да је, када је ступила на дужност премијера, знала шта су јој приоритети и да најпре треба да се дигитализација подигне на виши ниво, да почне реформа образовања и да се ради на јачању економије. 

Веровала сам у земљу која верује у народ, јер је српски народ креативан. Од 1. јуна 2017. године почели смо да радимо као е-Влада, односно да размену података вршимо електронским путем, навела је председница Владе.

Према њеним речима, наши грађани нису више морали да иду, рецимо, у Пореску управу, а од тада је јавна администрација разменила 50 милиона докумената, што значи да грађани нису морали да иду од канцеларије до канцеларије по 50 милиона папира.

Брнабић је истакла да је поносна и на оно што је урађено на пољу образовања откако је на челу Владе, прецизиравши да је у септембру 2017. године уведено програмирање као обавезан предмет у основним школама.

Нико није веровао да то можемо да урадимо, али смо сарађивали са приватним сектором и неким друштвеним организацијама и успели смо у томе. Тренутно смо много испред бројних земаља у Европи и свету, рекла је премијерка.

Председница Владе је указала на то да је ипак најпоноснија била када је постављен камен темељац за научно-технолошки парк у јужној Србији, напоменувши да до сада наша земља има четири научно-технолошка парка.

Она је истакла да је Србија од тада постала једна од најуспешнијих земаља у свету на технолошком пољу, при чему је по неким параметрима међу десет држава у свету, а у неким међу пет, оценивши да је то доказ да се земља може брзо мењати.

Премијерка је, одговарајући на питање о вакцинацији, нагласила да наша држава никад то није гледала као геополитичко питање, већ као здравствено.

Према њеним речима, Србија је разговарала са произвођачима и са Истока и Запада и била је међу првим европским земљама које су потписале уговоре и са компанијом „Фајзер/Бионтек“ и са „Синофармом“.

Нажалост, многе земље су гледале на ово питање као геополитичко. Нама то није било битно, докле год су вакцине безбедне, нагласила је председница Владе и додала да ту није био крај успеху Србије, јер је потребна и добра организација.

Брнабић је објаснила да је организација друга важна ствар у вакцинацији, јер је то логистички веома тежак процес, додавши да је, уз помоћ дигитализације, остварен успех и да се исплатило све што смо радили претходних година.

Она је навела да је Србија брзо успоставила систем преко којег грађани могу да искажу интересовање за вакцинацију против корона вируса и да изаберу коју вакцину желе да приме, као и да буду обавештени поруком када да се јаве на вакцинацију.

Сада могу да се улогујем на телефон, да видим колико је људи примило вакцину, колико се још пријавило, тако да се виде ефекти дигитализације. Све смо направили врло ефикасним и лаким за наше грађане, објаснила је премијерка.

Брнабић је, одговарајући на питање шта осталим земљама света може да поручи како да брже напредују, рекла да је важно да се што више улаже у дигитализацију и едукацију.

Морате да научите децу како да размишљају, а не шта да мисле. Неће сва деца постати ИТ стручњаци, али оно што могу да науче јесте алгоритамски начин размишљања и како да доносе одлуке, поручила је она.

Премијерка је као важну ствар за напредак навела улагање у брз интернет и обезбеђивање инфраструктуре за стартап компаније јер све више и више економија ће бити засновано на стартаповима и иновацијама, нагласивши да треба помоћи људима да покрену фирме и спроведу своје идеје.

Она је, говорећи о друштвеним мрежама, указала на то да су лажне вести постале највећи изазов ових мрежа и остаће још неко време.

То је највећи изазов са којим се, као премијер, сусрећем, посебно током пандемије корона вируса, рекла је она и додала да су друштвене мреже и велика прилика за политичаре да комуницирају са грађанима.

Извор: www.srbija.gov.rs

Фото: www.srbija.gov.rs

13. јул 2021. године

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић обратио се данас на Министарској конференцији Покрета несврстаних земаља (ПНЗ) и том приликом је упутио позив представницима чланица да се окупе у Београду, 11. и 12. октобра, када ће бити обележена 60. годишњица од одржавања прве Конференције Покрета несврстаних у Београду 1961. године.

Селаковић је учеснике конференције обавестио да ће овај важан јубилеј несврстаних Србија организовати заједно са Азербејџаном - актуелним председавајућим ПНЗ.

У свом обраћању Селаковић је подсетио да су некадашња Југославија и председник Тито, као кооснивачи Покрета, дали свој допринос стварању визије другачијег света, а да је Србија, као једна од наследница Југославије, поносна на тај део своје историје.

„Дух несврстаности почива на равноправности, слободи, трајном миру, сувереној једнакости држава и мирољубивој сарадњи свих народа, а то су вредности уткане и у државотворне темеље Србије“, поручио је министар.

Селаковић је рекао да је Покрет несврстаних кроз читаву своју историју био светионик слободе свима онима који су тражили право на постојање и просперитет у свету у којем је често владала, не сила закона, већ закон силе. Оценио је да се и данас налазимо у временима озбиљних глобалних изазова у којима Покрет има прилику да реафирмише своје слободарске традиције и залагање за свет једнаких.

„Србија ће, као војно неутрална и политички самостална држава, давати свој најискренији допринос таквим циљевима Покрета. Надамо се да ћемо јачањем међусобних веза и сарадње, као група држава и народа које везују исте вредности и интереси, оснажити и заједнички капацитет да се суочимо са изазовима сутрашњице. А изазови су већ пред нама“, истакао је Селаковић.

Министар је нагласио да би међународно право требало да буде стуб политичке и безбедносне архитектуре света и додао да Србија поштује залагање чланица Покрета за циљеве и принципе Повеље УН.

„Многе чланице овог покрета свесне су да управо инсистирањем на међународном праву раде у своју корист и у корист очувања регионалне и глобалне стабилности“, указао је министар.

Селаковић је рекао и да је пандемија Ковид-19 јасно показала да су неједнакост, недостатак солидарности и емпатије у свету на најгрубљи начин постали јако очигледни.

„Србија вечно захвална свим земљама међу вама, попут Азербејџана, које су нам помогле у тешком времену. Ми смо касније продужили тај ланац солидарности тако што смо вакцине учинили доступним, не само својим држављанима, већ и другима у региону. Подржали смо своје суседе са вером да је солидарност најбоље улагање у заједничку будућност“, закључио је министар.

Среда, 17. јун 2021. године.

Привремени отправник послова Александар Цревар је 16. јуна о.г. разговарао са министром економије Р. Белорусије А. В. Червјаковим.

Током разговора заједнички је констатован висок ниво билатералних односа који се заснивају на традиционалном пријатељству два народа. Разговарано је о актуелној билатералној трговинско-економској сарадњи, као и о могућим облицима даље дугорочне сарадње. Наглашен је значај редовних заседања међувладине комисије за трговинско-економску сарадњу као и сарадње привредних комора две земље.

Министар А.В. Червјаков је нагласио да је Р. Србија кључни партнер Р. Белорусије на Балкану, акцентирајући да је белоруска страна посебно заинтересована за сарадњу у областима попут оснивања заједничких предузећа, индустријске производње, трговине и инвестиција. Такође, указао је на инвестициони потенцијал Р. Белорусије и изразио заинтересованост за поменути потенцијал Р. Србије. Истакао је и да је сарадња у области туризма за Р. Белорусију посебно интересантна, као и да би белоруска страна била посебно заинтересована за стварање заједничких предузећа у области агроиндустрије.

Са наше отправник послова a.i. је истакао значај који Р. Србија придаје даљем развоју билатералне економске сарадње са Р. Белорусијом, посебно у контексту важећег билатералног Споразума о слободној трговини и предстојећег ступања на снагу Споразума о слободној трговини Р. Србије са ЕАЕУ. Истакнута је важност сарадње у  областима од заједничког интереса попут трговине, оснивања заједничких предузећа, области високих и информационих технологија, туризма, пољопривреде и прехрамбене индустрије и презентоване су актуелне могућности инвестирања у многим областима у   Р. Србији. А. Цревар је истакао очекивање позитивне реализације тренутно актуелних пројеката сарадње у области извоза српских вина и алкохолних пића на тржиште Р. Белорусије, као и сарадње у области индустрије намештаја.

Привремени отправник послова је поновио захвалност за принципијелну и континуирану подршку Р. Белорусије суверенитету и територијалном интегритету Р. Србије, као и чврстом ставу Р. Белорусије о непризнавању ЈПН тзв. ”Косова” и изразио очекивање да ће наведена подршка бити пружена и убудуће.

09. јун 2021. године

Поштовани председниче, даме и господо, чланови делегација,

У свом излагању указаћу на неколико актуелних питања која се тичу надлежности Механизма – наиме, могућности издржавања казни изречених од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Републици Србији, актуелном праксом онемогућавања превременог пуштања на слободу осуђених, као и обавезе Механизма у погледу заштите осуђених лица.

Други део излагања биће посвећен питањима која се покрећу шестомесечним Извештајем о раду Механизма – председника Механизма г. Ађијуса и Извештаја главног тужиоца г. Сержа Брамерца, посебно по питању актуелне сарадње Републике Србије са Механизмом.

Трећи део мог говора, а то сам приметио и у многим вашим изјавама чак и данас, биће поглед Србије на све што се дешавало у Хашком трибуналу и на то шта су пресуде донеле људима на простору бивше Југославије.

Република Србија је више пута пред Саветом безбедности покренула питање могућности издржавања казни изречених од стране МКСЈ и Механизма у Републици Србији. И поред напора да се ово питање покрене са „мртве тачке“, није добијен ниједан одговор Савета безбедности. Највећи број особа које се налазе на издржавању затворске казне су држављани Републике Србије и природно је да Република Србија буде заинтересована да обезбеди издржавање казне затвора у Републици Србији.

МКСЈ и Механизам упућују на Савет безбедности као надлежну институцију да се позабави овим питањем.

Спреман сам овде да поновим спремност Републике Србије за преузимање обавезе и одговорности за извршење затворских казни које је МКСЈ или Механизам изрекао држављанима Републике Србије под надзором Механизма и пуно поштовање ауторитета Механизма у погледу превременог пуштања на слободу.

Господине председниче,

Посебан проблем са којим се суочавамо је узнемиравање које врше правосудне институције формиране на територији Косова и Метохије, која је у саставу Србије, а која се налази под привременом управом УН. Сведоци смо покушаја да се опет суди двојици држављана који се налазе на издржавању затворске казне за дела за која им је већ суђено пред МКСЈ. Конкретно, у протеклом периоду учињен је покушај да се изврши саслушање Небојше Павковићa и издејствује изручење Властимира Ђорђевића.

Апелујем на Механизам и Савет безбедности да спрече покушаје кршења начела nе bis in idem, цивилизацијског начела које је потврђено и у Члану 7. (1) Статута Механизма и да се онемогуће поновна суђења особама које је МКСЈ већ осудио, посебно да се постара да се то не чини на територији која је под привременом управом УН.

Господине председниче,

Председник Механизма (г. Кармел Ађијус), поред редовног Извештаја, доставио је 11. маја 2021. године и писмо председнику Савета безбедности чији је предмет наводни пропуст Србије да ухапси и преда Механизму Петра Јојића и Вјерицу Радету, оптужене за непоштовање суда, тврдећи да на тај начин Република Србија поступа супротно својим обавезама према Резолуцији Савета безбедности 1966 (2010) и затражио од Савета безбедности да предузме мере како би се обезбедило да Србија испуни наводне обавезе према Статуту Механизма и Резолуцији 1966.

Суштина аргументације председника Механизма своди се на то да Република Србија има обавезу да лиши слободе и испоручи Механизму своје држављане оптужене за непоштовање суда, без обзира на природу оптужби, околности под којима је таква наредба донета и последица које могу да уследе њеним спровођењем.

Овде је реч о оптужбама које се не тичу тешких повреда међународног хуманитарног права и које се везују за предмет пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију који је окончан 2018. (случај Војислав Шешељ) и то у првом степену ослобађањем оптуженог од оптужби, a по жалби тужиоца на пресуду којом се окривљени оглашава кривим и изриче му се казна у трајању од 10 година, којом је покривено време које је провео у Притворској јединици УН.

Судија Ађијус износи да Србија игнорише своје обавезе према Резолуцији 1966 (2010). Напротив, Република Србија озбиљно схвата своје обавезе сарадње са Механизмом. Након што је донет налог за хапшење и предају Механизму двоје оптужених за непоштовање суда, Виши суд у Београду је установио да нису испуњене претпоставке за њихово хапшење и испоручивање Механизму. Одлука се темељи на правилима међународног права и унутрашњег права Републике Србије и обавезујућа је за носиоце извршне власти у Републици Србији.

Овде бих подсетио да је прва одлука судије појединца (Ајдин Сефа Акаја од 12. јуна 2018. године) који је поступао у овом предмету, била да се кривично гоњење В. Радете и П. Јојића због наводног непоштовања суда проследи правосудним органима Републике Србије. У наредним поступцима, први пут је изнет аргумент наводне невољности сведока да сарађују са правосудним органима Републике Србије, који није поткрепљен било каквом аргументацијом и на коме се темељи одлука о ускраћивању преношења предмета у надлежност правосудних органа Републике Србије.

Република Србија је у више наврата изразила спремност да преузме вођење судског поступка против Петра Јојића и Вјерице Радете и пружила одговарајуће гаранције. Република Србија, такође, у потпуности признаје и прихвата обавезу Механизма да надзире суђења која су уступљена националним судовима уз помоћ међународних и регионалних организација, као и да предузима мере предвиђене чл. 6 Статута Механизма.

На овом месту бих подсетио да је Република Србија предала трибуналу сва лица које је оптужило Тужилаштво, међу њима највише политичке, војне и полицијске званичнике, обезбедила присуство огромног броја сведока, предала огромну документацију. Обавеза је Механизма, према Резолуцији овог Савета безбедности, да предузима мере које омогућавају да се предмети уступе националном правосуђу. У ранијој пракси, 13 случајева је прослеђено Босни и Херцеговини, 2 Хрватској и само 1 Србији.

На крају, што не значи и да је најмање важно, подсетио бих вас све овде на чињеницу да је Француска – разуме се, као суверена и независна држава – на захтев за хапшење и изручење Флоренс Артман због објављивања докумената и непоштовање суда, одбила захтев за изручење, уз образложење да она не изручује своје држављане. За мањи прекршај, ви од нас тражите да изручимо своје држављане Јојића и Радету, показујући неповерење и према српском правосуђу и судовима и према држави Србији, као и чињеницу да правило из старог Рима и даље важи – quod licet Iovi non licet bovi – што приличи богу, не приличи волу.

Није згорег напоменути да за злочине над Србима није суђено официрима и политичарима вишег ранга и да су злочини извршени над Србима остали некажњени пред МКСЈ и Механизмом. Подсетимо, примера ради, да је случај Адеми и Норац за стравичне злочине према српском цивилном становништву у Медачком џепу препуштен хрватским правосудним институцијама. Осведочени злочини над Србима, попут злочина Рамуша Харадинаја, Насера Орића, затим Анте Готовине и других оптужених за војну операцију „Олуја“ која је довела до потпуног етничког чишћења српског становништва са великог дела данашње Хрватске, пред МКСЈ резултирали су ослобађајућим пресудама. Многи стравични злочини над цивилним становништвом српске народности који су извршени на територији Босне и Херцеговине, Хрватске и Аутономне покрајине КиМ, а који су резултирали етничким чишћењем српског становништва, једноставно нису били предмет интересовања тужилаштва МКСЈ.

Оно што је веома важно и да ништа не оставимо неразјашњено, јесте то да је Србија земља која осуђује сваки злочин и све злочинце који су их починили на територији бивше Југославије. Међутим, занимљиво је да је, упркос критикама, Србија једина која отворено говори и осуђује злочине почињене од стране припадника српске националности, док друге земље региона уопште не говоре о злочинима које су представници тих народа починили над српским народом. И, желим да још једном овде нагласим пред вама, да Србија осуђује страшан злочин у Сребреници и изражава своје најдубље саучешће породицама страдалих у том масакру. И са овим у вези нема никаквог „али“.

Ипак, овде смо да анализирамо резултате и казнену политику МКСЈ и Механизма, а она је била таква да никада није задобила поверење код српског народа, ма где он живео. И не због тога што ми Срби не признајемо злочине које су починили неки од наших сународника, већ зато што је Хашки трибунал, уз изузетке, судио само Србима на све три територије бивше Југославије: Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, коју неке од држава чланица Савета безбедности виде и називају, наравно супротно праву, правним нормама и резолуцијама Уједињених нација, као независну државу. Покушаћу пластично да вам докажем како је хашка правда кројена, чак иако знам да то неће наићи на разумевање многих од вас, али за мене је то важно због историје, чињеница и уџбеника који ће се писати на основу чињеница.

Наиме, Срби су осуђени на укупно 1138 година затвора, и на 8 доживотних казни затвора. Истовремено, Хашки трибунал није осудио ниједног Хрвата за злочине над Србима, ни у акцијама Медачки џеп, ни у „Бљеску“ нити у „Олуји“, како је то политички лукаво урађено у Трибуналу, а све завијено у форму права и правде. Тужиоци Хашког трибунала су намерно изабрали тројицу политичких и војних лидера Хрвата, босанских муслимана и Албанаца на све три поменуте територије, који су чинили злочине против Срба – Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја. Занимљиво је да је, пратећи исти шаблон, дакле исти шаблон, ова неправда подељена. Наиме, сви они су били осуђени у првостепеном поступку, са изузетком Рамуша Харадинаја, јер ниједан сведок није преживео. Готовина је био осуђен на 24 године затвора у првостепеном поступку, док је волшебном одлуком другостепеног већа и односом судија 3:2, пресуда промењена у ослобађајућу. Насер Орић, за злочине против Срба, такође је био осуђен првостепеном пресудом, али, волшебном одлуком другостепеног суда и поново односом судија 3:2, одлука је била ослобађајућа пресуда и он је био ослобођен сваке одговорности. Дозволите ми да поновим, сви сведоци у поступку против Рамуша Харадинаја су или извршили самоубиство или су били убијени под веома, веома чудним околностима.

Дозволите ми да закључим: ја не желим да верујем да неко хоће да каже да није било злочина над Србима, али, судећи по пресудама Хашког трибунала, нико – апсолутно нико - није одговоран за те злочине.

Ипак, ми у Србији ћемо показати одговорност и борићемо се за мир, стабилност и помирење у региону.

Тражимо од држава чланица Савета безбедности Уједињених нација да нам помогну рационалним и прагматичним приступом и поштовањем међународног права, а не покушајима даљег понижавања Србије. Србија је мала земља, са поносним и храбрим народом, који је поднео највеће жртве током Првог и Другог светског рата, народом који жели да живи у миру са својим комшијама. И када вам ово тражим, не мислим да тражим превише.

На самом крају, Србија је земља са највећим растом у региону Западног Балкана и не можемо да напредујемо ако односи са нашим комшијама, пријатељима и другим земљама нису добри, стабилни и бољи. Због тога, упркос селективној правди која је примењена у Хашком трибуналу, бићемо отворени за сваки дијалог, сваку врсту сарадње и ми гледамо ка будућности, а не ка прошлости.

И имам само једну поруку за грађане Србије и грађане српске националности у целом региону – главу горе, ни Србија ни српски народ нису осуђени ни за шта и на нама је да радимо још марљивије, да отварамо фабрике и боримо се за нашу децу и нашу будућност.

Живела Србија!

Понедељак, 31. мај 2021. године

Поводом обележавања 30. годишњице од усвајања Закона о предузетништву у Р. Белорусији, на позив генералног директора белоруског инкубатора малог бизниса „Унитарно предузеће - УИН“, Е.Е. Јашович, о.п. а.i. Александар Цревар  је, 29. о. м. у месту Руденск, присуствовао свечаности која је том приликом организована.

Догађају су присуствовали министар економије Р. Белорусије А.В. Червјаков, заменик министра економије С. Митјански, први заменик министра рада и социјалне заштите Р. Белорусије А. Лобович, посланици Националне скупштине, представници државних органа, Минског Регионалног савета за развој предузетништва, руководиоци највећих пословних синдиката и комерцијалних организација.

У разговору са министром економије Р. Белорусије, А.В. Червјаковим обострано је потврђен висок ниво билатералних односа заснованих на традиционалном пријатељству два народа. Министар А.В. Червјаков је изразио заинтересованост Р. Белорусије за даље унапређење економске сарадње са Р. Србијом. О.п. а.i. је захвалио Министарству економије и организатору на позиву за учешће и указао на обострани интерес за дугорочну економску сарадњу, као и на реалне могућности даљег јачања и развоја економске сарадње. У циљу даљег унапређења и конкретизације билатералне економске сарадње, договорен је састанак министра А.В. Червјаков и А. Цревара у Министарству економије Р. Белорусије.

Понедељак, 24.05.2021. године

У организацији Белоруског друштва пријатељства и културних веза са страним државама, у Дому пријатељства у Минску, 24. маја 2021. године, обележен је Дан словенске писмености и културе.

Том приликом је организовано књижевно вече на коме су присуствовали амбасадор Р. Бугарске, представници амбасада Руске Федерације и Украјине, познати белоруски књижевници, представници друштава пријатељстава, професори и студенти словенских језика, као и привремени отправник послова Амбасаде Р. Србије, Александар Цревар.

У свом иступању привремени отправник послова је указао да словенски народи деле заједничку историју и културу, нагласивши да је блискост словенских народа највидљивија кроз књижевна дела. Посебно је истакао блискост словенских језика, као и историјски допринос словенских просветитеља Ћирила и Методија, твораца словенске азбуке која је оставила траг у свим словенским културама. На крају иступања, А. Цревар је, на српском језику, представио дело „Жеђ“, нашег писца, нобеловца и дипломате Иве Андрића.

20. мај 2021. године

У Београду је данас представљена нова услуга Министарства спољних послова „е-Конзулат”, намењена страним држављанима који аплицирају за визу и желе да дођу у Србију да раде.

Том приликом, министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић рекао је да је та услуга један од показатеља доброг развоја наше државе, која, како је истакао, постаје магнет за озбиљне стране компаније, које доводе велики број радника из других земаља да би радили у Србији.

„Да не будем претенциозан, него потпуно реалан, ова услуга представља прекретницу у функционисању нашег система. Е- Конзулат и дигитализација поступка издавања радних виза за стране држављане који желе да раде у Србији, јесте прва електронска услуга МСП-а, а могу да вам обећам да то јесте прва, али никако и последња е-услуга”, нагласио је Селаковић.

Шеф српске дипломатије указао је да „е-Конзулат” представља модернизацију изузетно важног сегмента делатности дипломатско-конзуларних представништава Србије и да се овде заправо говори о нечему што је од суштинске важности за даље процесе развоја наше државе.

Министар је подсетио да, када је председник Републике посећивао градилиште Моравског коридора, речено му је да се са неким радовима касни у извођењу зато што фирми Бехтел на време нису издате радне визе.

„Истог момента када смо то пратили и чули председника, ја сам алармирао службе у оквиру Министарства. Чудили смо се, знамо да издавање виза у Турској иде добром динамиком, а онда смо утврдили да су то у ствари били радници из Бангладеша који су визу тражили преко наше амбасаде у Индији, а у којој имамо проблем мањка запослених”, објаснио је министар.

Како је додао, реч је о изузетном и великом послу, сваки наш службеник морао је да прими документацију на папиру, да је провери, да онда захтева допуну, па тек тада да прослеђује.

„Данас је то фантастично усавршено и том нашем конзуларном раднику, сва та документација долази у електронском облику. Раније смо имали два филтера за проверу документације, сада их фактички имамо три. А посао је значајно ефикаснији”, указао је Селаковић.

Како је истакао, то је услуга за коју је обећано да ће бити завршена пре мање од четири месеца и да је она од понедељка доступна у 95 дипломатско-конзуларних представништава Србије, односно у свим нашим амбасадама и генералним конзулатима.

Највећи резултат тог подухвата, истакао је министар, осим предности коју ће донети у будућем функционисању, јесте чињеница да то није пројекат једног државног органа, већ заједнички подухват Министарства спољних послова, Канцеларије за ИТ и еУправу, Генералног секретаријата Владе, МУП-а, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Националне службе за запошљавање.

„У рекордном року урадили смо изузетно добар посао. Ово је на понос нашег министарства, на понос читаве државе. Уверен сам да ћемо у периоду пред нама осавремењивати додатно оно што јесу наши послови и учинити Србију једном од ретких држава која поседује овакве механизме и овакве најсавременије начине обављања наших конзуларних послова”, рекао је Селаковић.

Говорећи о самом порталу „е-Конзулат”, министар је објаснио да постоји карикатура на којој је представљен Никола Тесла и зграда старе железничке станице са једним краном, која у ствари симболизује историјску чињеницу – када је Тесла боравио у Београду у години када је она изграђена.

„Данас је то место иза кога настаје Београд будућности, а ово што смо успели заједничким снагама да урадимо јесте показатељ нечега што је будућност Србије, развој вештачке интелигенције, ИТ и стварање услова да у Србији у будућности све више људи живи и долази да би овде добро живели и радили”, закључио је министар.

Директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић рекао је да је ово први пут да су е-услуге окренуте ка страним држављанима, и да је до сада то био случај са нашим држављанима.

У периоду од 1. јануара 2019. до 17. маја ове године, највише захтева за српску визу поднето је у амбасади у Пекингу и то 6.766 захтева, затим у Њу Делхију – 2.973, Шангају 2.115, Токију 1.798, Каиру 1.756.

У Алжиру је у том периоду поднето 1.270 захтева, у Џакарти 1.095, а у Бејруту 1.077.

Са аспекта држављанства, српску визу Д за запошљавање траже највише држављани Кине – 9.516 захтева, затим Индије 1.955, те Украјине – 673.

Петак, 23.04.2021. године

На позив заменика министра спорта и туризма Белорусије Портноја Михаила Петровича, отправник послова a.i. Амбасаде Републике Србије у Белорусији Александар Цревар је присуствовао церемонији свечаног отварања 23. међународног пролећног сајма туризма и услуга „Одмор 2021.“ у Минску.

Током разговора отправника послова a.i. и заменика министра спорта и туризма констатован је висок ниво билатералних односа који се заснивају на традиционалном пријатељству наша два народа. Отправник послова a.i. А. Цревар истакао је значај који Србија придаје даљем развоју економске сарадње са Белорусијом, истакавши потенцијале улагања у бањски туризам. Министар Портној изразио је интересовање за туристички и инвестициони потенцијал Србије, нагласивши предности које се огледају у безвизном режиму и директним летовима, а договорен је и састанак у Министарству спорта и туризма Белорусије.

Отправник послова a.i. је током посете сајму разговарао и са директором „Националне агенције за туризам“ Сопотком Павелом Михајловичем, директором државне туристичке компаније „Центар одмаралишта“ Белорусије Наталијом Ивановном и директором „Националног изложбеног центра – Белекспо“ Бараном Сергејем Александровичем.

У свим разговорима белоруска страна је исказала велику заинтересованост за успостављање директних контакта са туристичким организацијама и компанијама у Србији, посебно у области бањског и медицинског туризма, као и за презентовање туристичког и економског потенцијала Србије у Р. Белорусији.

Овогодишњи сајам су организовали Министарство спорта и туризма Р. Белорусије и „Национални изложбени центар - Белекспо“, а догађају су присуствовали и амбасадори Бугарске, Молдавије, Украјине, отправници послова Јерменије, Индије, као и представници амбасада Турске, Русије, Италије и Венецуеле.

Другог дана сајма на главној сцени „Националног изложбеног центра – Белекспо“ емитован је видео-материјал о туристичком потенцијалу Србије, а отправник послова a.i. је, заједно са колективом Амбасаде Србије у Белорусији, упознао посетиоце са богатом туристичком понудом Србије.

21. април 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас путем видео линка са представницима делегације Међународног монетарног фонда коју предводи шеф Мисије, Јан Кејс Мартејн. Саговорници су закључили да основни циљ Србије остаје да сачува тешко стечену репутацију фискално сигурне земље, као и да надстави са одговорном фискалном политиком како јавни дуг не би прешао ниво од 60 одсто БДП-а, чиме Србија одлучно наставља да ради на даљем расту економије.

Током разговора, председник Вучић и Јан Кејс Мартејн посебно су се осврнули на мере подстицаја и усвојена три пакета мера за помоћ привреди и грађанима, којима је очувана макроекономска стабилност и чак постигнута већа стопа запослености. Мартејн је поздравио одговорну економску политику Србије и успешно управљање кризом током пандемије.

„Србија је остварила један од најбољих резултата у прошлој години упркос изазовима пандемије“, изјавио је Мартејн, посебно истакавши да је Србија била једна од ретких земаља којој ММФ није кориговао почетну пројекцију стопе раста од 5% коју је дао прошле године.

Председник Вучић је додао да је Србија већ после првог квартала 2021. године на добром путу да оствари планирани раст од 6% како је и предвиђено, будући да је један од главних фокуса Владе Србије улагање у велике инфраструктурне пројекте и интензивирање рада на привлачењу директних страних инвестиција.

„Србија је 2020. године била у самом врху по приведном расту у Европи и уверен сам да и ове године можемо да уђемо у прве три или четири земље по расту“, рекао је председник Вучић и додао да је задовољан тиме што Србија и даље, упркос ситуацији везаној за пандемију, има изузетно јак прилив инвестиција.

Председник Вучић и Јан Кејс Мартејн разговарали су и о новом аранжману саветодавног карактера, који је од посебног значаја у светлу унапређења опште инвестиционе климе у Србији, као и у контексту још већег поверења инвеститора.

„Имајући у виду огроман напредак Србије у протеклих осам година, приоритетни циљ овог аранжмана биће да очува постигнуте резултате, али и да обезбеди подршку у даљем спровођењу структурних реформи усмерених на још бржи, снажнији и одрживији раст“, рекао је председник Вучић и захвалио ММФ-у и личном ангажовању Јана Кејса Мартејна на професионалној и стручној подршци на коју Србија умногоме рачуна.

Председник Вучић је истакао да ће Србија посебну пажњу посветити реформама у јавним предузећима, те да ће приоритети и даље бити улагања у инфраструктуру, стварање још боље климе за инвестиције, већа улагања у животну средину, науку и капиталне пројекте, што ће додатно и дугорочно допринети стабилном финансијском расту у наредним годинама.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs

20. април 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас регионалног директора Светске здравствене организације за Европу др Ханса Клугеа, са којим је разговарао о сарадњи у борби против пандемије Ковид-19, као и о сарадњи на унапређењу здравствене заштите у нашој земљи и другим заједничким активностима.

Председник Вучић је захвалио др Клугеу на личном ангажовању и подршци током актуелне пандемије, посебно на техничкој помоћи и експертизи. Овом приликом упознао је званичника СЗО са резултатима имунизације у Србији и плановима како да се вакцина обезбеди свим грађанима који буду желели да је приме.

Др Клуге је честитао председнику Вучићу на лидерству и личном залагању да обезбеди вакцине. Он је нагласио да се Србија добром стратегијом имунизације сврстала међу глобалне лидере, поставши притом и пример хуманости и солидарности омогућавањем вакцинације старијима у руралним срединама, страним држављанима и донирањем вакцина другим земљама.

„Србија је вакцину прихватила као производ који спасава живот и није на то гледала геополитички”, рекао је др Клуге.

Двојица саговорника су се сагласили да би свет требало да повећа производне капацитете за вакцине, као и да развије нове адекватне терапије за борбу против Ковид-19, и, с тим у вези, ради на повећању степена поверења грађана у науку.

Председник Вучић је упознао др Клугеа са плановима за унапређење рада Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.

„Хоћемо да од „Торлака” направимо једну од најбољих фабрика вакцина у Европи”, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs
Фото:www.predsednik.rs

19. април 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу Хансом Клугеом о епидемиолошкој ситуацији и току имунизације грађана у Србији.

Брнабић је исказала захвалност на сарадњи у борби против пандемије, техничкој помоћи и експертизи, истичући да је за нашу земљу веома значајна подршка ове организације.

Она је обавестила директора СЗО за Европу о току имунизације грађана у Србији, изразивши уверење да ћемо, захваљујући великом броју вакцинисаних, успети да створимо колективни имунитет и вратимо се у нормалне токове живота.

Клуге је процес имунизације у Србији оценио као импресиван, и додао да је Србија донела добру одлуку да грађанима понуди све доступне вакцине које се користе у борби против вируса корона.

Он је, изражавајући забринутост због појаве нових сојева вируса, нагласио да је неопходно убрзати процес имунизације и показати међусобну солидарност.

Директор Светске здравствене организације за Европу је похвалио Србију на хуманости коју је показала донирајући вакцине земљама региона и омогућавајући вакцинацију онима који немају довољан број цепива за своје грађане.

Председница Владе је поручила да ће Србија и даље сарађивати са земљама региона и помагати у складу са својим могућностима.

Када је у питању пројекат „Мапа пута за здравље на западном Балкану 2021–2025“, изнето је и да ће, уколико то епидемиолошки услови дозволе, крајем године у Београду бити одржан регионални састанак, значајан за будуће унапређење сарадње држава региона у области здравствених изазова.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs

13. април 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић вечерас је констатовао да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње против српског народа, што се најдрастичније види у неаргументованим оптужбама за масовна силовања и геноцид. 

Селаковић је, на седници Савета безбедности УН на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, истакао да су очигледни напори привремених институција на KиМ да створе наратив о масовним силовањима Албанки, те да се за ту сврху користе пропагандни методи и лажи.

„Јасно је да је жртава било на свим странама у сукобу, као и да наша страна располаже доказима о бројним српским жртвама. Али предуслов за остваривање заштите права које има свака појединачна жртва јесте рационалан и аргументован приступ“, казао је Селаковић, одговарајући на клевете представнице Приштине.

Селаковић је истакао да, наспрам тврдњи политичара из Приштине о 20.000 силованих Албанки, стоје подаци Комисије за верификацију и признавање статуса жртава сексуалног насиља на Косову и Метохији, које имају информације о 912 силованих особа, међу које, међутим, нису убројане Српкиње жртве насиља.

„Дозволите да истакнем да Србија осуђује сваки акт сексуалног насиља у конфликтима и залаже се за остваривање правде за све жртве. Број жртава свакако не умањује стравичан ефекат оваквог вида насиља на сваку жртву појединачно, али исто тако, спекулисање бројевима не доприноси остваривању правде и води политизацији и успоравању процеса помирења“, казао је Селаковић.

Када је реч о оптужбама за геноцид, министар Селаковић је констатовао да оне само доказују да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње, пропаганди и отвореном непријатељству према српском народу.

„Свакодневним изјавама желе да прикажу да је Србија крива за све и да је над Албанцима извршен геноцид, а све како би сакрили сопствену одговорност за почињене злочине“, рекао је шеф српске дипломатије.

Како је истакао, свако ко зна шта дефиниција геноцида подразумева, схватиће да није Србија нешто учинила, већ да је управо српски народ жртва „државотворног“ пројекта косовских Албанаца, заснованог на опасној идеји етнички чистих територија, о чему сведочи и више од 200.000 протераних Срба са КиМ.

„Уверени смо да цивилизован свет неће бити спреман да саучествује у прикривању и заташкавању њихових злочина и да ће им бити упућена јасна порука да морају преузети одговорност за своја дела“, казао је Селаковић.

Он је подсетио да је у Приштини до 1999. године живело око 40.000 Срба, а да их је данас само двадесетак, да је у Пећи живело око 17.000 Срба, а да су данас тамо само српске монахиње у Пећкој Патријаршији, да је у Призрену пре рата живело око 12.000 Срба а данас само 17 породица, а да је у Урошевцу од 10.000 Срба који су тамо живели пре рата остала само породица српског свештеника

13. април 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић упозорио је, на седници Савета безбедности Уједињених нација, да политички екстремизам међу Албанцима на КиМ не губи на снази, већ да напротив, постаје све јачи.

Селаковић је, на седници на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, подсетио да обавеза формирања Заједнице српских општина није испуњена већ 2.917 дана и да се заправо, 19. априла навршава пуних осам година откако је постигнут договор у Бриселу, а да Приштина и даље одбија да испуни своју обавезу и омогући формирање ЗСО.

Министар је подсетио и да је садашњи председник владе привремених институција самоуправе у Приштини више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније, као и да му је дијалог са Београдом ниско на листи приоритета.

Како је указао, крајње је време да албански лидери у Приштини покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић упозорио је, на седници Савета безбедности Уједињених нација, да политички екстремизам међу Албанцима на КиМ не губи на снази, већ да напротив, постаје све јачи.

Селаковић је, на седници на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, подсетио да обавеза формирања Заједнице српских општина није испуњена већ 2.917 дана и да се заправо, 19. априла навршава пуних осам година откако је постигнут договор у Бриселу, а да Приштина и даље одбија да испуни своју обавезу и омогући формирање ЗСО.

Министар је подсетио и да је садашњи председник владе привремених институција самоуправе у Приштини више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније, као и да му је дијалог са Београдом ниско на листи приоритета.

Како је указао, крајње је време да албански лидери у Приштини покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења.

„Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације. Рад на изградњи поверења и инсистирање на позитивним политичким агендама је једини начин за изградњу трајног мира и стабилности у нашем региону“, закључио је Селаковић.

Трајан мир и стабилност, према његовим речима, могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог.

Како је истакао, српски и албански народ, као два најбројнија народа на Западном Балкану, треба да пронађу начин да дођу до помирења и основа за сарадњу, како на плану економије, тако и у остваривању заједничких перспектива за чланство у Европској унији. 

„Београд је учинио искрене искораке у том смеру, тако што је један од иницијатора идеје о релаксирању протока људи, робе, капитала и услуга, популарно назване мини шенген“, истакао је министар.

Указујући да је Србија небројено пута показала да је опредељена за дијалог као једино средство за мирно, политичко решавање проблема на Косову и Метохији, Селаковић је истакао да су недавни избори у Покрајини потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ да јача, што се могло видети током недавног предизборног процеса.

Министар је указао да су политички притисци на Србе настављени и након окончања изборног процеса, јер им је ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове такозване владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

„Посебно угрожена категорија су Срби повратници који свакодневно живе у страху од напада. Подсећам вас да је јужна српска покрајина и даље област са најмањом стопом повратка расељених на свету”, рекао је министар и истакао да се само прошле године у нашој јужној покрајини догодило више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти.

Посебно забрињавајуће за српски народ на КиМ, напоменуо је Селаковић, јесте што је у протеклом периоду, а посебно током марта ове године, дошло до учесталих физичких напада на објекте Српске православне цркве.

„Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини, чију је изузетну универзалну вредност потврдио Унеско стављањем на Листу светске баштине, јесте и случај манастира Високи Дечани“, истакао је министар.

Такође, шеф српске дипломатије забрињавајућим је оценио и упад инспектора и полицајаца у Дом здравља у Штрпцу јануара ове године и претрес с намером да се пронађу вакцине против Ковида-19 из централне Србије.

„Иако то сматрамо упадом у здравствене институције, наша реакција је и овог пута била уздржана. Нисмо желели да својим одлукама изазивамо ескалацију и да политизујемо активности које су усмерене искључиво на заштиту јавног здравља. Организовали смо вакцинацију грађана са КиМ на три пункта у централној Србији и тиме јасно показали да је за нас живот људи на првом месту“, нагласио је министар.

Министар Селаковић поручио да Србија високо уважава активности мисије УНМИК на КиМ и да се залаже за њен што делотворнији рад у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања безбедности у Покрајини.

Селаковић је навео да међународне мисије на КиМ – УНМИК, Кфор, Еулекс и ОМИК под окриљем УН и у складу са Резолуцијом 1244, имају кључну улогу у очувању мира и заштити становништва.

„Подржавамо и уважавамо њихово ангажовање и напоре које улажу у овиру својих мандата, у заједничком циљу стварања услова за миран и безбедан суживот становника Косова и Метохије. Српско и друго неалбанско становништво на КиМ има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности и браном од самовоље привремених инситуција у Приштини“, нагласио је министар.

То, како је указао, потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму како би доследно спроводиле Резолуцију СБУН 1244.

Селаковић је додатно истакао важност међународних снага Кфора и указао да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора - представља кршење Резолуције СБУН 1244.

Такође, министар је напоменуо да је неприхватљиво доношење једностраних одлука о формирању приштинског „Министарства одбране“ и отпочињању процесa трансформације, тзв. „Косовских безбедносних снага“ у тзв. „Војску Косова“.

Министар Селаковић је на почетку обраћања уложио протест због злоупотребе видео формата седнице од стране представнице Приштине, иза које је била истакнута застава самопроглашеног „Косова“, што је учинио и представник Русије.

У наставку, интегрална верзија говора министра спољних послова Николе Селаковића.

Петак, 26. март 2021. године

Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра (пре него у већини европских земаља). Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија....

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски - путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.

Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер- Бионтек", кинеска „Синофарм", руска „Спутњик Ве" и „АстраЗенека".

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

На порталу еУправе пријављено је 1.500.000 људи за вакцинацију. Према подацима 70 одсто вакцинисаних је примило „Синофарм" вакцину, 12 одсто Фајзерову, а по девет одсто „Спутњик В" и „АстраЗенеку".

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији о'д 70 година. Такође, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве, јер ће ускоро почети имунизација оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.

Перманентно се наглашава значај вакцинације, као и да је то једино решење V борби против вируса Ковид-19.

У Србији је дато 2.269.000 доза вакцина против корона вируса. Једном дозом вакцинисано 1.356.000 грађана, а 913.000 особа примило и другу дозу вакцине.

По броју вакцинисаних и ревакцинисаних грађана Србија једна је од водећих у Европи и свету.

Председник Вучић је најавио да ће 29. марта бити милион ревакцинисаних, а да ће 20. априла моћи да се каже да у Србији има 900.000 готово потпуно имунизованих људи.

НАБАВКА ВАКЦИНА

22. децембра у Србију су стигле прве количине „Фајзер-Бионтек" вакцине. Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила „Фајзер" вакцину.

16. јануара стигло милион доза кинеских „Синофарм" вакцина.

29. јануара стигло 40.000 доза руске вакцине „Спутњик В".

9. фебруара стигао и нови контингент од 50.000 вакцина „Спутњик В" из Русије.

10. фебруара у Србију стигло још 500.000 кинеске вакцине „Синофарм".

11. фебруара у Србију стигли и руски експерти који су са српским стручњацима разговарали како да се што пре отпочне производња руских вакцина у Србији. Посетили Институт Торлак како би проценили технолошке и кадровске капацитете Института за производњу вакцине „Спутњик В".
Председник Вучић најавио да ће наша земља уложити у нове погоне, нову опрему која би задовољила све стандарде, а са циљем да се вакцина производи код нас. Вакцина „Спутњик В" из наше земље била би дистрибуирана у регион, али и у земље Европе.

15. фебруара стигло 40.950 доза вакцине против корона вируса компаније „Фајзер-Бионтек" стигао је у Србију.

21. фебруара у Србију је стигло 150.000 вакцина „АстраЗенека", које су од 23. фебруара доступне на сваком пункту за вакцинацију. Србија је прва земља на Балкану која има ову вакцину.

22. фебруара у Србију стигло још 46.800 вакцина „Фајзер".

22. фебруара допремљено још 50.000 вакцина „Спутњик В".

28. фебруара стигао нови контингент од 100.000 доза вакцине „Спутњик В" (реч је испоруци друге дозе вакцине - за ревакцинацију), с обзиром да се прва и друга доза разликују у компонентама.

1. марта стигла испорука 58.500 „Фајзер-Бионтек" (до сада највећа појединачна испорука тих вакцина).

4. марта - приликом званичне посете Берлину, министар спољних послова Никола Селаковић изјавио да му је шеф немачке дипломатије Хајко Мас пренео да ће Србија из „Ковакс" програма ускоро добити 300.000 вакцина (још увек наша земља није добила ниједну вакцину из поменутог програма).

5. марта испоручено још 500.000 вакцина „Синофарм".

8. марта стигло 28.080 доза вакцине компаније „Фајзер-Бионтек".

11. марта - министар Поповић најавио да ће производња руске вакцине „Спутњик В" на Институту „Торлак" почети у мају, а Србија ће тиме постати прва земља на територији Европе у којој ће се производити та вакцина.
Прва фаза производње руске вакцине у Србији подразумева транспорт супстанце, пуњење бочица у складу са највишим технолошким стандардима, паковање и дистрибуцију вакцина у нашој земљи и региону, а након успостављања прве фазе производње, започиње се израда студије изводљивости о производњи утакозваном пуном циклусу, која подразумева 
производњу супстанце у Србији. То ће захтевати набавку сложене технолошке опреме и проширење производних капацитета „Торлака", али процене су производња у пуном циклусу може да започне до краја ове године.

11. марта - председник Србије Александар Вучић током посете УАЕ најавио да је договорено да се, заједно са Уједињеним Арапским Емиратима и Кином, у Србији производи вакцина против корона вируса кинеске компаније „Синофарм". Председник Вучић је указао да је, поред направљеног ходограма са надлежним руским министром, о производњу руске вакцине у оквиру „Торлака", договорено и да се фабрика за „Синофарм" вакцину заврши и крене у производњу од 15.октобра.

15. марта - стигла испорука од 16.380 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

18. марта - председник Александар Вучић разговарао је путем видео-линка са руководством компаније „Синофарм" о процесу набавке вакцина, изградњи фабрике кинеских вакцина у Србији и изградњи и опремању српских болница. На састанку је потписан уговор о куповини још два милиона доза вакцина компаније „Синофарм".

18. марта - председник Вучић најавио да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. Председник је разговарао са представницима „Синофарма", док је министар Ненад Поповић разговарао о производњи „Спутњик В" вакцине.
(Изјавио да очекује да ће за мање од годину дана да се прозводи и течност за вакцину, а не само да се пакује.)

22. марта - допремљено 55.990 доза вакцине „Фајзер-Бионтек".

23. марта - у Србију стигло 100.000 доза прве компоненте вакцине „Спутњик В".
Председник Вучић најавио је да се очекује испорука милион доза вакцина „Синофарм" измећу5. и 10. априла.

25. марта - Руски фонд за директна улагања и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак" објавили су да је постигнут споразум о производњи вакцине „Спутњик В" у Србији. Тиме ће наша земља постати прва држава у Јужној Европи која ће производити „Спутњик В", а вакцина би могла да се извози и у друге земље региона у каснијим фазама. Производња вакцине биће започета до маја у „Торлаку".

Србија је наручила више од 14 милиона вакцина, а испоручено је 2.850.000.

Из „Ковакс" програма Србија још није добила ниједну вакцину, иако је прва земља из региона која је уплатила новац тај програм, као и новац за развој вакцине.

Председник Србије Александар Вучић поручио је да се Србија узда у себе у вези набавке вакцина против корона вируса и да само снажна и суверена земља може имати пријатеље у свету.

ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.
Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).

13,18. и 19. фебруара је вакцинисано је „Синофармом". Тиме је завршен први круг вакцинације. Други круг, односно ревакцинација том вакцином, обављена је 11. и 12. марта.

20. марта извршене остале ревакцинације и омогућено да вакцину приме и чланови дипломатског кора који из одређених разлога нису могли да се вакцинишу.

23. фебруара започела је вакцинација вакцином „Фајзер". Ревакцинација поменутом вакцином одржана од 16. до 19. марта. Такође, приступило се вакцинацији „Спутњиком В" и „АстраЗенеком".

ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније Зорану Заеву први контингент од 4.680 вакцина „Фајзер", док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер" вакцине.

17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В" Црној Гори.

У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, и наша земља ће уступити информациони систем за вакцинацију Републици Српској како би могла да га користи када буде имала довољно вакцина.

2. марта - председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент од 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека" које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека" из Србије.

15. марта - у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека" за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

24. марта - Привредна комора Србије (ПКС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.

Председник ПКС Марко Чадеж најавио да ће за викенд у Београду бити вакцинација привредника и њихових запослених из БиХ, Црне Горе, Северне Македоније, Албаније и с Косова који желе да се заштите од корона вируса. „Ми c/vio један регион, наше економије су тесно повезане и само заједно можемо да победимо ову пошаст", рекао је Чадеж. Процедура имунизације привредника из региона је следећа: потребно је да се компаније из региона јаве својим привредним коморама које ће у координацији са ПКС организовати вакцинацијуу Београду.

ВАКЦИНИНАЦИЈА МИГРАНАТА

24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.
Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.

24. март 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић обратио се поводом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији.

„Ваша светости, поштовани председавајући Председништва Босне и Херцеговине, поштовани председници Народних скупштина Републике Србије и Републике Српске, поштовани председници влада Републике Србије и Републике Српске, уважени министри обеју влада, драги гости и пријатељи, представници српског народа из Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске, хвала вам што смо и вечерас сви заједно и што је српски дух несаломив и непобедив.

Једно дете дневно и мало више од тога. То је она нajтежа, намучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице, никакав  грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, без права на живот.

Нико никада није одговарао за овај злочин, злочин већи од злочина. Нико за 2500 убијених цивила, али и војника и полицајаца који су криви само зато што су чували, штитили себе и своја огњишта. Нико никада није одговарао за више од 6000 рањених.

Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће, не постоји, и поред свег труда, универзално оправдање, нема разлога, нема смисла, а остала су само, као вечни грех, имена.

Миљана Милић, петнаест година,
Владимир Милић, дванаест година,
Миомир Младеновић, четрнаест година,
Драган Димић, три године,
Јулијана Брудар, десет година,
Оливера Максимовић, дванаест година,
Мирослав Кнежевић, тринаест година,
Дајана Павловић, пет година,
Стеван Павловић, осам година,
Марко Симић, две године,
Милица Ракић, три године,
Иван Иванчић, седам година,
Марко Ивановић, три године...

И тако, осамдесет девет имена, и то не само српских.

Бесмисао пуког убиства није бирао. Шеснаесторо деце, од две до седамнаест година, из породица Ахметај и Хасани, убијено је у колони која се враћала кући, у Призрен.

То је, у једном наслову, на Западу, једноставно објашњено као "трагична грешка". Смрт која је стигла Марка Роглића, Милана Игњатовића, Гордану Николић, Ирену Митић, Милицу Стојановић, Бојану Тошовић, Бранимира Станијановића, нашу Сању Миленковић... није могла да рачуна, нити да добије чак и такво објашњење.

Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка. То је био само изговор, бедни изговор.

Биле су намера, биле су јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом.

И зато данас нећемо да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило. Јер догодио се злочин, тежак и страшан. И догодила се агресија, не ни бомбардовање, ни интервенција, ни кампања, ни операција. Догодила се агресија. Напад на суверену земљу, без одлуке Уједињених нација, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу.

Никога Србија односно Савезна Република Југославија тада није напала. Напали су нас, са једним циљем. Да нас поразе, да нас убијају, и на крају да нам одузму део територије.

И колико год данас анализирали ствари, како год и колико год оштри и критични били према себи, нашој тадашњој политици, нашем тадашњем руководству, јасно је да су Савезна Република Југославија и Србија тада остављене готово без избора. Избор је био језив, или губитак територије и људи са једне стране или потпуни нестанак српске државе, морала, части, српског духа, имена и презимена. И нисмо могли да не изгубимо. Деветнаест великих напало је једну малу земљу, Савезну Републику Југославију. Напали су Србију и Црну Гору. И чак и кад не говоре данас, у једној од две независне земље о томе, то су чињенице. А та мала земља, и тај мали народ, свима њима, њих деветнаест великих и моћних, одржала је час из оног најважнијег, части, морала и љубави према слободи коју један народ може да има.

Да, правду, правду да не заборавимо. Свих тих деветнаест великих и данас ће немушто говорити о свом војничком успеху, избегавати одговоре на питања, а замислите, један мали, само бројчано мали српски народ, тај мали али величанствени народ, са тугом, сузом у оку поносно се присећа свог отпора и борбе против деветнаест окрутних и бахатих.

Изгубили смо много, изгубили смо очеве, браћу, супружнике, децу, али образ и српско срце још су ту, да чувају Србију која је вечна и неуништива.

Изгубили смо децу, изгубили смо људе, изгубили смо контролу над великим делом територије, изгубили смо милијарде због уништене инфраструктуре и привреде.

И све што нам је остало било је тело једне измучене, уништене земље, земље у распадању, измрцварене, опљачкане, изранављене, пусте, и криве, осуђене за све што се не само деведесетих, него и током читаве историје, догађало.

Земље, која ни десет година после агресије није имала снаге да се усправи, подигне, и ради било шта друго него да ћути, или да сагне главу и покорно се извињава, за све, чак и за своје мртве, чак и за своју убијену децу.

Данас, то више није та пропала, измучена, разорена, измрцварена Србија.

Данас, то је Србија, која је поново пронашла и своју снагу и свој понос.

Србија која ствари назива правим именом.

Србија која је окренула леђа рату и поразима, и кренула да ради.

Србија која је устала, стала на своје ноге и добила свој глас.

Србија коју, чак и кад јој не верују, слушају. Која је способна, која расте, и више није део проблема. Србија која јесте и биће, бар ћемо ми дати све од себе, баш оно решење које омогућава читавом региону живот у миру и разумевању.

И та Србија, данас, када је у свету и даље много више бомби, него вакцина, у регион шаље, не бомбе, већ баш те вакцине. Данас је спремна и да их производи, и за само неколико месеци то ћемо да учинимо, али не само за себе, већ и за друге, за цео Балкан.

Спремни смо, и хоћемо да помогнемо.

Нисмо спремни, и нећемо да ћутимо, нити да будемо, поново понижени.

Право на то не црпимо само из жртава које смо имали, него и из чињенице да смо одавно престали да гледамо само друге и тражимо грешку и кривицу само у њима, а не понекад и у себи.

Погледали смо се и признали. И сваки губитак, и сваки пораз, и сваки злочин који је неко у наше име починио, сваки промашај и сваку погрешну политику.

И не радимо више ништа што би било кога могло да угрози.

Радимо, радимо, радимо све више и растемо, јачамо са само једним циљем да будемо најбољи у економији и образовању, здравству, у култури, науци, спорту...

И хоћемо да будемо безбедни, на свом. Хоћемо да нам војска буде много јача него што је била те деведесет девете.  Да никада више не дођемо у ситуацију да нам неко убија децу, руши земљу, или наш народ протерује.

Хоћемо да останемо слободни, да сами одлучујемо о својој судбини, и да нам нико више не одузме све, а да нам не да ништа.

А ништа је данас, и то ћу да понављам колико год буде потребно, идеја, неких великих, моћних, али и оних који им служе, идеја да нас „Косово“ призна, не бисмо ли ми признали „Косово“.

Није нам потребно то признање. И нећете од Србије добити гажење ни по нашим жртвама, гажење по нашој историји, гажење по нашој прошлости, али и гажење по нашој будућности. Добићете одговор разумних, и добрих и одговорних људи. Потребан нам је компромис. Потребно нам је испуњавање свих оних обавеза које смо преузели и ми и Приштина, а само их ми испунили.

И није то наш каприц. Није то ни фантазмагорија о неком српском свету који хоћемо да створимо.

И данас када нам прете формирањем Велике Албаније, када кажу да нема ништа од Заједнице српских општина, наше је да будемо мирни, да бринемо о нашем народу на Косову и Метохији, али да свим тим великим, моћним јасно поручимо да нисмо слаби као што смо били, да ћемо умети да сачувамо своје, не дирајући ни у шта туђе. Уосталом, Србија није и неће бити шака зоби за сваку белосветску врану која би да је позоба. И оне који су искористили снагу и силу деветнаест бахатих и окрутних само молим да нам не прете. Молим, молим их, да нам не прете. Да не мисле да је Србија сломљена и да неће имати снаге да одговори. Молимо вас, вас молимо, наше албанске комшије, да нам не претите. И молимо све друге, који су своју окрутност према Србији показали, да вам у томе не помажу. Само то молимо и ништа више.

А одговараћемо позивима на мир, позивима на компромис, и увек добром вољом, јер не желимо да имамо поново децу убијану. И не желимо да туђа деца поново страдају. Али не потцењујте Србију, и не гледајте Србију онаквим очима као што сте то чинили 99. године.

Србија данас је много снажнија, много јача. Србија данас је јединствена и уједињена, а не подељена. Србија данас има све неупоредиво снажније и боље него 99. од економије до наше војске. И никада никоме нећемо да претимо, већ само вас молимо и тражимо да нас поштујете и ништа више.

Ми данас градимо путеве, који ће да нас повежу, и са собом, и са регионом и са светом. И до краја године радићемо на осам ауто-путева, на осам вена читавог Балкана, не само Србије, осам путева мира и сарадње.

Само луд човек би то мењао за рат, за мртву децу, за рушење и нови губитак. И да, хоћемо да имамо најближе односе са свима који су у агресији на лепу Србију учествовали, опростили смо одавно, али не, и баш никада нећемо заборавити. И не тражите то од нас. Тог једног дана, сваке године, подсећаћемо и себе и вас. Вас деветнаест најмоћнијих, најснажнијих, највећих по сили и снази, не баш по части и моралу. Подсећаћемо и вас и нас, баш зато да се никада не би поновило. Не нама, већ ни једном другом слободољубивом народу на свету.

И ако имамо неку понуду, она данас гласи: спремни смо да од целог Балкана направимо победника, да свако на њему добије, све док нико не покушава да само Срби буду губитници.

И уопште није тежак пут до тога.

Потребно је само да се поштујемо, разумемо и не покушавамо једни друге да понизимо.

Да не дирамо у оно што је свако најтеже и најкрвавије платио. Слободу. А ми, Срби, знамо колика је цена слободе.

У право да је имамо, да је чувамо и да се сетимо свих жртава које су у њу уграђене.

А у нашу су уграђена и наши порази, наши животи и наша деца. И животи наших херојских пилота, и наших дивова са Кошара и Паштрика, и наше деце, невине, потпуно невине, а криве само зато што су живела у Србији.

Превелика је то цена да бисмо о њој ћутали.

Зато што би то значило да смо спремни на још један пораз, на још једно понижење.

А нисмо.

И када сви буду ћутали, ми ћемо да понављамо.

Једно дете дневно, и мало више од тога. Толико сте нам убијали. Током агресије коју ни сами нисте разумели зашто сте је проводили.

И понављаћемо то, баш да нам се не би догодило поново.

Са посебним пијететом испуњавамо нашу обавезу да одамо почаст свим невиним српским жртвама које су положиле свој живот на олтар отаџбине, како цивилима, тако и нашим јуначним војницима  и полицајцима, херојима Кошара, Призрена, Митровице.

Данас за нас Србе, живот на Косову и Метохији личи на Пут суза (Via Dolorosa), на успињање последњим снагама на Голготу, али ми не бисмо ни били Срби да нисмо кадри, и „на страшном месту постојати“.

И данас, и вечерас могу да закључим уз једну важну реченицу. На тлу Европе постојала је, а данас снажнија него икада, постоји несаломива, непоколобљива, непокорива и никада покорена Србија.

Нека је вечна слава свим жртвама НАТО агресије и сви заједно ускликнимо живела слободна и поносна Србија“, рекао је председник Вучић.
 

Извор: www.predsednik.rs

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствововао је данас обележавању Дана сећања на 17. март 2004. године – Погром на Косову и Метохији. Он је рекао да је пре тачно 17 година на КиМ почињен погром, а погром превазилази све остале злочине.

„Можда постоји време у којем смо немоћни да спречимо неправду, али никада не сме да постоји време да се против неправде побунимо, ове речи Елија Визела, некадашњег логораша, нобеловца, обавезују нас заувек да против злочина не ћутимо, ко год да га је и зашто починио“, поручио је председник Вучић и додао да смо запамтили и научили сваку лекцију у којој смо били губитници, сваку у којој смо били неми на сопствене жртве, сваку у којој смо били спремни да заборавимо.
 
„Србија данас више није слаба, нити земља губитника, не прети, али и не заборавља, спремна је на разговоре, али не и понижење. Србија, баш као и сви други има право да брине о свом народу, његовој сигурности и добробити. Право на живот је основно људско право и ми ћемо га увек бранити“, рекао је председник Вучић.

Председник Вучић је казао да погром превазилази све остале злочине, јер је он, не само чин, већ намера, политика, предумишљај да се неки крај, нека земља, насилно очисти од припадника других нација и вере.

„Немамо права да то прећутимо“, поручио је председник Србије и истакао да имамо обавезу да будемо победници без крви и рата, најбољи у економији, здравству, спорту, образовању и свему осталом што чини развој и напредак.

„Желимо исто и другима да се баве собом и буду успешни, јер смо свесни да је злочин алатка губитника, а победницима то није потребно, они памте, али опраштају и иду даље, док се губитници врте у истом зачараном кругу. Ми Срби то више нећемо да будемо, хоћемо будућност, у којој ћемо да памтимо, али из које нећемо да се враћамо. Знамо шта се дешавало и то називамо правим именом,“ закључио је председник Вучић.

Фото: Димитрије Гол

Среда, 17. март 2021.

Република Србија, као придружена чланица Франкофоније, заједно са целом франкофоном заједницом у свету, обележава „Месец Франкофоније“.

За све љубитеље српске културе и француског језика Министарство културе и информисања Републике Србије је приредило богат програм, а Амбасада Републике Србије у Минску вас позива да откријете разноликост и богатство српске културе на француском језику.

08. март 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић рекао је данас да је борба против свих облика криминала у врху приоритета Владе Србије и неизоставан сегмент процеса придруживања ЕУ.

„То је и наша морална обавеза, како би генерацијама иза нас оставили један бољи свет“, рекао је Селаковић учествујући видео-линком на 14. Конгресу УН о спречавању криминала и кривичном правосуђу, који се одржава у Кјоту.

Министар Селаковић истакао је да је Србија као циљ поставила сузбијање високотехнолошког криминала, трговине људима, тероризма и илегалне миграције у „Другој националној процени претњи од тешког и организованог криминала“ из 2019. године.

Шеф српске дипломатије указао је да је наша земља благовремено успоставила нормативни и институционални оквир којим је уредила спречавање злоупотребе у тој области, као и да је основано Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал, посебно одељење суда и посебна полицијска јединица.

Србија се, како је нагласио министар, на плану борбе против корупције води постулатима Конвенције УН против транснационалног организованог криминала и Конвенције УН за борбу против корупције.

Селаковић је издвојио напоре Агенције за спречавање корупције, као независног државног органа, у заштити јавног интереса, изградњи индивидуалног и институционалног интегритета, јачању транспарентности и одговорности јавне управе.

„Снажно осуђујемо све форме тероризма, укључујући екстремизам и радикализам, и залажемо се за њихово потпуно искорењивање, спроводећи ту и релевантне резолуције и конвенције УН и Глобалне антитерористичке стратегије УН“, истакао је шеф српске дипломатије.

За ефикасну и успешну борбу против ових комплексних феномена, каже Селаковић, од пресудне важности је изградња капацитета наших друштава и држава, уз размену искустава на регионалном и глобалном нивоу.

Селаковић је захвалио јапанском амбасадору Хикихари на вештини вођења преговора на усаглашавању Кјото декларације и њеном усвајању, која је, како је истакао, важан показатељ посвећености креирању и очувању институционалног оквира за превенцију криминала као једног од главних предуслова у промоцији циљева одрживог развоја.

„Давне 1970, када је Јапан први пут био домаћин овог скупа, показали смо снажну политичку вољу да на проблем укажемо. Данас морамо ту вољу и решеност да реафирмишемо и конкретизујемо опипљивим потезима“, рекао је шеф српске дипломатије.

Говор МСП Н. Селаковића на 14. Koнгресу УН о спречавању криминакла и кривичном правосуђу можете погледати на следећем линку.    

Четвртак, 18. фебруар 2021. године

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског.

Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Звона на храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски.

Новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу је завршио у Чуругу, а Змај-Јовину гимназију у Новом Саду. Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), у манастиру Високи Дечани, на Томину недељу 1985. године.

Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, када га је блажене успомене Епископ рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски Павле, у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона.

На последипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. године, када по благослову Епископа бачког др Иринеја долази у манастир Светих архангела у Ковиљу, где је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана.

За њим у манастир долази мноштво младих монаха и искушеника. То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, уметницима, популарним глумцима и рок музичарима, поготово из Новог Сада и Београда. Од тада се игуман Порфирије, посебно ангажује и на лечењу оболелих од болести зависности. У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу „Земља живих“, која је признатa као најуспешнији пројекaт за лечење наркоманије, а данас, под руководством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије.

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Београду 14. маја 1999. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епархије бачке.

На тему Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог, докторирао је 2004. године на Богословском факултету Универзитета у Атини.

Чувеног психијатра, академика др Владету Јеротића, на Богословском факултету је наследио на катедри Пастирске психологије. Његова предавања, посећена су не само од студената матичног, него и других факултета у Београду.

Заједно са групом стручњака: психолога, лекара, криминолога, социолога, владика Порфирије оснива грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова.

Епископ Порфирије је, већ деценију, не само председник Управног одбора, него и прави spiritus movens Хуманитарног фонда „Привредник“, који обезбеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност.

Републичка Скупштина га је, као представника свих Цркава и верских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, а за свог председника Савет га је изабрао 2008. године. Као председник Савета Републичке радиодифузне агенције, епископ Порфирије је заступао дугорочне интересе друштва и грађана, независно од политичких утицаја. 

У радиодифузном спектру Србије од тада се чују и црквене радио станице. Дао је кључни допринос покретању низа радијских и телевизијских емисијa које се баве религијским темама.

Свети Архијерејски Сабор му 2010. године, поверава дa утемељи свештеничку службу у Војсци Србије. Плодови његовог рада на том пољу, нису само одговарајући законски прописи, већ и одабир војних капелана, организација и опремање храмова у касарнама и вршење првих богослужења.

Своје стручне богословске радове Епископ Порфирије је објављивао у часописима код нас и у свету. Учествовао је у великом броју научних конференција и симпосиона широм света.

Владика Порфирије, као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, на само у Отаџбини, а односе личног пријатељства и блиске сарадње негује и са свештеницима и представницима других Цркава и верских заједница.

Говори грчки, енглески и немачки, и служи се руским језиком, a његов стил комуникације увек је прилагођен саговорницима.

У трон Митрополита загребачко-љубљанских устоличен је 13. јула 2014. године у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу. Свечану архијерејску Литургију служио је Патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске Цркве и других сестринских Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивoг народа.

Извор: СПЦ

15. фебруар 2021. године

У част Дана државности Републике Србије, 15-тог фебруара, Министарство спољних послова Републике Србије је припремило видео материјал о историјском значају Сретења за Републику Србију и њен народ.

Видео материјал се може погледати на следећем линку.

Петак, 12. фебруар 2021.

Влада Србије је у фебруару 2021. усвојила нови, трећи пакет економских мера помоћи вредан 249 милијарди динара. Укупна вредност сва три пакета је 953 милијарде динара, односно приближно осам милијарди евра.

Овим пакетом мера, за разлику од прва два, укључена су и велика предузећа која такође трпе последице пандемије.

Како је навела председница Владе РС А. Брнабић, он ће помоћи да се смање негативне последице вируса корона, да људи сачувају радна места, да привреда не изгуби „кисеоник“, али и да грађани преживе ова тешка времена.

Наша земља је за досадашње економске мере за ублажавање последица COVID-19 добила похвале од ММФ-а, Светске банке и других институција. Србија тиме показује да је јака и стабилна држава и да грађани и привреда могу да рачунају на њу у најтежим тренуцима.

Председница Владе А. Брнабић и министар финансија Синиша Мали су на представљању ових мера истакли да се држава борила на два фронта – здравственом и привредном и да је на оба постигла феноменалне резултате.

Србија је у 2020. години имала пад БДП-а од само један одсто, што је био најбољи економски резултат у Европи.

Плате и пензије, као и запосленост, наставили су да расту. Просечна плата у новембру износила је 518 евра, док је инфлација остала стабилна и износила 1,6 одсто.

Прошле године регистровано је за 50.500 више запослених, док се стопа јавног дуга најмање увећала у односу на готово све европске земље. Код нас је он и даље испод 60 одсто, то јест 56,8 одсто БДП-а.

Када је у питању буџет за 2021. годину, бројке из јануара су много боље него што се очекивало, јер је уместо планираног дефицита у буџету од 13,4 милијарде динара, остварен суфицит од 13,3 милијарде динара.

Током 2020. године, када је читава светска привреда трпела, наша индустријска производња је била за 0,4 одсто већа него у 2019. години. Порастао је и извоз, који је износио 17,5 милијарди евра, док је у 2019. години био 17,1 милијарду евра.

Трећим пакетом помоћи обухваћено је додатних 300.000 запослених у великим предузећима, што уз 1.050.000 предузетника и запослених у микро, малим и средњим предузећима, значи да помоћ може да користи укупно 1,4 милиона запослених у приватном сектору.

Директну подршку државе у висини од једног и по минималца добиће укупно 1.505.093 предузетника и запослених у микро, малим, средњим и великим предузећима у нашој земљи, а пакет укључује и новчану помоћ грађанима. Мера која се тиче исплате минималца ступа на снагу од 1. марта, прва исплата биће у априлу, друга у мају и трећа у јуну. Она не укључује банке и финансијске институције.

Поред једног и по минималца, подршку у висини од још једног пуног минималца добиће угоститељи, туристичке агенције, лиценцирани туристички водичи и пратиоци, хотели, одмаралишта и рент-а-кар агенције.

Градски хотели добиће још једну врсту директне подршке државе у висини од 350 евра по индивидуалном лежају и 150 евра по смештајној јединици. Ту врсту помоћи градски хотели су имали и крајем прошле године.

Директну подршку добиће и сектор превозника путника и друмског саобраћаја и аутобуских станица, а која подразумева 600 евра по аутобусу у периоду од шест месеци.

Како би се очувала ликвидност приватног сектора, држава је одлучила да продужи постојећу гарантну шему, а биће успостављена и нова гарантна шема за подршку најугроженијим предузећима.

Јануарске пензије су увећане за 5,9 одсто, по швајцарској формули, а 1,7 милиона пензионера добиће и једнократну помоћ од 50 евра и још 60 евра, као и остали пунолетни грађани.

Укупно ће помоћ од 60 евра добити 6.118.911 пунолетних грађана, а та мера ће се спровести кроз две уплате, у мају и новембру.

Председник Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић присуствовао је приказу способности дела јединица Војске Србије у касарни „Растко Немањић“ у Панчеву и том приликом поручио да је Србија увек спремна за наставак дијалога са Приштином под покровитељством ЕУ, али и поштујући став САД, као и ставове Русије и Kине.

Председник је рекао да ће пре ставити „главу на пањ“, него да потпише било какав папир са признањем и подсетио да је то већ једном одбио у Вашингтону, где су постојале две верзије споразума.

Навео је да је одмах повукао своју делегацију, да је америчкој делегацији рекао да Србија такав споразум неће потписати и поручио да ће Србија увек настојати да води мирне разговоре како би сачувала мир, али да неће дозволити да је понижавају.

Председник Србије захвалио је на писму-честитки америчком председнику Џоу Бајдену поводом предстојећег Дана државности, у коме се поред уобичајеног истицања посвећености унапређењу економске сарадње, регионалне стабилности и демократских вредности, недвосмислено позива на међусобно признање Србије и „Косова“ као последице.

Међусобно признање Србије и „Kосова“ не стоји ни у једном акту ниједне светске организације, указао је председник и поновио да је Србија увек спремна за наставак дијалога са Приштином под покровитељством Европске уније, али и поштујући став САД, као и ставове Русије и Kине.

Према председниковим речима, ситуација јесте тешка и биће све тежа.
„Kао што сам вам рекао пре три дана, ја то видим, ја то очекујем, видим како се то полако стеже, зато што су њихови међусобни сукоби у светским оквирима све снажнији и све већи, и онда ми ту плаћамо цену“, рекао је председник.

Вучић је поручио да је до наше државе да настави са снажењем земље у економском смислу.

Председник је додао да је улога војске веома значајна у веома сложеним безбедносним и политичким условима савременог света и да зато Србија мора да уради све што може да одврати сваког потенцијалног агресора и нападе на грађане и земљу.

„Политика снажења војске биће настављена убрзано“, нагласио је председник додајући да је циљ да српска војска може да буде стабилизатор политичких прилика у региону.

Према његовим речима, свакоме треба да буде јасно да Србија није џак за ударање и да може свако да је нападне и да јој прети као што је то било у прошлости.

Вучић је рекао да је задовољан оним што је видео и зато што је много тога урађено у претходном периоду и истакао да ће од априла месеца војним лицима бити знатно увећане плате.

Председник је рекао и да ће се наставити улагања у Војску Србијe, којој је поручио да од ње очекује да и даље буде чувар наше земље, њеног интегритета и слободе.

„Од вас очекујемо да будете чувари наше земље, њеног интегритета, слободе, да будете бранитељи народа, чувари отаџбине, заштитници интереса Србије и да будете одвраћајући фактор сваког агресора и за сваког ко би помислио да нападне Србију“, рекао је Вучић.

На војној вежби под називом „Врх копља“ приказана је оспособљеност 72. бригаде за специјалне операције, а приказу способности, које је председник Србије и врховни командант Војске Србије оценио са врло добро, присуствовали су и потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић и начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Милан Мојсиловић.

Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл

26.1.2021.

Министар спољних послова Никола Селаковић и француски хуманитарац Арно Гујон честитали су дан Светог Саве, истичући да је светосавље филозофија живота и систем вредности око којег се окупља читав српски народ, као и да нам је Свети Сава оставио наук да се држава и колективна срећа не могу градити без духовности и националних вредности.

У видео снимку на Твитер профилу Министарства спољних послова, Селаковић је рекао да учење и завештање Светог Саве, светосавље, није само верски, политички или национални концепт већ филозофија живота.

Навео је да је Свети Сава, поред свега што је био, био и први велики српски дипломата заслужан не само за учвршћивање српске православне духовности већ и за политичку консолидацију средњовековне Србије у 13. веку.

Зато је Свети Сава, истиче Селаковић, остао недостижни узор свима који желе да се баве јавним послом на корист српске државе и народа.

„Био је највећи српски духовник и велики политичар, а наук који нам је оставио гласи да се држава, као и колективна срећа не могу градити без духовности и националних вредности“, рекао је Селаковић.

Истакао је да су то принципи којих и данас, после више од осам векова, треба да се придржава сваки припадник нашег народа.

„Драга браћо и сестре, драга децо, чувајте српско име, културу, традицију. Чувајте наш прелепи српски језик и ћирилицу. Срећан нам Савиндан", додао је Селаковић.

Француски хуманитарац Арно Гујон, вршилац дужности директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону каже да је светосавље систем вредности око којег се, као око духовне вертикале, окупља читав српски народ.

„Светог Саву прослављају Срби у матици, али и свуда широм света, свуда где је српски идентитет потребно чувати и потхрањивати“, рекао је он.

Истакао је да је важно да имамо свест о томе да је српски народ јединствен и недељив и поручио да је важно да чувамо и негујемо српски идентитет, језик и културу, посебно тамо где Срби живе далеко од своје отаџбине где због губитка физичких, а понекад и духовних веза са матицом постоји већи ризик од утапања у тамошња друштва.

„Нека дан Светог Саве, који је празник свих нас, буде и надаље оно што спаја и везује целокупно српство“, рекао је Гујон.

26.1.2021.

Спољнополитичке позиције Србије се разумљиво прилагођавају новонасталим околностима на међународном плану, међутим наши спољнополитички приоритети су већ дуже време непромењени. Први и најважнији интерес нам је очување добросуседских односа и стабилности и мира у региону, и са тим у вези изналажење мирног и праведног решења за проблеме на Косову и Метохији, каже у интервјуу за „Политику“ министар спољних послова Србије Никола Селаковић.

Наш трајни интерес је и пуноправно чланство у Европској унији, јер то је тип друштва којем тежимо. На билатералном плану, наш циљ је учвршћивање веза са традиционалним пријатељима, са Руском Федeрацијом и НР Кином, као и градња нових партнерских односа са САД. Један од најважнијих задатака наше спољне политике је и унапређење положаја и заштита права и идентитета нашег народа у региону, као и пружање разних видова подршке Србима у дијаспори. Све су то веома важни и врло често комплементарни циљеви, истиче Никола Селаковић.

Какве односе очекујете да Србија има са новом америчком администрацијом?

Било би преурањено да у јавности спекулишемо о томе. Нова председничка администрација у Вашингтону је у овом часу заокупљена унутрашњим питањима и тако ће бити још неко време. У тиму председника Џозефа Бајдена има људи који су се бавили нашим регионом, и вероватно је да ће Балкан и Србија у једном тренутку бити у жижи америчке спољне политике. Подсетићу вас да су председник Вучић и председник Бајден не тако давно имали веома садржајне разговоре у Београду, након којих је наш председник констатовао да је имао прилику да разговара са врсним познаваоцем прилика у овом делу света и изванредно припремљеним саговорником. С обзиром на њихов лични однос, али и важност унапређења веза Србије и САД, са разлогом можемо очекивати да у догледно време буде организован и сусрет двојице председника. Сигуран сам да ће на природу и динамику односа Србије и САД утицати и чињеница да нас у Вашингтону представља амбасадор Марко Ђурић, чије је присуство инаугурацији председника Бајдена важан сигнал и, верујем, весник позитивних помака у билатералним односима наших земаља.

Какви су односи наше земље са Москвом, Бриселом и Пекингом?

Русија је наш традиционални пријатељ и то пријатељство надилази пуке политичке везе. Реч је о дубоким духовним, културним и цивилизацијским спонама и природно је што имамо обострани интерес да те везе унапређујемо, иако су оне на веома високом нивоу. Са НР Кином имамо однос који се, осим на искреном челичном пријатељству наших народа и високих политичких представника, заснива на дубоком поверењу и узајамној подршци. Србија је стратешки опредељена за пуноправно чланство у Европској унији и то је познато свим нашим пријатељима, али своја пријатељства не заборавља, већ их јача и унапређује, и према свакоме наступа искрено, не скривајући своје намере. У том смислу, не тражимо за себе никакав ексклузиван статус, већ само право да слободно и суверено доносимо одлуке о својој будућности и односима са свима који нас поштују.

Да ли Србија може да води другачију спољну политику од оне коју сада води?

Увек је могуће имати другачију политику, уосталом осврните се на спољну политику Србије пре десет, двадесет или тридесет година, сагледајте тадашње резултате и видећете колико је ненадокнадиво скупа била та политика. Мера исправности једне политике, била она спољна или унутрашња, јесу њени резултати и ефекат на живот грађана и судбину читаве државе.
Наши спољнополитички приоритети нису дефинисани у афекту, већ су плод озбиљног и дубоког сагледавања наше сложене позиције и стратешког промишљања о начинима за њено побољшање. Србија данас има и бољу међународну репутацију и кредибилитет него пре две деценије, а главни разлог је то што смо резултатима показали колико смо озбиљна и одговорна држава. Та врста кредибилитета се не постиже триковима, већ само вредним и промишљеним радом на себи. И морам да и овом приликом нагласим да је главни инспиратор таквог односа према политици, држави и њеној будућности управо председник Александар Вучић. На функцији министра спољних послова у прилици сам сваког дана да видим колико је ван граница наше земље предсесник Вучић цењен и поштован.

Када се може очекивати да буду попуњена упражњена места амбасадора и конзула Србије у свету?

То је један од главних задатака током 2021. године. Ово ће бити година освежавања, а верујем и подмлађивања српске дипломатије. Наша држава, с обзиром на своју величину, има прилично разгранату дипломатску мрежу, што јој пружа велике могућности за продубљивање политичких и економских односа са државама на свим странама света. Али потребни су нам више свежих и енергичних кадрова, људи који ће бити најдостојнији представници једне модерне и динамичне Србије. Србија такве људе има, а озбиљно подмађивање нам је потребно, како да бисмо избегли стварање великих генерацијских кадровских празнина, и поставили темеље модерне каријерне дипломатије.

Какви су Ваши односи са председником Србије Александром Вучићем?

Председник Вучић и ја смо, осим што имамо блиске и пријатељске односе, по природи посла и наших уставних надлежности, најближи сарадници у реализацији спољнополитичких циљева Србије. То ми омогућује да са њим често разговарам, и у многим приликама доста новог и важног научим. Председник Вучић је човек који својим стратешким и визионарским приступом политици инспирише људе око себе, и поносан сам на то што сам годинама имао прилику да будем део његовог најужег тима сарадника, и што сам га имао за својеврсног политичког ментора. У сваком случају, његова визија Србије као модерне, напредне и просперитетне државе, која независно и суверено одлучује о својој судбини, је и моја жеља и смисао политичког деловања. Само таква Србија може да буде поуздан ослонац сопственим грађанима, као и Србима ван наших граница, али и инспирација читавом региону.

Извор: Политика

Петак, 22. 01. 2021.

На основу одлуке министра здравља З. Лончара, извршена је допуна Упутства о начину примене ограничења уласка у Републику Србију лицима која долазе из држава захваћених епидемијом заразне болести COVID-19, у складу са којом, се дозвољава улазак у Републику Србију домаћим и страним држављанима који улазе у Републику Србију због пословних разлога, уз претходно обавештавање Привредне коморе Србије, под условом да у року од 24 часа од часа преласка државне границе доставе Привредној комори Србије негативан RT-PCR тест или антиген тест на присуство вируса SARS-CoV-2, издат од стране референтне лабораторије Републике Србије.

Привредна комора Србије ће најаву преласка државне границе лица из става 1. ове тачке без одлагања доставити Министарству унутрашњих послова – Управи граничне полиције, а најкасније 24 сата пре очекиваног преласка државне границе.

Уколико лице из става 1. ове тачке не достави негативан RT-PCR тест или антиген тест на присуство вируса SARS-CoV-2 у року од 24 часа од часа преласка државне границе или уколико тест буде позитиван на присуство вируса SARS-CoV-2, Привредна комора Србије о томе без одлагања обавештава територијално надлежан завод за јавно здравље.

Поменута измена је објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 4/2021 од 20.1.2021. године, када је и ступила на снагу.

Информације у вези са неопходном најавом Привредној комори Србије можете наћи на следећем линку.

Петак, 22. јануар 2021.

Попут других земаља и Србија се 2020. године суочила са великим изазовима, пре свега здравственим, са којима се суочила далеко боље него друге земље у Европи и свету.

Србија је прва земља у Европи, не рачунајући Велику Британију, која је набавила вакцину «Фајзер/Бионтек», прва у региону Западног Балкана и трећа у Европи која је почела масовну имунизацију. Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић је прва премијерка у Европи која је примила вакцину 24. децембра 2020. године. Србија ће у јануару ове године имати укупно милион доза вакцина, а током првог квартала 2021. године око два милиона. Србија је постигла договор са различитим произвођачима вакцина за 8 милиона доза.

Здравствени систем Републике Србије је у потпуности припремљен за овај изазов. Успостављен је систем за праћење сваке вакцине, као и бележење сваког лица које се вакцинише. Подсетник за добијање друге дозе вакцине се добија путем СМС-а и мејла, а са радом су отпочели портал и кол центар за пријаву грађана за вакцинацију.

Србија је међу првима у свету, поред Израела и УАЕ и Кине, почела са масовном вакцинацијом становништва.

Србија је међу прве три земље у региону по броју урађених ПЦР тестова и земља са најнижом стопом смртности од коронавируса.

Такође, Србија је једна од ретких држава које су у рекордном року направиле и отвориле две Ковид болнице (у Батајници капацитета 930 места и Крушевцу капацитета 500 места).

У Србији су улагања у здравствену инфраструктуру била велика, па је од 2016. године обновљено 80 домова здравља и амбуланти, а у току су радови на шест великих домова здравља. Више од 200 милиона евра уложену је у обнову, изградњу и опремање болница и више од 300 милиона евра у обнову клиника и специјализованих болница.

У последњих годину дана плате здравствених радника су увећане око 30%, а од 01. јануара 2021. године ће добити повећање од 5%.

Влада је организовала и бесплатни повратак великог броја држављана Републике Србије. Такође, Србија је једна од ретких земаља која је организовала повратак и странаца који су се затекли у Србији током пандемије.

Више информација о успесима Републике Србије у борби против пандемије вируса Covid-19 можете пронаћи на:

1. Председник Републике Србије (link);
2. Влада Републике Србије (link);
3. Министарство здравља (link 1) (link 2);
4. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ (link 1) (link 2).

Четвртак, 21.01.2021

Министарство културе и информисања Републике Србије расписало је конкурс за суфинансирање пројеката у области превођења репрезентативних дела српске књижевности у иностранству у 2021. години који ће бити отворен од 19. јануара до 9. марта 2021. године.

Циљ поменутог Конкурса је подстицање превођења репрезентативних дела српске књижевности на стране језике.

Право учешћа на овом конкурсу имају установе, уметничка и друга удружења и организације/правна лица, а која су регистрована у Републици Србији и изван територије Републике Србије, односно професионални страни издавачи регистровани искључиво или претежно за издавачку делатност, ван територије Републике Србије.

Услови Конкурса и пратећи пријавни обрасци се налазе на интернет страни Министарства културе и информисања (линк).

Председник Србије Александар Вучић истакао је да је Србија по привредном расту прва у Европи, што ће бити формално потврђено крајем марта, а све то је било могуће захваљујући реформским мерама које су предузете од 2014. године, те брзим отварањем земље после првог таласа корона вируса.

Председник је истакао да је Србија у првом кварталу имала раст од 5,2 одсто, док је еврозона била на минус 3,2 одсто, у другом кварталу Србија је имала раст од минус 6,3 одсто, док је еврозона имала минус од 14,7 одсто, а у трећем кварталу, када је еврозона имала минус од 4,3 одсто, Србија је имала само минус 1,4 одсто.
Вучић је навео да је Црна Гора, на пример, имала у трећем кварталу чак минус 26 одсто.

Такође, председник је нагласио да су у нашој земљи грађене и обновљене болнице, те да су две болнице изграђене за само четири месеца.

Рекао је да се држава борила да набави респираторе, маске, рукавице, скафандере, лекове, све што је било потребно и указао је да се ради на 10 општих болница широм Србије, додајући да су све то биле велике ствари које су могуће само на основу успеха реформи из 2014, доношењем Закона о раду, који је донео одличне резултате и мерама фискалне консолидације.

„Ово су резултати које Србија никада није имала. Kада је Србија била прва у Европи по стопи раста? Добићемо 31. марта резултате да се потврди да је Србија број један у Европи. То све је било могуће захваљујући људима који су веровали у тешке промене“, рекао је Вучић.

Према његовим речима, ове године ће се у Србији чак шест аутопутева радити у исто време, а с тим у вези, напоменуо је да је Бугарска најавила да ће до краја године завршити аутопут од наше границе до Софије, након чега ће моћи аутопутем да се иде до Истанбула, што је јако важно како би саобраћај ишао преко наше земље.

Вучић је нагласио да је у 2020, тзв. години короне, наша земља имала нето прилив директних страних инвестиција од 2,9 милијарди евра нето, а бруто три милијарде, што значи да су многе стране компаније попут Тојо тајерса, Бојсена, ЗТФ-а, Бросеа и у години кризе улагале у Србији.

Председник је рекао да Србија има највеће просечне плате у региону, од 511 или 512 евра, као и да ће већ у фебруару, због јануарског повећања, тај просек бити 535 или 536 евра, као и да је само у Београду у последњих седам година просечна плата скочила за 180 евра или за 40 одсто.

Kаже да смо пре били четврти по платама у региону, док смо данас и званично први, као и да ће разлика у односу на друге земље све брже да се повећава, а истиче да у Србији запосленост расте, као и да нам се стопа јавног дуга најмање увећала у односу на готово све европске земље. То илуструје подацима да је у Италији јавни дуг скочио на 156 одсто, у Немачкој 87 одсто, Француској 114 одсто, у Хрватској на 88 одсто, а у Србији је 57 одсто.

Председник Србије најавио је да ће до Сретења, 15. фебруара, бити донет додатни пакет помоћи привреди, а како је објаснио, то ће бити нова инјекција за компаније, привреду, предузетнике, мала, средња и велика предузећа, што је, како је рекао, 1.052.000 људи који су обухваћени тим системом.

Вучић је прецизирао да ће то највероватније бити помоћ у виду исплате два или три пута по пола минималца, биће и секторске помоћи за туризам, за хотелијере, туристичке агенције, водиче, за аутобуске превознике, са још пола минималца.

Председник је додао да ће настојати да се продуже и гарантне шеме, које су се одлично показале, са 1,5 милијарди, а овог пута би преко тог система, могло да буде обезбеђено још два пута по 500 милиона.

Вучић је рекао да се за седам дана очекују први договори са ДФЦ-ом вредни 300 до 400 милиона долара.

Такође, навео је да ће држава настојати да додатно помогне и пензионерима, поред повећања пензије од 5,9 одсто, колико ће добити у фебруару, када приме јануарску пензију, а додао је да би симболично, пензионери до марта требало да добију пакете са витаминима Ц, Д и цинком, што су, према речима председника, ситнице, али показују део бриге државе да се избори за здравље.

Председник је најавио да ће се у наредних седам до осам дана завршити преговори и око набавке кинеске вакцине, након што су у Србију стигле прве количине Фајзерове и Спутњик В вакцине и указао да је кинеска вакцина изузетно квалитетна, али да је вероватно и најскупља, те да је зато писао кинеском председнику и замолио за попуст за нашу земљу.
Вучић је захвалио Американцима што су одлучили да продају вакцину нашој земљи и напоменуо да је нико у региону, осим мале количине коју је добила Албанија, није добио сем Србије.

Истакао је да се наша држава ослањала на себе и сопствене снаге и да је наш државни врх негде предосећао да ће вакцине у оквиру европског Kовакс плана стићи касно.

Председник је одбацио тврдње о лошим резултатима Србије у борби против короне и навео да наша земља има најмању смртност од короне у региону.

Он је изнео податке да је Словенија на 100.000 становника имала 144 смртна случаја, Северна Македонија 126, БиХ 123, Бургарска 115, Црна Гора 115, Мађарска 110, Хрватска 107, Румунија 85, а Србија 51.
"Стопа смртности у региону је: Бугарска 3,9. Бих 3,7, Мађарска 3,11, Северна Македонија 3,03, Румунија 2,48. Словенија 2,15, Хрватска 1,99, а Црна Гора, 1,4, а Србија 1,0. То се види на графиконима и ту нема лажи, нема преваре", истакао је председник.

Он је рекао да ће се држава борити за вакцине, те да је једино Србија, на Западном Балкану, добила значајне количине цепива, уз нешто мало које је добила Албанија, а додао је да се за један дан, од када је почела пријава грађана за вакцинацију, пријавило чак 63.000 људи.

Вучић је изразио уверење да нас чека боља година од претходне, а верује и да ће, уз вакцинацију грађана, бити побеђен корона вирус.

Београд,
12. јануар 2021. године

2. јануар .2021.

Србија би ове године коначно могла да добије амбасадоре и генералне конзуле у око трећини тренутно упражњених места у дипломатско-конзуларним представништвима земље у свету, а министар спољних послова Никола Селаковић уверен је да ће највећи број тих места бити попуњен и то, како истиче, најбољим могућим људима.

„У наредној години, уверен сам да ће доћи до попуњавања највећег броја тих упражњених места", рекао је Селаковић за Танјуг, и истакао да се тај посао обавља поступно, јер држава жели да покаже да има квалитетан кадар, који ће интересе Србије заступати на најбољи могући начин.

Шеф српске дипломатије подсећа да је у једном броју представништава већ истекао четворогодишњи мандат амбасадорима и генералним конзулима, тако да ће се ући и у поступак именовања нових, након њиховог опозива.

Међу „упражњеним" местима је и амбасадор Србије у Kини.

„Вредно радимо на изналажењу најбољег могућег решења за нашег новог амбасадора у Kини и као што смо једног од најбољих људи у државном систему послали за амбасадора у САД, који ће, сигуран сам обављати функцију на најбољи могући начин, уверен сам да ће тако бити и за амбасадора у Пекингу", рекао је Селаковић.

Министар, који је спољнополитички ресор у влади преузео пре нешто више од два месеца, истиче да су се околности у свету, као и позиција Србије у њему променили, али се спољнополитички циљеви Србије не мењају: земља остаје стратешки посвећена европским интеграцијама, а, заједно са путем у ЕУ, јачаће и традиционална пријатељства са Русијом и Kином, уз уздизање на виши ниво и јачање нових партнерских односа са САД.

„На важном месту за Србију су и односи у региону, добросуседски односи, регионална сарадња, јер се то уклапа у сет наших услова европског пута. Али, и без европског пута, увек је важно крај кога живите, са ким живите, какве су вам комшије и какви су односи у комшилуку", каже Селаковић.

Истиче и да је од непроцењивог значаја питање Kосова и Метохије, као главног националног и државног питања Србије и спрског народа.

„Kада кажем да се околности мењају, али не и циљеви - наш циљ је и пре седам година била ЕУ, евроинтеграције, али погледајте који нам је тада био простор за деловање, када говоримо о економском аспекту, а који је данас. Промениле су се околности, а онда прилагођавате своје деловање тим промењеним околностима, што је могуће више", каже Селаковић.

Подсећа да је спољнополитичке приоритете у 2021. години навео и председник Републике, а да су очување мира и стабилности у региону апсолутни приоритет.

„Само у мирном и стабилном региону Западног Балкана и Југоисточне Европе, Србија може да се развија и економски, и културно, научно, у сваком погледу. Мир и стабилност у региону су 'sine qua non', без кога нема развоја и напретка. Србија се понашала, понаша се и понашаће се као фактор који стабилизује читав регион, који регион држи у миру, показујући да је то онај регион који свима највише доприноси", рекао је Селаковић.

Односи у региону су увек комплексни, а регион је, примећује министар Селаковић, на нашу велику жалост, оптерећен питањима на која не можемо да утичемо, а која се тичу прошлости.

Приступ Србије је да се тражи простор да се утиче на оно што се дешава данас и што ће се дешавати у будућности.

У том смислу, наводи и да је иницијатива тзв. „мини шенгена", за тржишно обједињавање региона, која је потекла од Александра Вучића и наишла на позитиван одговор премијера Албаније и Северне Македоније, једна од могућности да се за регион учини много више.

„Да покажемо колико можемо да учинимо више ако наступамо заједнички и ако тражимо заједничке имениоце, а не оно што нас раздваја и дели", указује Селаковић.

Kад је реч о односима са САД, Селаковић наводи да не би требало очекивати да велике државе мењају ставове онако како бисмо ми волели, желели или како ми замишљамо, али да је важно што је и сам амбасадор у Вашингтону, Марко Ђурић, нагласио да као свој задатак, између осталог, види и утицај на промену климе у билатералним односима са САД, као најважнијом државом у свету са којом је наша лоша комуникација у прошлости озбиљно утицала на положај српског народа и Србије.

„Уверен сам да ће Ђурић озбиљно радити на томе, са председником Вучићем, премијерком Брнабић, Министарством спољних послова, и да ће у значајној мери допринети промени те климе", рекао је Селаковић.

Истиче да је за Србију од изузетне важности да партнерске односе са САД уздигне на виши ниво.

„То је држава са којом у многим областима тесно сарађујемо и држава са којом морамо да се трудимо, и да не одустајемо од тога, да налазимо оно што су нам заједничке, додирне тачке, оно што је и добар пример наше сарадње у прошлости и да стварамо простор за такву сарадњу и у будућности", закључио је Селаковић.

29.12.2020.

Очување мира, брига о здрављу и бољи стандард најважнији су за Србију у 2021. години, истакао је председник Републике Александар Вучић, уверен да остварење тог амбициозног и нимало лаког задатка неће бити једноставно, али да је заједничким радом са Владом могуће остварити најбоље резултате, сигурност и извесну будућност за грађане.

Председник је поручио да је Србија зацртала велике и амбициозне циљеве за наредну годину, упркос тешким и сложеним међународним и регионалним приликама, те да ће настојати да у потпуности сачува мир и стабилност у региону и земљи, уз очување виталних националних и државних интереса.

„Србија остаје на курсу победничке политике – политике стабилности“, рекао је председник Вучић и нагласио да наша земља остаје на путу европских интеграција и да ће брижљиво чувати пријатељство са Русијом и Кином, као и да ће градити пријатељство са САД.

Према речима председника, Србија наставља са победничком политиком, у којој је она на првом месту, односно политиком због које ће наша земља и у наредне две године бити у прве три земље у Европи по стопи раста.

Предуслов тога, напоменуо је председник, јесте обрачун са криминалним групама, али и још већа улагања у полицију и војску.

„Србија је у 2020. години земља са највећим растом у Европи“, указао је председник Републике на годишњој конференцији за медије и додао да очекује склапање новог аранжмана са ММФ-ом, као и да се Србији до краја следеће или до почетка 2022. године подигне кредитни рејтинг на „инвестициони“, чиме би се наша земља изједначила по рејтингу са најразвијенијим земљама ЕУ.

Kао највећи успех 2020. године, Вучић је навео то што ће Србија завршити са највишом стопом раста у Европи, која се, како је рекао, очекује да ће бити од минус 0,75 одсто до минус један.

„Поносан сам што сам председник земље која је шампион у Европи по БДП-у“, истакао је Вучић и додао да је тим успехом Србије била задовољна и немачка канцеларка Ангела Меркел.

Тај резултат, сматра председник Вучић, охрабриће Србију да убрза свој европски пут, али чувајући пријатеље који Србији нису окренули леђа када јој је било најтеже, а то су Русија и Kина.

Председник је истакао да ће бити настављено привлачење страних инвеститора, затим да ће се радити на улагању у пољопривреду, пре свега прехрамбену индустрију, обнову механизације, те дигитализацију пољопривреде.

Председник Републике такође је указао да је циљ да плате у јавном сектору пре краја године достигну 560 или 570 евра, при чему би у Београду износиле скоро 700 евра.

Вучић је подсетио да ће плате здравствених радника од 1. јануара бити повећане за пет одсто, док ће осталима у јавном сектору зараде бити повећане за 3,5 одсто и додатно од 1. априла још 1,5 одсто, док ће десетари, разводници и подофицири добити повећање за додатних 10 одсто. Напоменуо је да ће минимална зарада бити повећана за 6,6 одсто, а пензије од 1. јануара за 5,9 одсто, уз план да до краја 2021. просечна пензија буде 270 евра.
Председник је посебно истакао улагања у здравство, подсетивши да су отворене две нове ковид болнице и да се наставља са обнављањем и градњом здравствених објеката у целој Србији и нагласио да је Србија убедљиво прва у региону по броју хоспитализованих на 100.000 становника и да баш због тога има малу смртност, као и да је Србија ове године била међу прве три земље у региону по броју урађених ПЦР тестова.

Говорећи о туризму, председник је рекао да ће се наредне године радити на развоју Подунавља, од Апатина до Kладова, да ће се развијати Овчарско-кабларска клисура, као и наши планински центри.

У области културе и информисања, Вучић је рекао да је за следећу годину важна имплементација медијске стратегије, завршетак реконструкције Народног позоришта у Суботици, а најавио је улагања у музеје, а посебно је истакао премештање Музеја историје у зграду железничке станице. Навео је и да ће следеће године бити завршено подно грејање у Храму Светог Саве. 

Истакао је да ће држава наставити да брине и о нашим грађанима на KиМ, да нико не може да забрани Србији да помаже свом народу, нити да ће Србија одустати од помоћи нашем народу.

Србија је, како је нагласио, спремна да шаље лекове и вакцине и албанском становништву и истакао да ће у и наредном периоду наша земља водити политку мира у региону и да ће се трудити да сарађује и са Загребом, Сарајевом, Подгорицом и осталима.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић примила је данас прву вакцину против коронавируса компаније „Фајзер“ на Институту за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак".

Брнабић, која је прва европска премијерка која је примила вакцину, истакла је да је данас можда први дан од 6. марта да имамо разлог за осмех јер се oбележава почетак краја пандемије у Србији, али и у Европи и свету.

Као премијерка и неко ко води Кризни штаб за заштиту здравља становништва од заразне болести COVID-19, осећала сам обавезу да прва примим вакцину како бих показала да верујемо у њу, али и у наше институције – Агенцију за лекове и медицинска средства Србије и стручна лица која су даноноћно радила на провери вакцине, рекла је она.

Председница Владе је, истичући да јој је част да уради овако нешто за земљу и буде прва која ће отворити пут за све грађане, пренела да је са председником Републике Александром Вучићем постигла договор о томе да њих двоје приме различите вакцине, те ће он највероватније примити следећу која буде стигла, највероватније кинеску.

Према њеним речима, у овом тренутку имамо вакцину конзорцијума "Фајзер-Бионтек", а у најскорије време се очекују и оне од кинеског "Синофарма", као и одређене количине руске "Спутњик В".

Она је изразила уверење да ћемо крајем првог квартала или почетком другог имати и вакцину компаније "Астра-Зенека", а након тога и "Модернину".

Као што смо и обећали, грађани ће имати на располагању све вакцине које имају дозволе у својим земљама и одобрења релевантних међународних агенција, а наравно проћи ће и све наше агенције и институте, указала је премијерка.

Према њеним речима, пред почетак вакцинације здравствених радника вакцину ће примити и министар здравља Златибор Лончар јер се трудимо да будемо пример и покажемо да смо сигурни у вакцине и институције.

Брнабић је истакла да је Србија, не рачунајући Велику Британију, прва земља у Европи која је добила вакцину "Фајзер–Бионтек", а трећа која је почела масовну имунизацију и кампању за давање вакцине – после Велике Британије и Швајцарске.

Урадили смо велику ствар и ни у једном тренутку се нећемо заустављати док се не заврши имунизација становништва, поручила је председница Владе.

Она је прецизирала да ће наша земља у јануару добити још 16.000 доза вакцине конзорцијума „Фајзер-Бионтек“, као и да ћемо заједно са другим вакцинама имати у јануару укупно милион доза, а током првог квартала укупно приближно два милиона доза.

Имамо динамику испорука „Фајзерових“ вакцина и како варира њихова прозводња, тако варира и испорука не само Србији, већ и свим земљама света. Очекивали смо 10.000 доза од „Фајзер–Бионтека“ у децембру, а стигло је 4.870 доза, објаснила је премијерка.

Србија је показала да може да се бори и да успе у томе ако сви раде тимски, поручила је Брнабић и ипак апеловала на све да почетак вакцинације не схватају као да је борба одмах и готова, већ да наставе да поштују све мере.

Да будемо сигурни и помогнемо здравственим радницима, па ћемо 2021. године полако скидати маске када се стекне имунитет, а до тада ово да гледамо не као победу, већ као почетак краја, закључила је председница Владе.

Након премијерке, вакцину је примила и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и чланица Кризног штаба за заштиту здравља становништва од заразне болести COVID-19 Дарија Кисић Тепавчевић, као и члан Кризног штаба Предраг Кон.

Вакцину су примили и епидемиолог и начелница Одељења за превенцију и контролу болничких инфекција ВМА проф. др Весна Шуљагић, као и академик Предраг Пешко, професор универзитета у Београду и Хајделбергу и редовни члан САНУ.

Прве количине вакцине стигле су у Србију 22. децембра, а данас ће их примити корисници домова за старе у Београду и Новом Саду.

Србија је прва земља у региону у коју је стигла вакцина „Фајзер-Бионтек“.

Поред набавке вакцине међу првим државама у свету, чак пре земаља ЕУ, Србија је једна од ретких држава које су у рекордном року направиле и отвориле две Ковид болнице. Болнице капацитета 930 места у Батајници, односно 500 места у Крушевцу, умногоме доприносе повећању капацитета и јачању здравственог система у борби против вируса корона и практично, према речима председника Вучића, представљају споменик будућности и говоре о делима која је држава предузела за кратко време.

Такође, подсећања ради, у Србији су улагања у здравствену инфраструктуру била велика, те је од 2016. године обновљено 80 домова здравља и амбуланти, а у току су радови на шест великих домова здравља. Тако, више од 200 милиона евра уложено је у обнову, изградњу и опремање болница и више од 300 милиона у обнову клиника и специјализованих болница, а на многима су радови већ завршени, попут Универзитетске дечје клинике Тиршова, КБЦ Земун, КБЦ „Драгиша Мишовић“.

Апсолутни приоритет Владе Србије јесте успешан завршетак започетих пројеката здравствене инфраструктуре, али се огромна пажња посвећује и здравственим радницима, којима су до 2020. године повећане плате и то за 56,8% лекарима специјалистима, 66,9% медицинским сестрама, а значајна средства улажу се и у едукацију здравствених кадрова, као и у опрему и услове у којима раде.

Попут других земаља, и Србија се ове године суочила са великим изазовима, пре свега здравственим, а сви чиниоци у држави били су фокусирани на спречавање ширења вируса и очувања живота и здравља грађана. Са тим изазовима, Србија се боље суочила, него многе богатије и развијеније државе Европе и света.

Београд,
24. децембар 2020. године

Министарство спољних послова демантује наводе појединих домаћих медија о томе да ће држављани Србије на привременом раду у иностранству бити дужни да плаћају порез на приходе остварене код иностраних послодаваца, не само у земљи привременог боравка, већ и у Србији.

Сматрамо да катастрофично интонирани текстови, засновани на недовољно истраженим чињеницама, о једној теми која се најдиректније тиче великог броја држављана Републике Србије у иностранству, безразложно стварају забринутост код дела наших држављана, што се може закључити и по повећаном броју њихових упита упућених дипломатско-конзуларним представништвима Србије.

Апелујемо на резиденте Србије који се привремено налазе у иностранству да се не обазиру на нетачне сензационалистички интониране текстове на ову тему, јер се, када је реч о процедурама опорезивања те категорије наших држављана, ништа суштински неће променити у односу на досадашњу праксу. 

У нади да се иза неодговорних и нетачних медијских написа о овој теми не крије зла намера, већ неразумевање, наглашавамо да Србија чини и да ће наставити да чини све како би на сваки начин помогла својој дијаспори.

Београд,
23. децембар 2020.

Уторак, 12. јануар 2021. године

Влада Р. Србије је на седници одржаној 11. јануара 2021. године донела Уредбу о изменама Уредбе о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести COVID-19  („Службени гласник РС“ бр. 1/2021 од 11. 01. 2021.) сходно којој држављани Р. Србије и страни држављани могу да уђу  у Р. Србију само уколико ПОСЕДУЈУ НЕГАТИВАН RT-PCR тест на присуство вируса SARS-CoV-2, не старији од 48 часова, издат од стране референтне лабораторије државе из које долазе, односно из које улазе у Републику Србију. У случају не поседовања негативног RT-PCR теста, страни држављани се морају се вратити у земљу из које долазе.

Држављанима Р. Србије, страним држављанима који имају одобрен привремени боравак или стално настањене у Р. Србији, као и дипломатско-конзуларном особљу и члановима њихових породица који НЕ ПОСЕДУЈУ НЕГАТИВАН RT-PCR тест на присуство вируса SARS-CoV-2, издат од стране референтне лабораторије државе из које долазе, не старији од 48 часова, а који улазе на територију Р. Србије, одређује се мера карантина у кућним условима у трајању од 10 дана.

Карантин може престати уколико лице коме је одређена ова мера, у току трајања карантина, добије негативан RT-PCR тест на присуство вируса SARS-CoV-2 издат од стране референтне лабораторије у Р. Србији.

Поменуте одредбе почињу да се примењују од 12. јануара 2021. године и трајаће док то налаже епидемиолошка ситуација.

Поводом 10. децембра, Међународног дана људских права, Министарство спољних послова Републике Србије изражава још једном приврженост тековинама и вредностима Универзалне декларације о људским правима, која је усвојена на данашњи дан 1948. године.

Начела из Универзалне декларације о људским правима представљала су темељ за изградњу међународног права у овој области, као и међународног система промоције и заштите људских права, као јединствене цивилизацијске тековине савременог доба. Наша обавеза данас јесте очување и јачање међународног система за поштовање људских права, развој стандарда људских права, контрола над испуњавањем преузетих обавеза, као и наставак сарадње са међународним и регионалним институцијама на заштити људских права.

Србија је у пуној мери посвећена универзалним вредностима људских права и спровођењу у пракси међународних правних инструмената о људским правима. Наша континуирана сарадња са инструментима Савета за људска права у оквиру Уједињених нација, као и са Саветом Европе и механизмима људске димензије ОЕБС-а, представља важан део активности свих државних органа и илуструје нашу доследну опредељеност за испуњавање међународних стандарда људских права.                      

Међународни дан људских права је повод да се још једном укаже на обесправљеност српског и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији и понови позив међународној заједници да омогући поштовање гарантованих међународних норми људских права и допринесе стварању услова за повратак интерно расељених лица, као и враћање њихове узурпиране имовине.

Среда, 09. 12. 2020. године

Удружење новинара Србије (УНС) уз подршку Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова организује, 29. децембра о.г, Десету медијску конференцију дијаспоре и Срба у региону.

Конференција ће због пандемије COVID 19 бита одржана преко ZOOM апликације. Тема Десете конференције ће бити рад медија, организација и рад удружења Срба из региона и дијаспоре током пандемије изазване вирусом COVID 19, те да ли је и на који начин пандемија утицала на квалитет рада и економску одрживост медијске делатности Срба у дијаспори и региону.

У другом делу Конференције биће представљен УНС-ов сајт покренут поводом десете јубиларне Конференције са идејом да представља платформу за умрежавање медија и организација Срба из региона и дијаспоре са матичном државом.

Пријаве за учешће на конференции заинтересовани представници медија, удружења и организација могу да пошаљу на електронску адресу ana.petroniievic@uns.rs до 17. децембра.

Председник Републике Србије Александар Вучић састао се данас у Палати Србија са амбасадорима земаља чланица Европске уније акредитованих у Србији и шефом Делегације Европске уније Семом Фабрицијем, са којима је разговарао о темама попут динамике приступних преговора између Србије и ЕУ, стабилности у региону, регионалним пројектима, као и о Европском инвестиционом плану који је Европска комисија представила заједно са Пакетом о проширењу.

Председник Вучић је и овом приликом потврдио да сарадња са Европском унијом и пуноправно чланство Србије остају један од кључних спољнополитичких приоритета наше земље. Он је посебно нагласио да је Србија у том смислу искрено посвећена даљим и дубљим реформама којима приступа са одговорношћу и озбиљношћу, те да кроз сарадњу са институцијама Уније и њених чланица настоји да усвоји и примени најбоље праксе.

„Србија ће наставити да се предано залаже за мир и стабилност у региону кроз унапређење билатералних односа са суседима, као и кроз јачање регионалне сарадње уз поштовање свих закључених споразума“, истакао је председник Вучић и додао да је европска будућност Западног Балкана од изузетног значаја, како за стабилност целог региона, тако и за безбедност и даљи просперитет ЕУ.

Амбасадори су истакли да су декларације о заједничком регионалном тржишту и зеленој агенди Западног Балкана, које су потписале Србија и сви лидери региона, топло поздрављене у Бриселу и у земљама ЕУ, те да добра и чврста повезаност и интеграција региона умногоме олакшава сарадњу саме Уније са Западним Балканом у свим областима од заједничког интереса.

„Чак 70 одсто страних инвестиција долази из земаља чији представници данас седе овде“, рекао је шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици и додао да Србија може да буде сигурна да ће ЕУ наставити да помаже, подржава и улаже у српску економију. „Иако је Ковид-19 изложио све економије великом оптерећењу, српска економија одолева и доказала је своју отпорност. Са Економско-инвестиционим планом за Западни Балкан, ЕУ ће остати најснажнији партнер Србије за привредни опоравак, који ће подржати инфраструктуру, и зелену и дигиталну транзицију. Радују нас најављене реформе у области владавине права, укључујући реформе правосуђа и слободе медија. Управо то представља основу за убрзање процеса придруживања и ми охрабрујемо нову Владу да настави са радом и реализацијом у овом правцу", истакао је Фабрици.

Председник Вучић је нагласио да Србија високо цени то што је, упркос бројним изазовима са којима се суочава, ЕУ успела да одржи питање проширења на својој агенди, поготово кроз недавно усвајање нове, измењене методологије преговарачког процеса.

„У том смислу, очекујемо од Европске уније да динамика приступних преговора Србије прати и вреднује наше реформске напоре“, рекао је председник Вучић истакавши да је Србија спремна да са својим европским партнерима настави да ради на спровођењу реформи и бројних заједничких пројеката.

Председник Вучић је посебно нагласио да Србија поздравља Економски и инвестициони план који је ЕК представила заједно са Пакетом о проширењу и изразио спремност наше земље да са партнерима у региону настави да ради на примени овог Плана како би се унапредио економски потенцијал региона и постигла боља инфраструктурна повезаност, што би довело до приближавања јединственом европском тржишту.

„У том контексту, надамо се и скором усвајању Вишегодишњег финансијског оквира 2021-2027. године, јер то значи и могућност коришћења финансијских средстава намењених спровођењу реформи, како у Србији, тако и у региону“, рекао је председник Вучић и још једном истакао да Србија остаје на европском путу искрено верујући у сарадњу са европским партнерима.

„2020. је била изузетно тешка година за све, посебно због последица Ковида 19. Када погледам посвећеност нове Владе да спроводи реформе, Економско-инвестициони план ЕУ, нову методологију и повећану сарадњу у борби против Ковида 19, видим 2021. годину са много повољнијим изгледима за напредак у проширењу“, закључио је Фабрици.

Председник Вучић је, такође, нагласио да је Србија спремна да интензивно ради са земљама чланицама ЕУ на изналажењу адекватних одговора за нове изазове, као што је пандемија Ковид 19.

Београд,
08. децембар 2020. године

Уторак, 15.06.2021. године

Одлуком Министарства здравља Р. Белорусије, Р. Србија се више не налази на црвеној листи земаља у којима је регистрован вирус COVID-19 и чији су држављани у обавези да бораве у самоизолацији по уласку у Р. Белорусију.

Држављани Р. Србије, почев од 16. 06. 2021. године могу да уђу у Р. Белорусију, без обавезе самоизолације у трајању од 10 дана.

Као и до сада, држављани Р. Србије (осим лица које имају регулисан боравак на територији Р. Белорусије) приликом уласка у Р. Белорусију морају поседовати медицински документ (на руском, белоруском или енглеском језику) који потврђује негативан резултат лабораторијске ПЦР анализе на инфекцију вирусом COVID-19. Наведени резултат не сме бити старији од 72 сата и мора садржати презиме, име лица и потврду негативне анализе. Контрола поседовања медицинског документа вршиће се на граници. Непоседовање поменуте потврде представља основ за забрану уласка у Р. Белорусију.

Улазак у Белорусију страних држављана, укључујући и држављане Р. Србије, копненим, железничким и речним путем привремено је обустављен.

Држављани Р. Србије могу да уђу у Белорусију искључиво преко међународног аеродрома „Минск".

Изузетак су страни држављани који су супружници, родитељи или деца белоруских држављана, страних држављана са регулисаним сталним или привременим боравком и страних држављана који поседују белоруску радну дозволу, којима је дозвољен улазак у Белорусију копненим, железничким и речним путем.

Наведено ограничење се не односи на посаде теретних моторних возила приликом обављања послова међународног превоза у друмском и поштанском саобраћају, као ни на посаде авиона, бродова и возова.

Петак, 20. новембар 2020. године

Поводом упокојења Његове светости, Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја, Амбасада Републике Србије је отворила књигу жалости.

Због актуелне епидемиолошке ситуације, изјаве и писма саучешћа ће се примати електронским путем на е-маил Амбасаде: embassy.minsk@mfa.rs или поштом.

Петак, 20. новембар 2020. године

Поводом смрти Његове светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја, Влада Републике Србије је донела одлуку о проглашењу Дана жалости 20, 21. и 22. новембра 2020. године.

Петак, 20. новембар 2020.

У петак, 20. новембра 2020. године преминуо је Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј.

Недеља. 01. новембар 2020. године

Владе Р. Белорусије донела је одлуку (линк) према којој се, почев од 1. новембра 2020. године, привремено обуставља улазак страних држављана у Р. Белорусију на копненим (ауто), железничким и речним граничним прелазима и пунктовима.

Наведена мера се, између осталог, не односи на:
- носиоце дипломатских и службених пасоша;
- шефове и чланове званичних делегација;
- стране држављане који су супружници, родитељи или деца белоруских држављана;
- стране држављане са регулисаним сталним или привременим боравком у Р. Белорусији;
- стране држављане са белоруском радном дозволом или документима који потврђују радну делатност на територији Р. Белорусије;
- посаде теретних моторних возила приликом обављања међународног превоза у друмском и поштанском саобраћају;
- посаде бродова и возова.

Према званичној информацији Државног пограничног комитета Р. Белорусије (линк) привремена обустава уласка на територију Р. Белорусије се не односи на лица која у Р. Белорусију улазе ваздушним путем преко међународног аеродрома „Минск“.

Белоруски држављани као и странци који су изузети од ограничења и којима је дозвољен улазак у Р. Белорусију дужни су да спроведу меру самозолације у трајању од 10 дана, уколико долазе из држава са листе земаља у којима је регистрован вирус COVID-19, а коју објављује Министарство здравља Р. Белорусије (линк). У поменутом периоду самоизолације лица не могу напуштати територију Р. Белорусије.
Наведена мера самоизолације се не односи на:
- посаде теретних моторних возила приликом обављања међународног превоза у друмском и поштанском саобраћају;
- посаде авиона, бродова и возова.

Петак, 23. октобар 2020. године

1. Республиканский научно-практический центр эпидемиологии и микробиологии

Адреса: г. Минск, ул. Филимонова, 23
Телефон: +375 17 270 35 24 (неопходно заказивање)
Цена: 48,47 белоруских рубаља (око 16,5 евра)
Резултат: готов следећег радног дана

2. Брестский областной центр гигиены, эпидемиологии и общественного здоровья

Адреса: г. Брест, ул. Свободы 9
Телефон: +375 16 220 75 92 (неопходно заказивање)
Цена: 62,57 белоруских рубаља (око 21 евра)
Резултат: готов следећег радног дана

3. Государственное учреждение Гомельский областной центр гигиены, Эпидемиологии и общественного здоровья

Адреса: г. Гомель, ул. Моисеенко, 49
Телефон: +375 23 250 73 72 (неопходно заказивање)
Цена: 54,60 белоруских рубаља (око 18,5 евра)
Резултат: готов у року од два радна дана

4. Государственное учреждение Барановичский зональный центр гигиены и эпидемиологии

Адреса: Барановичи, ул. 50 лет ВЛКСМ, 9
Телефон: +375 16 346 41 65 и +375 16 367 68 19 (неопходно заказивање)
Цена: 49,70 белоруских рубаља (око 16,5 евра)
Резултат: готов следећег радног дана

5. Гродненский областной центр гигиены, эпидемиологии и общественного здоровья

Адреса: г. Гродно, проспект Космонавтов, 58
Телефон: +375 15 275 57 48 (неопходно заказивање)
Цена: 54,50 белоруских рубаља (око 18,5 евра)
Резултат: готов у року од једног радног дана

6. Государственное учреждение Витебский областной центр гигиены, эпидемиологии и общественного здоровья

Адреса: г. Витебск, ул. Ленина, 20
Телефон: +375 44 505 70 60 (неопходно заказивање)
Цена: 42 белоруска рубља (око 14 евра)
Резултат: готов следећег радног дана

7. Учреждение здравоохранения Могилевский областной центр гигиены, эпидемиологии и общественного здоровья

Адреса: г. Могилев, ул. Первомайская, 114
Телефон: +375 22 273 82 73 и +375 22 271 65 83 (неопходно заказивање)
Цена: 57,35 белоруских рубаља (око 18 евра)
Резултат: готов следећег радног дана

Четвртак, 22. октобар 2020. године

У складу са Одлуком Владе Р. Белорусије бр. 591 од 13. октобра 2020. године (линк) и листом државa коју је објавило Министарство здравља Р. Белорусије (линк), држављани Р. Србије (осим лица које имају регулисан стални боравак на територији Р. Белорусије) приликом уласка у Р. Белорусију морају поседовати оригинал медицинског документа (на руском, белоруском или енглеском језику) који потврђује негативан резултат лабораторијске ПЦР анализе на инфекцију вирусом COVID-19.

Наведени резултат не сме бити старији од 72 сата и мора садржати презиме, име лица и потврду негативне анализе.

Контрола поседовања медицинског документа вршиће се граници. Непоседовање поменуте потврде представља основ за забрану уласка у Р. Белорусију.

Четвртак, 22.октобар 2020. године

У складу са информацијом Државног пограничног комитета Р. Белорусије (линк), од 00:00 часова 22. октобра 2020. године, страни држављани који транзитирају преко територије Р. Белорусије нису у обавези да поседују негативни ПЦР тест, односно да проведу 10 дана у самоизолацији, уколико поседују документ који потврђује да ће транзит преко територије Р. Белорусије трајати не више од 24 часа. Наведени документи могу бити: карта, транзитна белоруска виза, позивно писмо, путовање ради лечења, или друга документа.

Уколико страни држављани не поседују наведена документа, моћи ће да транзитирају преко територије Р. Белорусије без поседовања негативног ПЦР теста или мера самоизолације уколико попуне и потпишу анкету у којој ће својеручно написати „транзит преко територије Републике Белорусије у року не дужем од 24 часа“. Наведену анкету је неопходно сачувати и приликом изласка из Р. Белорусије предати службенику пограничне службе.

Страни држављани који не успеју да тразитирају преко територије Р. Белорусије у року од 24 часа, мораће да на изласку из Р. Белорусије презентују негативан ПЦР тест.

Среда, 21. октобар 2020. године

Министарство здравља Р. Белорусије je ревидирало списак држава у којима је регистрован вирус COVID-19.

За лица која долазе у Р. Белорусију из држава са наведеног списка, обавезна је мера самоизолације у трајању од 10 дана.

Наведена мера се односи и на лица која долазе у Р. Белорусију из земаља које нису на поменутој листи, али су транзитирала преко територије држава са листе, а не могу документима потврдити да су транзитирали преко територије држава са листе у року не већем од 24 часа.

Ажуриран списак држава у којима је регистрован вирус COVID-19 може се наћи на сајту Министарства здравља Р. Белорусије (линк).

Понедељак, 05. октобар 2020. године

У циљу промоције Републике Србије као повољне дестинације за пословање и инвестирање у истраживање, развој и нове технологије Кабинет председнице Владе Републике Србије припремио је две брошуре: "Водич кроз мере подршке развоју иновативне привреде" и SERBIA - "Emerging tech developmet hub".
Наведене брошуре можете преузети са следећих линкова:

Водич кроз мере подршке развоју иновативне привреде

Emerging tech developmet hub
 

субота, 05.09.2020. године

У организацији Министарства одбране Р. Белорусије у Бресту је, 5. септембра 2020. године, одржана свечана церемонија затварања такмичења која се, у оквиру „Међународних војних игара – 2020“, одржавају на белоруској територији: „Снајперска граница“, „Поларна звезда“ и „Сигурни пријем“. На поменутим такмичењима су учествовали припадници оружаних снага Србије, Белорусије, Руске Федерације, Узбекистана, Таџикистана, Јерменије и Вијетнама.
Церемонији затварања су присуствовали начелник Генералштаба и први заменик министра одбране Р. Белорусије, генерал-мајор, А. Волфович, заменик министра одбране за логистику генерал-мајор А. Бурдико, командант Снага за специјалне операције, генерал-мајор В. Денисенко, начелник Управе везе ГШ генерал-мајор О. Мишченко, амбасадори Јерменије, Узбекистана, Вијетнама, представници дипломатског кора, војни аташеи као и представници локалне самоуправе.
После одржаног програма, отправник послова а.и. Александар Цревар и изасланик одбране Р. Србије, пуковник Саша Момчиловић су се састали са екипом Војске Србије која је учествовала на такмичењу „Снајперска граница“. У разговору је заједнички оцењено да су војне игре изузетна прилика за стицање нових знања,  међусобну размену искустава и успостављање нових контаката. Још једном је изражена захвалност домаћину за одличну организацију такмичења.

Четвртак, 30. јул 2020. године

У разговору два председника размотрено стање и перспектива  развоја српско-белоруских односа. Заједнички оцењено да постоје сви услови да се постојећи високи ниво политичких односа и контаката, одрази и на реалне економске показатеље.
Договорено је да се, по завршетку изборне кампање у Р. Белорусији, два председника састану како би размотрили даљи развој сарадње и будуће заједничке пројекте.
 

Петак, 17.07.2020. године

Држављани Р. Србије могу без ограничења да уђу или транзитирају преко територије Р. Белорусије. Није потребно поседовање негативног теста на COVID-19 и не постоји обавеза самоизолације или карантина.

Среда, 8. јул 2020. године

Обавештавамо да су донете одлуке број 115-400/30-2020/01 и 116-240/30-2020/01 о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону, по јавном позиву који је био отворен од 18. маја до 1. јуна 2020. године. Увид у донете одлуке можете извршити на следећим страницама: линк-1 и линк-2 .

Понедељак, 22. јун 2020. године

Министар спољних послова Р. Белорусије В. Макеј је примио у опроштајну посету амбасадора В. Ковачевића.
Током сусрета министар В. Макеј се захвалио амбасадору В. Ковачевићу за изузетан лични допринос развоју и унапређењу сарадње Р. Белорусије и Р. Србије и том приликом је амбасадору В. Ковачевићу уручио знамење органа дипломатске службе Р. Белорусије - „Партнерство“ за доприносе и заслуге у његовом раду.
Током разговора је високо оцењен пријатељски карактер билатералних односа и заједнички је оцењено да постоји потенцијал за даљи развој међусобне сарадње.
Министар В. Макеј изразио изузетну захвалност за српску хуманитарну помоћ која је 21. и 22. јуна 2020. године достављена Р. Белорусији, наглашавајући да она представља важан гест подршке братског српског народа.

Понедељак, 22. јун 2020. године

У организацији Министарства здравља и министарства спољних послова Р. Белорусије, 22. 06. 2020. године организован је дочек авиона "Air Serbia" којим је Влада Р. Србије, допремила 18 тона хуманитарне помоћи за потребе Р. Белорусије у борби против ширења и последица вируса COVID-19.
Са наше стране хуманитарну помоћ је дочекао амбасадор В. Ковачевић, док су са белоруске стране присуствовали заменик министра здравља Б. Н. Андросјук, начелник Управе за Европу Министарства спољних послова Р. Белорусије, С. Нагорниј и старији саветник у Управи за Европу МСП Р. Белорусије, С. В. Балашченко.
У свом обраћању бројним представницима белоруских СЈИ амбасадор В. Ковачевић је истакао да Р. Србију и Р. Белорусију везују традиционално блиски, пријатељски и братски односи. Р. Белорусија је била једна од првих земаља која је, пре пет година, упутила помоћ Р. Србији која била погођена незапамћеним поплавама. Председник А. Лукашенко је био једини шеф државе који је посетио Београд током НАТО агресије 1999. године. Овај скромни гест председника и Владе Р. Србије поново потврђује братски карактер односа два народа. Амбасадор В. Ковачевић је истакао и да Р. Србија и Р. Белорусија сарађују у свим областима, као и да не постоје области које би биле забрањене за сарадњу. Политички односи су на највишем нивоу, док је трговинско-економске односе могуће даље унапређивати и успешно развијати.

Понедељак, 01.06.2020. године

Председник Р. Белорусије, А. Лукашенко је, 28. маја 2020. године, примио у опроштајну посету амбасадора В. Ковачевића.

Током састанка председник А. Лукашенко је нагласио да су блиски односи Р. Белорусије и Р. Србије, у данашње време, реткост. Акцентирао је изузетан допринос амбасадора В. Ковачевића у развоју односа две државе, наводећи да је Р. Белорусија у амбасадору В. Ковачевићу, током његовог шестогодишњег мандата, имала правог и искреног пријатеља. Подвукао је да је Р. Белорусија изузетно заинтересована за добре односе са пријатељском и братском Р. Србијом и са тим у вези, изразио је очекивање и упутио поруку председнику Р. Србије, А. Вучићу да следећи амбасадор Р. Србије буде исти као амбасадор В. Ковачевић.

Амбасадор В. Ковачевић је, захваљујући на пријему, нагласио историјску улогу председника А. Вучића, Т. Николића и А. Лукашенка у даљем јачању и развоју српско-белоруске сарадње.

Председник А. Лукашенко и амбасадор В. Ковачевић су током сусрета размотрили и трговинско-економску сарадњу две земље, као и даље конкретне пројекте попут могућег извоза белоруских електро-аутомобила у Р. Србију. Заједнички је оцењена успешна сарадња Р. Србије и Р. Белорусије на међународном плану.

Сва белоруска средства јавног информисања дају широк преглед и анализе сусрета председника А. Лукашенка и амбасадора В. Ковачевића. Телевизије и радио (Први програм „Радио-телевизије Белорусије“, „ОНТ“, „СТВ“ и „Мир“), „Државна информативна агенција - Белта“, „Издавачка кућа – Белорусија данас“, преносе наведену вест у главним терминима и на насловним странама.

Петак, 22. мај 2020. године

У складу са Одлуком Владе РС о престанку важења Одлуке о затварању свих граничних прелаза за улазак у Р. Србију, односно могућности уласка свих страних држављана у Р. Србију без дозвола, створени су услови за пријем захтева за визе страних држављана у свим ДКП Р. Србије, уз примену превентивних мера у циљу спречавања ширења болести COVID-19 (ношење маски и рукавица, држање одстојања, заказивање термина посета и др.).

Петак 22. мај 2020. године

Влада Р. Србије је на седници одржаној 21. маја 2020. године донела Одлуку о престанку важења Одлуке о затварању свих граничних прелаза за улазак у Р. Србију, чиме су отворени сви гранични прелази Р. Србије и функционишу по уобичајеном режиму.
За улазак у Р. Србију више није потребна посебна сагласност/дозвола за улазак домаћих и страних држављана.
Свим лицима која улазе у Р. Србију, уместо ранијих мера изолације и обавезе поседовања негативног PCR теста, приликом пасошке контроле уручује се писмено обавештење тј. здравствено упозорење на српском и енглеском језику, о мерама којих се треба придржавати ради спречавања појаве, ширења и сузбијања заразне болести Covid-19.
Страни држављани, којима је рок важења привременог боравка у Р. Србији истекао након дана проглашења ванредног стања, могу ући у Р. Србије најкасније до 01. јула 2020. године и законито поднети захтев за продужење привременог боравка у року од 30 дана од дана уласка. Сматраће се да је привремени боравак страних држављана, којима је он истекао у међувремену, у тренутку њиховог уласка у Р. Србију важећи и да наведене особе бораве законито у Р. Србији до окончања процедуре за продужење боравка за који су поднели захтев.

Уторак, 19, мај 2020. године

Обавештавамо да је Министарство спољних послова, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, расписало конкурсе за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре.

Конкурси су отворени од 18. маја до 01. јуна 2020. године.

Све информације о конкурсима и процедури за пријављивање могу се пронаћи на следећем линку.

Четвртак, 14. мај 2020. године         

Поводом комеморације и обележавања Дана победе и Дана сећања на жртве Холокауста, које се сваке године у организацији амбасаде Државе Израел и Савеза белоруских јеврејских удружења и заједница, одржава у меморијалном комплексу „Јама“ у  Р. Белорусији, амбасадор В. Ковачевић се обратио учесницима путем видео поруке, имајући у виду овогодишња комеморација, због ситуације са вирусом COVID-19, организована у наведеном формату.
Текст видео обраћања амбасадора В. Ковачевића можете прочитати овде.
Писмо захвалности Савеза белоруских јеврејских удружења и заједница, које је упућено амбасадору В. Ковачевићу у вези са његовим обраћањем, можете погледати овде.

Уторак, 12. мај 2020. године

У склопу манифестација посвећених обележавању 75. година победе у Другом светском рату, амбасадор В. Ковачевић је, 8. маја 2020. године, у храму Свих Светих у Минску, учествовао у церемонији полагања капсула са земљом из градова које представљају знак сећања на пале борце и невине жртве у Другом светском рату.
Церемонији је присуствовао председник Р. Белорусије А. Лукашенко, представници Владе и Националне Скупштине Р. Белорусије, као и амбасадори Руске Федерације, Мађарске и Молдавије.
Том приликом амбасадор В. Ковачевић је дао изјаву за „Државну информативну агенцију – Белта“, у којој је истакао да начин на који се Р. Белорусија односи и чува сећање на победу у Другом светском рату, може послужити као пример другим државама. Посебно је указао да је веома важно што у очувању историјског сећања на победу у Другом светском рату, у Р. Белорусији активно учествују омладина и деца.
Целокупну изјаву амбасадора В. Ковачевића можете погледати на следећем линку.

Понедељак, 11.05.2020. године

Председник Републике Србије Александар Вучић је, 10. маја 2020. године, донео Одлуку о измени Одлуке о расписивању избора за народне посланике („Службени гласник РС“ бр. 68/20)  којом је 21. јун 2020. године, одређен као датум одржавања избора.

Републичка изборна комисија, као орган који спроводи поступак избора за народне посланике Народне скупштине, је донела решење, 11. маја 2020. године, о наставку изборних радњи.

Сходно Роковнику за вршење изборних радњи, који је донела Републичка изборна комисија, рок за пријем захтева држављана Р. Србије за гласање у иностранству је 30. мај 2020. године (до поноћи, по локалном времену у Р. Србији).

Решење и Роковник РИК могу се наћи на следећем линку.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити и електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе на следећем линку.

Пријаву за гласање у иностранству можете преузети овде.

Пријаву за упис у јединствени бирачки списак можете преузети на овде.

Попуњене пријаве уз фотокопију важећег пасоша или личне карте, можете послати на следећу имејл адресу: embassy.minsk@mfa.rs

За све додатне информације молимо да се обратите Конзуларном одељењу Амбасаде.

 
Петак, 10. април 2020. године

У Министарству спољних послова Р. Србије је одлучено да се конкурси за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре, пониште и да се распишу нови (по престанку ванредног стања у Р. Србији).

Уторак, 31.03.2020. године

Имајући у виду мере Владе Републике Србије уведене са циљем што безбеднијег превазилажења друштвене ситуације настале због епидемије COVID-19, а у циљу олакшавања приступа дигиталним садржајима становницима Републике Србије, и посебно, корисницима из других земаља, Министарство културе и информисања представља дигиталне садржаје националних установа културе, доступне на страним језицима. Табелу са садржајима у дигиталаном облику (виртуелне туре, дигитални аудио и видео материјал, фортографије, тексотве, 3Д скениране објекте и др.) можете наћи овде  на следећем линку.

Српски филмови:

1. Поред мене - линк

(2015, Стеван Филиповић, драма, 110 мин)

http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=1314

2. Шишање - линк

(2010, Стеван Филиповић, драма, 98 мин)

http://fcs.rs/en/films/film-database?page=film&id=169

3. Шејтанов ратник - линк

(2006, Стеван Филиповић, фантастична комедија, 94 мин)

http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=152

Понедељак, 23.03.2020. године

Министарство културе и информисања, у намери да становништву у Р. Србији, али и иностранству, олакша приступ садржајима из културе, имајући у виду спреченост обављања програмских активности установа културе и редукцију пословног процеса, донело је меру у циљу што безбеднијег превазилажења друштвене ситуације настале због епидемије коронавируса. На WEB страници Министарства културе и информисања можете пронаћи списак дигиталних садржаја у области културе које нуде установе културе (линк) , као и приступом на WEB  сајт Дигитална солидарност (линк).

Такође, Министарство културе и информисња је током 2019. године установило Претраживач културног наслеђа, који обезбеђује доступност информација о културном наслеђу Републике Србије које се чува у библиотекама, архивима, музејима, галеријама, заводима за заштиту споменика и другим субјектима у култури. Циљ Претраживача је подстицање учења и јачања свести и значају културног наслеђа. Претраживач је доступан на српском и енглеском језику и приступа му се преко следећег линка.

Уторак, 17.03.2020. године

У складу са чланом 5. Уредбе о мерама за време ванредног стања, коју је данас донела Влада Р. Србије, прекидају се све изборне радње у спровођењу избора за народне посланике, расписаним за 26.април 2020.године.
Републичка изборна комисија, као орган који спроводи поступак избора за народне посланике Народне скупштине, донела је решење о прекиду изборних радњи, за време док траје ванредно стање, с тим да ће се изборни процес, укључујући и рокове за вршење изборних радњи, наставити у складу са одлуком о престанку ванредног стања.

Уторак, 17.03.2020. године

Обавештавамо да у складу са Одлуком Владе Р. Србије о проглашењу болести COVID-19 и увођењем ванредног стања на територији Р. Србије, Амбасада Р. Србије у Минску, до престанка важења наведене Одлуке, неће вршити пријеме захтева за издавање виза страним држављанима који су намеравали да путују у Р. Србију.

Уторак, 17.03.2020. године

Указујемо да је у циљу заштите од уношења заразних болести на територију Р. Србије, Одлуком Владе Р. Србије о проглашењу болести COVID-19 и увођењем ванредног стања на територији Р. Србије, страним држављанима привремено забрањен улазак на територију Р. Србије.

Наведена одлука се не односи на следеће категорије:

1) посаде теретних моторних возила приликом обављања међународног превоза у друмском саобраћају. У случају међународног транзитног превоза терета у друмском саобраћају, исти се ограничава на период не дужи од 12 часова од момента уласка на територију Републике Србије;
2) посаде теретних бродова који превозе робу у једну од домаћих лука. У случају транзитне пловидбе на међународном водном путу на територији Републике Србије, исти се ограничава на период не дужи од 90 часова за бродске саставе и 60 часова за самоходна пловила од момента уласка на територију Републике Србије у случају узводне пловидбе, односно на период не дужи од 72 часа за бродске саставе и 54 часа за самоходна пловила од момента уласка на територију Републике Србије у случају низводне пловидбе;
3) возопратно особље железничких возила која улазе у зону граничних станица утврђених међудржавним споразумима;
4) посаде и кабинско особље ваздухоплова чије је крајње одредиште Република Србија или су у транзиту преко међународних аеродрома Републике Србије;
5) лица која су добила дозволу за улазак у Републику Србију и боравак или транзит кроз Републику Србију од радног тела Владе које чине представници Министарства здравља, Министарства спољних послова, Министарства унутрашњих послова и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Радно тело Владе одредиће услове и ограничења транзита, односно боравка лица којима је дата дозвола за улазак у Републику Србију;
6) хуманитарне конвоје под обавезном пратњом уговорене дипломатским
путем;
7) акредитоване чланове особља страних дипломатско-конзуларних представништава и канцеларија међународних организација, као и чланове њихових породица који су носиоци посебних личних карата, односно идентификационих докумената издатих од стране Министарства спољних послова и Генералног секретаријата Владе;
8) стране држављане који имају одобрен боравак или стално настањење у Републици Србији.

Понедељак, 16.03.2020. године

Понавља се препорука држављанима Републике Србије који бораве у иностранству да сва путовања у Републику Србију, која нису неопходна, одложе до даљег, посебно уколико планирају долазак из земаља, односно подручја са интензивном трансмисијом болести COVID-19.

Последњом Одлуком Владе Републике Србије утврђено да држављани Републике Србије који долазе из држава, односно подручја са интензивном трансмисијом болести COVID -19, односно жаришта епидемије, и то из: Швајцарске Конфедерације, Републике Италије, Исламске Републике Иран, Румуније, Краљевине Шпаније, Савезне Републике Немачке, Француске Републике, Републике Аустрије, Републике Словеније и Републике Грчке, се упућују у изолацију у трајању од 28 дана.
Држављанима Републике Србије који долазе из других држава, одредиће се мера стављања под здравствени надзор у трајању од 14 дана (изолација у кућним условима).

При уласку у земљу, грађанима ће бити уручено обавезујуће решење.

Примена наведених мера се стриктно контролише, a свако непридржавање ће бити најстрожије санкционисано прописаном казном.

Београд, 12. март 2020.

Влада Републике Србије донела је на данашњој седници Олуку о затварању граничних прелаза, као једну од нових мера у сузбиијању ширења коронавируса.

Привремено су затворена 44 гранична прелаза за друмски, железнички и речни саобраћај према Мађарској, Румунији, Бугарској, Црној Гори, Хрватској, Северној Македонији и Босни и Херцеговини.

Списак свих затворених граничних прелаза објављен је на сајту Министарства унутрашњих послова.

Београд, 11. март 2020.

Влада Републике Србије донела је на данашњој седници нове мере и прецизирала поједне постојеће, ради спречавања појаве, ширења и сузбијања заразне болести COVID-19.

Донета је одлука о забрани јавног окупљања у затвореним просторијама. Под јавним окупљањем сматра се окупљање у једној затвореној просторији са више од 100 људи.

Када је реч о привременој забрани уласка у Србију за стране држављане који су боравили у Народној Републици Кини, Републици Кореји и Швајцарској, прецизирано је да се она односи искључиво на особе које су боравиле у провинцији Хубеј Народне Републике Кине, граду Дегу и провинцији Северни Гјонгсанг Републике Кореје и кантону Тићино у Швајцарској.

Остаје на снази забрана привременог уласка у Србију за стране држављане који су боравили у Италији и Исламској Републици Иран.

Међународни путни саобраћај се преусмерава на главне граничне прелазе и биће привремено затворена 44 мања и повремена гранична прелаза.

Када је реч о услужним објектима који се налазе на транзитној рути кроз Србију и ауто-путевима, донета је одлука да њихови запослени морају да буду обезбеђени заштитним средствима због долажења у додир са транзитним путницима.

На основу става епидемиолога, у овом тренутку нема обуставе наставе, али се наставља интензивно праћење ситуације у вртићима, школама и на универзитетима. Министарство просвете, науке и технолошког развоја упутило је инструкцију свим основним и средњим школама у земљи у циљу превенције ширења евентуалне инфекције.

Свакога дана у 18 часова Министарство здравља и епидемиолошке службе обавештаваће грађане о стању корона вируса у Србији.

Све одлуке ступају на снагу у четвртак, 12. марта.

Влада позива грађане Србије који раде у иностранству и који долазе са подручја са интензивном трансмисијом корона вируса, а планирају долазак у земљу за предстојеће Ускршње празнике, да путовање одложе.

Такође, апелује се на грађане да приликом организације приватних догађаја као што су свадбе, крштења и сличне манифестације са већим бројем људи, да ти догађаји буду организовани у складу са одлуком која се односи на јавне скупове.

Избори за посланике Народне Скупштине расписани су за 26. април 2020. године.

Гласање за грађане Републике Србије са пребивалиштем у Белорусији ће бити организовано у Амбасади Републике Србије у Минску. Законски минимум за отварање гласачког места је 100 и више пријављених  гласача.

Грађани Р. Србије уписани у бирачки списак могу се пријавити за гласање лично у Амбасади Р. Србије у Минску у времену 9 - 17 часова, најкасније пет дата до закључења бирачких спискова ( 24:00 04. априла 2020. г. по Београдском времену). Са собом је потребно имати важећи документ (пасош или личну карту). Грађани се такође могу пријавити путем електронске поште на адресу Амбасаде. За пријаву је неопходно послати скан попуњеног формулара и скан личне карте или пасоша.  Формулар за пријаву за гласање у иностранству можете преузети овде.

Лице које је држављанин Р. Србије и има пребивалиште у Р. Србији а није уписано у јединствени бирачки списак, неопходно је да најпре поднесе захтев та упис у ЈБС и да исти буде процесуиран кроз апликацију јединственог бирачког система. Тек пошто захтев буде решен, односно надлежни орган донесе долуку о упису у ЈБС, може се примити, односно процесуирати, захтев а гласање у иностранству.

Грађани Р. Србије који нису уписани у бирачки списак могу поднети захтев за упис у ЈБС и захтев за гласање у иностранству лично у Амбасади Р. Србије у Минску, или путем електронске поште.  Формулар захтева за упис у бирачки списак можете преузети овде

Једиствени бирачки списак

Све детаље везане за гласање у иностранству можете наћи овде.

Уторак, 25.02.2020. године

Поводом прославе и обележавања Дана државности Р. Србије и Дана Војске Србије, у организацији Амбасаде и изасланства одбране, 25.02.2020. године, одржан је пријем којем је присуствовало око 400 званица.
Пријему су присуствовали: ЗМСП О. Кравченко са представницима МСП Р. Белорусије, начелник Департмана за међународну војну сарадњу, помоћник МО, генерал-мајор О. Војнов, са сарадницима, начелник Војне академије Р. Белорусије, генерал-мајор В. Лисовски, први заменик државног секретара за одбрану А. Равкова, председник Радне групе НС Р. Белорусије за сарадњу са НС Р. Србије, В. Лискович, први заменик министра образовања Р. Белорусије И. Старовојтова, председник Трговинско-индустријске коморе Р. Белорусије В. Улахович, председници Републиканске партије рада и правде, Либерално-демократске партије Белорусије, као и руководство Републиканске партије Белорусије, народни посланици, директори и представници војно-индустријског комплекса, представници белоруских министарства и државних органа, директори и руководиоци културних и научних институција, верских заједница, медија, истакнути уметници, директори белоруских банака и предузећа, професори, представници универзитета и факултета БДУ, студенти српског језика, уметници, као и други представници јавног и политичког живота Р. Белорусије. Пријему су, такође, присуствовали и бројни амбасадори (РФ, Француске, Румуније, Бугарске, Словеније, Швајцарске, Ирана, Јапана и др.), војни изасланици, као и представници међународних организација.
У свом говору амбасадор В. Ковачевић је нагласио да је Р. Србија држава која се успешно развија, о чему сведочи раст БДП, од више од 4%, током 2019. године и на основу чега се Р. Србија убраја међу најуспешније европске државе. Основни приоритет председника А. Вучића и Владе Р. Србије је убрзани и свестрани развој државе у циљу повећања стандарда живота наших грађана. Говорећи о односима Р. Србије и Р. Белорусије, амбасадор В. Ковачевић је истакао да су традиционално пријатељски, развијени и братски односи, који су засновани на узајамном поштовању и поверењу. Високи ниво политичких односа је потврђен и динамиком сусрета председника две земље. Успешно се развија међупарламентарна и међуресорна сарадња. Поновио је да је Р. Србија изузетно захвална на сталној и принципијелној подршци Р. Белорусије територијалном интегритету и суверенитету Р. Србије и непризнавању ЈПН тзв. „Косова“, као и покушајима чланства тзв. „Косова“ у међународним организацијама.
Акцентирао је да је Р. Србија војно неутрална држава која има савремену и добро опремљену Војску. Наша војска успешно сарађује са армијама више од 60 држава, НАТО и ОДКБ и учествује у српско-белоруско-руским војним вежбама „Словенско братсво“. Нагласио је и да је војно-војна и војно-техничка сарадња Р. Србије са Р. Белорусијом на врло високом нивоу.
У име Владе Р. Белорусије на пријему је иступао ЗМСП О. Кравченко, који је у свом излагању нарочито нагласио историјско пријатељство, културну и духовну блискост два братска народа. Акцентирао је да је Р. Србија земља са самосталном и уравнотеженом спољном политиком, јаком економијом и која представља стратешког партнера Р. Белорусије у региону. Потврда оваквих посебних међусобних односа су сусрети председника две државе, којих је, током 2019. године, било три. Р. Белорусија је пружала и наставиће да пружа подршку територијалном интегритету и суверенитету Р. Србије.
О одржаном пријему известила је и „Државна информативна агенција - Белта“ (линк)

Среда, 19.02.2020. године

Белоруска СЈИ су протеклих дана континуирано објављивала изјаве амбасадора В. Ковачевића дате током конференције за медије у Националном прес-центру Р. Белорусије, посвећене обележавању Дана државности Р. Србије.
„Државна информативна агенција - Белта“ (линк)  и „Издавачка кућа – Белорусија данас“ (линк 1 и линк 2)  посебно наглашавају изјаву амбасадора В. Ковачевића о односима Р. Србије и Р. Белорусије који су традиционално пријатељски, блиски, развијени, братски и засновани на узајамној искрености и поверењу, као и на међусобном поштовању, што је реткост у међународним односима. Преноси се, такође, да су обе стране заинтересоване за даље унапређење економске сарадње. Истиче се пример војно-техничке сарадње и модернизације четири авиона МиГ-29 Војске Србије у Р. Белорусији.
Сви медији истичу да је амбасадор В. Ковачевић указао да Р. Србија и Р. Белорусија сарађују у сферама попут науке и технологије, пољопривреде, трговине, транспорта, културе, туризма, војске као и да између две земље не постоје области које би биле забрањене за сарадњу.
Информативно аналитички портал Савезне државе (линк)  истиче изјаву амбасадора В. Ковачевића о перспективама развоја будуће економске сарадње. Портал анализира  постојеће пројекте сарадње и указује на потенцијал белоруског извоза.
  СЈИ преносе да је председник А. Лукашенко боравио у званичној посети Р. Србији у децембру 2019. године и наводе да је робна размена у току протекле године износила око 150 милиона УСД.
Комплетан снимак конференције за медије амбасадора В. Ковачевића, доступан је на званичној интернет презентацији Националног прес-центра Р. Белорусије (линк) .
 

Петак, 14.02.2020. године

Поводом обележавања Дана државности Р. Србије, амбасадор В. Ковачевић је, 14. фебруара 2020. године, одржао конференцију за медије у Националном прес-центру Р. Белорусије.
Конференцији су присуствовали представници следећих белоруских средства јавног информисања: „Државна информативна агенција - Белта“, „Издавачка кућа – Белорусија данас“, радио првог канала „Радио-телевизије Белорусије“, „Царински гласник“, информативна агенција „БелаПан“, новинска агенција „Аргументи и факти“, Информативно-аналитички портал „Савезна држава“ и др.
Амбасадор В. Ковачевић је у свом излагању истакао да је данас Р. Србија, савремена, мирољубива европска држава, кандидат за чланство у ЕУ и земља са изузетном динамиком економског раста. Основни приоритет председника А. Вучића и Владе Р. Србије је спровођење политике мира и стабилности, као и убрзаног развоја државе у циљу повећања стандарда, побољшања положаја и сигурности наших грађана. Истовремено, Р. Србија је суверена и војно неутрална држава која развија односе и са другим државама и традиционалним пријатељима попут Р. Белорусије, Руске Федерације, Кине, Индије и државама Азије и Африке, као и са међународним организацијама.
Указао је на основне макроекономске показатеље у Р. Србији, посебно нагласивши веома успешан економски развој и прошлогодишњи раст домаћег БДП више од 4 %., као и  инвестиционо-развојни план „Србија 2025“, којим је предвиђено улагање 14 милијарди евра у бројне инфраструктурне, научне, социјалне области
Говорећи о односима Р. Србије и Р. Белорусије, амбасадор В. Ковачевић је истакао да су традиционално пријатељски, блиски, развијени и братски односи засновани на узајамној искрености и поверењу, као и на међусобном поштовању, што је реткост у међународним односима. Посебно је нагласио сарадњу у сферама попут науке и технологије, пољопривреде, трговине, транспорта, културе, туризма, војске и указујући на бројне успешне примере, поновио да између две државе не постоје области које би биле забрањене за сарадњу.
Амбасадор В. Ковачевић је подвукао бројност и динамику међусобних контаката и посета током прошле године. Посебно је истакао званичну посету председника А. Лукашенка Р. Србији, (2-3.12.2019.), током које је потписано, поред постојећих 40, још 8 нових споразума, одржан бизнис и ИТ форум и закључено уговора у вредности од 120 милиона долара. Акцентирао је да је лични дочек А. Лукашенка од стране председника А. Вучића и премијерке А. Брнабић на аеродрому, као и говор председника А. Лукашенка пред народним посланицима и члановима Владе у Народној скупштини, представља знак захвалности Р. Србије председнику А. Лукашенку на свему што је учинио за начу државу.
Поновио је да је Р. Србија изузетно захвална на сталној и принципијелној подршци Р. Белорусије територијалном интегритету и суверенитету Р. Србије и непризнавању ЈПН тзв. „Косова“, као и гласању против чланства тзв. „Косова“ у међународним организацијама.

Четвртак, 13.02.2020. године

У организацији Дома пријатељства и културних веза за страним државама, 13. фебруара 2020. године, организовано је вече посвећено предстојећем празнику, Дану државности Р. Србије.
Догађају су, поред амбасадора В. Ковачевића, присуствовали и заменик начелника Управе за Европу Министарства спољних послова Р. Белорусије, Е. Шпакова, дописни члан САНУ и председник друштва „Белорусија-Србија“, проф. др И. Чарота,  представник „Државне информативне агенције - Белта“, студенти српског језика Филолошког факултета БДУ, као и бројни други гости.
Током вечери одржан је пригодан културно-уметнички програм у оквиру кога су изведене српске песме и композиције. Присутним гостима је била представљена и видео презентација о Р. Србији.
У свом говору амбасадор В. Ковачевић нагласио да између Р. Србије и Р. Белорусије постоје традиционално пријатељски, блиски и братски односи, које карактерише међусобно поверење и сарадња у свим областима. Говорећи о Р. Србији, амбасадор В. Ковачевић је нагласио да је основни циљ председника А. Вучића и Владе Р. Србије, побољшање услова живота грађана. У вези са недавном званичном посетом белоруског председника Р. Србији, амбасадор В. Ковачевић је нагласио да се А. Лукашенко обратио народним посланицима и члановима Владе у Народној скупштини Р. Србије.  Амбасадор В. Ковачевић се посебно захвалио на подршци Р. Белорусије територијалном суверенитету и интегритету Р. Србије и спречавању покушаја чланства тзв. „Косова“ у међународним организацијама. 
Заменик начелника Управе за Европу МСП Р. Белорусије, Е. Шпакова је у свом излагању истакла, да су Р. Белорусија и Р. Србија истински и искрени пријатељи које везује словенско порекло, религија, култура. Посебно је нагласила је Р. Белорусија била уз Р. Србију у најтежим тренуцима, током 1999. године и војне агресије НАТО на Р. Србију, када је председник А. Лукашенко посетио Београд. Нагласила је да, данас, Р. Белорусија пружа подршку Р. Србији и њеном територијалном суверенитету и интегритету на међународном плану. Акцентирала је интензиван контакт на највишем нивоу, посебно три сусрета председника А. Лукашенка и А. Вучића током 2019. године. Све наведено потврђује изузетну основу за даљи успешан развој односа, посебно економије као једне од најактивнијих области сарадње. Наглашавајући да је током званичне посете председника А. Лукашенка Р. Србији потписано више уговора у вредности више од 120 милиона УСД, посебно је истакла да област научно-техничке сарадње представља изузетан потенцијал будуће сарадње. Захвалила се на изузетном доприносу и улози амбасадора В. Ковачевића и В. Бриљова у развоју међусобне сарадње.

Уторак, 21. јануар 2020. године

Академска српска асоцијација је расписала наградни конкурс на тему „Свети Трифун и Свети Валентин некада и сада“. На наведеном конкурсу могу учествовати деца из дијаспоре узраста од 15 до 20 година. Пријаве за конкурс могу бити на српском или енглеском језику, највише до две куцане стране.

Конкурс је отворен до 14. фебруара 2020. године.

Све информације о конкурсу и процедури пријављивања могу се наћи на следећем линку.
 

Понедељак, 20.01.2020. године

Министарство спољних послова Р.Србије - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону је расписало конкурсе за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону, као и матичне државе и дијаспоре (Одлуке бр. 20/30-2020/01 и бр. 21/30-2020/01 од 16. јануара 2020. године).

Конкурси су отворени од 20. јануара до 10. фебруара 2019. године.

Све информације о конкурсима и процедури пријављивања могу се пронаћи на следећем линку.

Уторак, 17. децембар 2019. године

Народна банка Србије је, у циљу испуњавања својих Законом одређених циљева, израдила Финансијски водич за повратнике, којим настоји да унапреди информисаност наших грађана који желе да се врате у Р. Србију, са аспекта девизних прописа уз настојање да се створе услови за њихов лакши повратак и бржу интеграцију, као и за располагање њиховим новцем. Циљ ових активности јесте да се на једном месту, једноставно и свеобухватно, пруже информације у вези с већином питања из области девизног пословања које су значајне за повратак наших грађана из иностранства, у складу са законом о девизном пословању.

Финансијском водичу може се приступити преко сајта Народне банке Србије, путем следећег линка.
Доступна је и верзија на енглеском језику, коју можете преузети овде.

 Понедељак, 2. децембар 2019. године.

У вези са посетом председника Р. Белорусије А. Лукашенка Р. Србији (02.-03.12.2019. године), амбасадор В. Ковачевић је дао интервју белоруској Државној информативној агенцији – „Белта“.
У опширном интервјуу, амбасадор је нагласио да српско-белоруске односе карактерише потпуно разумевање и отвореност за сарадњу у свим областима. Указао да се политички односи  развијају изузетно успешно о чему сведочи динамика сусрета два председника. Посебно је истакао да се посети белоруског председника, у Р. Србији, придаје изузетна важност, као и да се председник А. Лукашенко дочекује као драги гост.
Говорећи о економској сарадњи и заједничким пројектима, амбасадор В. Ковачевић је нагласио да је током посете председника А. Лукашенка планирано одржавање српско-белоруског бизнис и ИТ форума, као и потписивање докумената о сарадњи у области образовања, иновација и развоја дигиталних технологија и развоја међубанкарске сарадње.

Комплетан интервју (у PDF формату) можете преузети овде.

Четвртак, 30.10.2019. године

Влада Р. Србије је, на седници одржаној 24. октобра 2019. године, донела Одлуку о укидању виза за држављане Републике Јерменије, носиоце обичних пасоша. У складу са наведеном Одлуком, држављани Р. Јерменије могу да улазе, транзитирају и бораве на територији Р. Србије најдуже до 90 дана, од датума уласка у Р. Србију, у периоду од 180 дана, уколико не постоје сметње из члана 15. Закона о странцима. Одлука је објављена у „Службеном гласнику РС“ број 76/2019 од 25.10.2019. године и ступа на снагу 02.11.2019. године.

четвртак, 10. октобар 2019. године

Амбасадор Вељко Ковачевић је приредио пријем у Амбасади Р. Србије у Минску за студенте прве године Филолошког факултета БДУ, који уче српски језик. Пријему је присуствовао проф. др Иван Чарота, дописни члан САНУ, преводилац са српског на белоруски и руски језик и професор који је предавао српски језик генерацијама студената БДУ.  У свом излагању амбасадор В. Ковачевић је позвао студенте да се ближе упознају са нашом историјом, културом и животом, као и са својим колегама студентима из Р. Србије. Указао је да култура и изучавање језика на најбољи начин зближавају народе, а посебно братски народе попут Српског и Белоруског. Посебно је нагласио улогу и значај проф. др Ивана Чароте, који добио награду бившег председника Р. Србије Томислава Николића за заслуге у зближавању два братска народа. Р. Србија веома цени и помаже изучавање српског језика у Р. Белорусији. Амбасадор Вељко Ковачевић је пожелео студентима успех у њиховом даљем образовању и раду.
Током посете Амбасади, студенти су били у прилици да погледају видео презентацију о Р. Србији и Београду и ближе упознају са нашом културом и језиком.

Понедељак, 2. септембар 2019. године

Министар за просвету, науку и технолошки развој Р. Србије, М. Шарчевић боравио је у званичној посети Р. Белорусији од 28. до 30. августа 2019. године. Током посете, министар М. Шарчевић и чланови делегације су се састали и разговарали са министром образовања Р. Белорусије И. Карпенком, ректорима Белоруског државног универзитета (БГУ), А. Карољом, Белоруског државног универзитета информатике и радио-електронике (БГУИР), В. Богушем, Белоруског националног техничког универзитета (БНТУ), С. Харитончиком, као и са директором Научно-технолошког парка БНТУ, С. Алексејевим, као и са председником Државног комитета за науку и технологије Р. Белорусије, А. Шумилином.
Током разговора размотрене су тренутне активности као и будућа сарадња Р. Србије и Р. Белорусије у области образовања и науке.

Среда, 31. јул 2019. године

Р. Србија је поднела кандидатуру за реизбор у чланство Извршног савета УНЕСКО за период 2019-2023. године.

Брошуру о наведеној кандидатури Р. Србије можете преузети ОВДЕ.

Петак, 5.07.2019. године

У организацији Министарства економије Р.Белорусије, у Минску је 2. јула 2019. године одржан међународни форум „Отворени парк Велики камен – пример глобалних  могућности“. Форум је био посвећен сарадњи и регионалном развоју у оквиру иницијативе „Појас и Пут“. У раду Форума учествовало је преко 700 стручњака из више од 30 земаља.
На поменутом скупу учествовао је в.д. директора Канцеларије Националног савета за координацију сарадње са Руском Федерацијом и НР Кином, Н.Тењовић. Током трајања Форума, Н.Тењовић се састао и разговарао са првим замеником председника администрације парка „Велики камена“, И.В.Лешенком и замеником генералног директора Компаније за развој индустријског парка, С.В.Вајтеховским. У разговору, Н.Тењовић се упознао са историјом, развојем и функционисањем Парка, као и олакшицама и процедурама за које су предвиђене за стране инвеститоре и резиденте.

Понедељак 24.06.2019. године

Поводом отварања II Европских игра у Минску, председник Р.Србије Александар Вучић је боравио, 21. и 22. јуна 2019. године  у радној посети Р.Белорусији.
Председник А.Вучић се, 21. јуна 2019. године састао и разговарао са председником Р.Белорусије А.Лукашенком.
Током разговора два председника су се сагласила да су политички односи две државе на највишем могућем нивоу, али да је неопходно унапредити и даље јачати трговинско-економску сарадњу. Белоруски председник изразио изузетну захвалност за топлину са којом се председник А.Вучић и српски народ односе према Белорусима и белоруском председнику. 
Председник А.Вучић је у разговору истакао да Р.Белорусија за Р.Србију представља пријатељску и изузетно блиску земљу, као и да Р.Србија изузетно цени све што чини председник А.Лукашенко, a посебно за његову принципијелну позицију по питању Косова и Метохије. Председник Р.Србије је изразио захвалност белоруском председнику за изузетно срдачан дочек и добродошлицу и пожелео успех белоруским спортистима на II Европским играма.

Обавештавамо да су 19. јуна 2019. године донете Одлуке о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Одлуке се могу преузети на следећим линковима:

1. http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf
и
2. http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019-1.pdf

Aмбасадор В.Ковачевић се 15. маја 2019. године у Амбасади састао са ректором Белоруске државне музичке академије, Е.Н.Дуловом.
Током разговора размотрене су тренутне активности као и будућа сарадња Белоруске државне музичке академије са институцијама културе у Р. Србији. Е.Н.Дулова је пренела да је планирано да ректор и студенти  Академије посете Р. Србију у периоду од 10. до 13. јула 2019. године.

Четвртак, 16.05.2019. године

Амбасадор Р. Србије В. Ковачевић посетио је Међународни сајам наоружања и војне опреме «Милекс 2019» и том приликом је посетио штанд српске компаније «Yugoimport SDPR». У разговору са директором Одсека за Европу и Америку «Yugoimport SDPR», М. Мијатовићем, амбасадор В. Ковачевић је нагласио добру промоцију српске наменске производње на овогодишњем сајму и пожелео нашој компанији даље успехе у раду.

Уторак, 30. април 2019. године

У Минску је, у периоду од 28. априла до 1. маја 2018. године, одржана Међународна конференција Групе за подршку путу свиле Парламентарне Скупштине ОЕБС. Главна тема конференције била је посвећена продубљивању сарадње у циљу одрживог развоја у оквиру пројекта „Појас и пут“.
Делегацију Р.Србије су представљали шеф сталне делегације НСРС у ПС ОЕБС, народна посланица Стефана Миладиновић, народна посланица Душица Стојковић, амбасадор Вељко Ковачевић и Вељко Рацковић, секретар делегације.
Током Конференције, народна посланица С.Миладиновић је иступала у оквиру првог панела посвећеног јачању и развоју економске сарадње и инвестиција у државама чланица пројекта „Појас и пут“ и том приликом је поновила да Р.Србија, од настанка иницијативе „Појас и пут“ у 2013. години, пружа пуну подршку њеној реализацији.
Другог дана Конференције, српска делегација је имала састанак са М.В. Мјасниковичем, председником Савета Републике Националне Скупштине Р.Белорусије.   Током састанка потврђени су традиционално добри, пријатељски и братски односи између Р.Србије и Р.Белорусије и изражена је спремност за даље унапређење и развој међупарламентарне сарадње.

Понедељак, 15. април 2019. године

У  Минску ће се, од 17. до  20. септембра 2019. године, одржати Белоруски индустријско-инвестициони форум.
Овогодишњи Форум има за циљ промоцију и унапређење високотехнолошке производње, стварање услова за развој нових технологија, као и наставак међународне сарадње и привлачења могућих инвестиција. Током трајања Форума планирано одржавање међународних изложби, панел дискусија, и презентација посвећених инвестиционим могућностима.
Позивају заинтересовани пословни кругови из Р.Србије да учествују у раду Форума.

Детаљније информације о наведеном Форуму могу се добити на web адреси: www.еxpoforum.by .

Среда, 3. aприл 2019. године

У организацији Амбасаде Р.Србије у Минску и Изасланства одбране, 3. априла 2019. године, у просторијама Амбасаде, одржан је округли сто посвећен 20. годишњици НАТО агресије на Р.Србију.
Округлом столу су присуствовали: амбасадор В.Ковачевић, изасланик одбране, пуковник С.Момчиловић, председник савеза писаца Р.Белорусије, Н.И.Чергинец, председник „Белоруског фонда мира“, М.В.Миско, академик, проф. Др И.А.Чарота и филозоф проф. др Л.Е.Криштапович.
Белоруски учесници округлог стола су, у својим веома запаженим, потресним, а по некад и документарним излагањима осудили НАТО агресију, снажно подржавајући идеју мира и хуманости и указали да је тада, као и данас, белоруски народ тј. Р.Белорусија била уз Р.Србију.
После обраћања амбасадора В.Ковачевића, присутнима је презентован филм „1999 НАТО – СРЈ 20 година после“, у коме су наведени подаци о људском жртвама и материјалним разарањима начињеним током 78 дана НАТО агресије.

Среда, 27. март 2019. године

Министар за иновације и технолошки развој у Влади Р.Србије, др Н.Поповић, са делегацијом, боравио је у Р.Белорусији 25. и 26. марта 2019. године. Током посете се састао и разговарао са председником Државног комитета за науку и технологије Р.Белорусије, А.Г.Шумилином, као и са руководством Кинеско-белоруског индустријског парка „Велики камен“, Парка високих технологија, као и Минског градског техно-парка.
Председник Државног комитета за науку и технологију Републике Белорусије Александар Шумилин и министар за иновације и технолошки развој Републике Србије Ненад Поповић разговарали су о перспективама научне и технолошке и иновативне интеракције, укључујући пољопривреду и храну, биотехнологију, наноматеријале, ласерске и хемијске технологије
Током састанка са руководством Кинеско-белоруског индустријског парка „Велики камен“, Парка високих технологија, као и Минског градског техно-парка    размотрене су перспективе и могућности будуће заједничке научно-техничке и иновационе сарадње, укључујући области информационих и дигиталних и технологија.

Понедељак, 18. март 2019. године

Министарство спољних послова Р.Србије, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону је расписала конкурсе за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону, као и матичне државе и дијаспоре.

Конкурси су отворени од 13. марта до 01. априла 2019. године.

Све информације о конкурсима и процедури пријављивања могу се пронаћи на линку:

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Понедељак, 25. фебруар 2019. године

Министар одбране Р.Србије Александар Вулин боравио је 25. фебруара 2019. године у једнодневној радној посети Р.Белорусији. Том приликом су министар А.Вулин и амбасадор В.Ковачевић присуствовали примопредаја четири белоруска војна авиона "МиГ 29" у 558. ваздухопловном заводу у граду „Барановичи“. Примопредаји су присуствовали и: в.д. помоћника министра одбране Р.Србије за материјалне ресурсе, др Н.Милорадовић, командант РВ и ПВО, генерал-мајор Д.Жарковић, Начелник штаба за наоружање Министарства одбране Р.Белорусије, генерал-мајор А.Федин и председник Државног војноиндустријског комитета, Р.Головченко.
У свом говору на свечаности, министар А.Вулин је истакао да захваљујући личном односу председника А.Вучића и А.Лукашенка, који су и овог пута показали колико су важни,  Р.Србија данас располаже са четири авиона која су продукт Уговора о војнотехничкој сарадњи и помоћи Р.Белорусије Р.Србији. „Ово је велики дан за државу Србију, велики дан за наше Ратно ваздухопловство.", рекао је министар А.Вулин.
Након примопредаје, авиони су предати белоруској страни на ремонт и модификацију опреме како би били опремљени у складу са захтевима Р.Србије.

Понедељак, 18. фебруар 2019. године.

Поводом обележавања и прославe Националног дана - Дана државности Републике Србије, Амбасада Р.Србије у Р.Белорусији је, 18. фебруара 2019. године, организовала пријем.
Пријему је присуствовало преко 300 званица међу којима су били: министар антимонополног регулисања и трговине и белоруски копредседник међувладине комисије за трговинско-економску сарадњу В. Колтович, председник Државне комисије за науку и технологију А. Шумилин, председник Трговинско-индустријске коморе Р.Белорусије В.Улахович, начелник Департамента за међународну војну сарадњу, помоћник МО генерал-мајор О. Војнов, први заменик председника Државног војно-индустријског комитета генерал-мајор И. Демиденко, представници дипломатског кора, јавног и политичког живота Р.Белорусије, верских заједница, медија, истакнути уметници, народни посланици, директори и руководиоци културних и научних институција, директори белоруских предузећа, студенти српског језика, као и представници српске дијаспоре.
У свом говору амбасадор В.Ковачевић је истакао да се Р.Србија убрзано развија почевши од 2012. године, а да је приоритет председника Републике и Владе Р.Србије развој наше земље у свим областима у циљу благостања и просперитета становника Србије. Указао је, такође, на традиционално добре пријатељске и братске односе Р.Србије и Р.Белорусије и поновио захвалност Р.Белорусији за подршку и поштовање територијалног интегритета и суверенитета Р.Србије, за непризнавање ЈПН тзв. „Косова“, као и за гласање против пријема тзв. „Косова“ у међународне организације, као што су УНЕСКО и Интерпол.
У име Владе Р.Белорусије, присутнима се обратио ЗМСП О. Кравченко, који је посебно нагласио историјски и трајни карактер пријатељских и братских односа наших двеју земаља. Истакао је да је Р.Србија најважнији партнер Р.Белорусије на Балкану и да је једина земља „западно од Белорусије“ са којом Белорусија има потписан Договор о слободној трговини и безвизни режим.
Средства за одржавање пријема донирала је компанија „Дана Холдингс“.

среда, 13. фебруар 2019. године

Поводом обележавања Дана државности Р.Србије, амбасадор В.Ковачевић је, 13. фебруара 2019. године, одржао конференцију за медије у Националном прес-центру Р.Белорусије.
У свом обраћању новинарима, амбасадор В.Ковачевић је истакао да је Р.Србија  савремена европска држава, која се успешно развија од 2012. године. Указао је да је основни приоритет председника А.Вучића и Владе Р.Србије је спровођење политике мира и стабилности, као и убрзан развој наше државе, посебно социјални и економски, који има за циљ повећање стандарда и сигурности наших грађана.
Износећи основне макроекономске показатеље у Р.Србији, амбасадор В.Ковачевић је истакао да је Р.Србија кандидат за чланство у ЕУ али да упоредо развија односе и са свим другим државама, посебно са Руском Федерацијом, НР Кином и Индијом. Навео је да су највећи инвеститори ЕУ, НР Кина, Руска Федерација и САД.
Говорећи о односима Р.Србије и Р.Белорусије, амбасадор В.Ковачевић је истакао да су односи традиционално пријатељски, развијени и братски. Посебно је нагласио да политички односи две државе не могу бити бољи, а чему посебан значај дају председници две државе. Р.Србрија и Р.Белорусија сарађују у сферама попут науке и технологије, пољопривреде, трговине, транспорта, културе, туризма, војске и не постоје области које би биле забрањене за сарадњу.
Амбасадор В.Ковачевић је нагласио динамику међусобних контаката и посета током 2018. године. Посебно је навео телефонски разговор председника А.Вучића и А.Лукашенка, посете председника Владе Р.Србије, А.Брнабић, специјалног изасланика председника Р.Србије, потпредседника Владе и министра унутрашњих послова др Н.Стефановића и министра одбране, А.Вулина, као и телефонски разговор министара спољних послова И.Дачића и В.Макеја.
Поновио је да је Р.Србија изузетно захвална на сталној и принципијелној подршци Р.Белорусије територијалном интегритету и суверенитету Р.Србије и непризнавању ЈПН тзв. „Косова“, као и гласању против чланства тзв. „Косова“ у међународним организацијама, посебно у УНЕСКО и Интерпол.
Конференцији су присуствовали бројни представници белоруских средства јавног информисања „Државна информативна агенција - Белта“, први канал „Радио-телевизије Белорусије“, телевизија „СТВ“, радио „Белорусија“, „Белоруски радио“ и „Радио Алфа“, информативна агенција „БелаПан“, Информативно-аналитички портал „Савезне државе“, представник уредничко-издавачке установе „Звезда“ и др.

Четвртак 31. јануар 2019.

У Минску је 30. и 31. јануара 2019. године одржано XI заседање Међувладине српско-белоруске комисије за трговинско-економску сарадњу.
Делегацију Р.Србије је представљао државни секретар Министарства привреде Р.Србије, Д.Стевановић. У саставу делегације су били: амбасадор Р.Србије у Р.Белорусији, В.Ковачевић, секретар Министарства привреде, Р.Савићевић, помоћник министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Ђ.Милић, секретар српског дела МК, самостални саветник у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, Н.Дамњановић, руководилац Групе за међународну сарадњу Министарства привреде, Н.Михајловић, начелник Управе за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Ј.Милошевић, шеф одсека у Управи за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, В.Ћоковић и С.Вишњић из Одсека за билатералну сарадњу Министарства трговине, туризма и телекомуникација.
Током заседања МК размотрено је актуелно стање и перспективе и могућности развоја трговинско-економске и инвестиционе сарадње Р.Србије и Р.Белорусије. Размењене су информације о резултатима економског развоја две земље у 2018. години и представљени су главни правци развоја економске политике у наредном периоду.
Након пленарног заседања, државни секретар Д.Стевановић и министар В.В.Колтович су потписали Протокол са XI заседања Међувладине српско-белоруске комисије за трговинско-економску сарадњу и дали изјаве за медије.

петак, 25.01.2019.

Влада Р. Србије је, на седници одржаној 18. јануара 2019. године, донела Одлуку о укидању виза за држављане Федерације Св. Китс и Невис и Републике Палау, носиоце свих врста пасоша, према којој ови држављани могу да улазе, транзитирају и бораве на територији Р. Србије, до 90 дана од датума уласка у Р. Србију, у периоду од 180 дана, уколико не постоје сметње из члана 15. Закона о странцима. Одлука је објављена у „Службеном гласнику РС број 3/2019 од 18.01.2019. године и ступа на снагу 25.01.2019. године.

Петак, 11. јануар 2019. године

Амбасадор Р.Србије В.Ковачевић је у Амбасади Р.Србије у Минску примио председника Сталне комисије Савета Републике Националне скупштине Р.Белорусије за међународне послове и националну безбедност, С.К.Рахманова.
У току разговора било је речи о даљем развоју билатералних односа Р.Србије и Р.Белорусије као и о појединим међународним питањима.

Петак, 11.01.2019. године

Амбасадор В.Ковачевић се састао и разговарао са председником Државног комитета за науку и технологије Р.Белорусије, А.Г.Шумилином. Током састанка размотрене су перспективе даље научно-техничке и иновационе сарадње, укључујући области информационо-комуникационих технологија, здравства, микроелектронике и роботике.
Посебна пажња посвећена је организацији предстојеће посете Р.Белорусији, министра за иновације и технолошки развој у Влади Р.Србије, др Н.Поповића и потписивању међуресорног меморандума о сарадњи.

Четвртак, 20. децембар 2018.

Амбасадор Р.Србије Вељко Ковачевић, са супругом, учествовао је у традиционалном новогодишњем и божићном сусрету МИП Р.Белорусије В.Макеја са шефовима страних дипломатским мисија и међународних организација.
Наведени догађај сваке године организује МИП Р.Белорусије у циљу упознавања страних дипломата са белоруским обичајима, животом и радом људи и државних органа. До сада су организовани сусрети и посете белоруским центрима агро-еко туризма, индустријским центрима, националним позоришту, балету итд.
Ове године организована је посета Републичком центру за олимпијску припрему спортиста у уметничкој гимнастици.
У свом говору, МИП В.Макеј је поздравио све присутне са наступајућим новогодишњим и божићним празницима и пожелео им здравља и благостања.

четвртак. 13.12.2018.

У организацији Туристичке организације Србије и Амбасаде Р.Србије у Минску, у здању Амбасаде је одржана презентација посвећена промоцији туристичке понуде Р.Србије.
Презентацији су присуствовали представници туристичких агенција из Р.Белорусије, председник „друштвене организације Белаја Рус“, Г.Давидко, представници белоруске трговинско-индустријске коморе, белоруске компаније „МАЗ“, проф. др И.Чарота, белоруски студенти српског језика и књижевности Филолошког факултета БГУ, као и представници српске дијаспоре у Р.Белорусији.
У уводној речи, амбасадор В.Ковачевић је истакао да између Р.Србије и Р.Белорусије постоје традиционално добри и развијени, пријатељски и братски односи. Наше две земље успешно развијају сарадњу у свим областима. Област туризма не представља изузетак. То је област коју заједнички желимо да додатно развијамо и побољшавамо. За Р.Србију, туризам није битан само у економском смислу, већ је од изузетне важности за развијање међуљудских односа и помаже да се људи, наши двеју братских држава, боље упознају.
Током презентације присутни су могли да се упознају са српском туристичком понудом, посебно зимског туризма. Током промоције служена су српска вина и храна. Организован је квиз знања о Р.Србији, а сви учесници су добили пригодне поклоне са српским мотивима. На крају презентације уприличена је томбола у којој су учествовали сви белоруски гости, а чија је главна награда била путовање у Р.Србију. Награду је добила новинар „Белоруског радија“, Н.Бовкалова.
По завршетку презентације, амбасадор В.Ковачевић је дао интервју „Државној информативној агенцији - Белта“, првом каналу „Радио-телевизије Белорусије“,  „Белоруском радију“, као и новинској агенцији „Белорусија данас“.

Линкови:

https://www.belta.by/society/view/serbija-i-belarus-sozdali-neobhodimye-uslovija-dlja-effektivnogo-turisticheskogo-obmena-kovachevich-329240-2018/

https://www.tvr.by/news/ekonomika/turisticheskiy_potentsial_belarusi_i_serbii_prezentovali_v_minske/

https://www.sb.by/articles/posol-serbii-v-belarusi-nashi-strany-khoteli-by-bolshe-sotrudnichat-v-sfere-turizma.html

Среда, 12. децембар 2018. године

У оквиру републичког образовног пројекта Министарства образовања Р.Белорусије - „Од културе читања до културе личности“, амбасадор В.Ковачевић је, са супругом, посетио државну образовну институцију „Гимназију бр. 14“ (основна школа) у Минску, где је учествовао на отвореном часу посвећеном књизи белоруског аутора, В.Кожуре: „Азбука у стиховима и сликама“.
Отворени час је одржан у организацији Факултета образовања „Белоруског државног педагошког универзитета М.Танка“, у циљу представљања значаја васпитног потенцијала дечијих књига у образовању. На часу су ученици, другог разреда основне школе „Гимназија бр. 14“, читали песме на српском и белоруском језику.
Амбасадор В.Ковачевић се ученицима и присутнима обратио са поздравним говором, након чега је разговарао са директором „Гиманзије бр.14“, М.И.Граховом и  наставним колективом школе.
Аутор књиге В.Кажуро је истакао да је српска књижевница Д.Лазаревић, 2018. године превела књигу на српски језик, као и да је књига, српској читалачкој публици,  представљена током овогодишњег сајма књига у Београду.
Поред наведених, отвореном часу присуствовали су и декан Факултета образовања „Белоруског државног педагошког универзитета М.Танка“, Н.В.Жданович, директор „Гиманзије бр.14“, М.И.Грахова, као и представници највећих белоруских издавачких кућа.

Среда, 2. децембар 2018. године

У Минску је, у организацији Минског међународног женског клуба супруга амбасадора, дипломата и међународних представника, 2. децембра 2018. године, одржан традиционални Међународни добротворни божићни базар.
Мински међународни женски клуб реализује бројне хуманитарне и добротворне активности које су усмерене на помоћ и подршку деци са посебним потребама, инвалидима као и породицама са више деце. У оквиру наведених активности, сваке године се традиционално организује Међународни добротворни божићни базар, а приходи који се прикупе од прилога, продаје сувенира и лутрије дају се у хуманитарне и добротворне сврхе.
Овогодишњи добротворни базар је, у присуству представника из 28 амбасада,  отворила супруга министра иностраних послова Р.Белорусије, Вера Пољакова-Макеј.
Амбасаду Р.Србије представљале су супруге амбасадора, госпођа Смиља Ковачевић, изасланика одбране, госпођа Славица Момчиловић и саветника, госпођа Наташа Цревар, које су дале новчане прилоге и поклоне у роби.

Понедељак, 19.11.2018. године

Амбасадор Р.Србије Вељко Ковачевић је примио Дмитрија Богуденка, белоруског фармера из Гродњенске области, који обрађује посед од 60 хектара.
На наведеном поседу, на парцели од 20 хектара, господин Д.Богуденко је посадио семе шећерне репe, српско-белоруске производње.
У разговору са амбасадором В.Ковачевићем, господин Д.Богуденко је нагласио своје изузетно велико задовољство приносом шећерне репе, који је био преко 20 тона по хектару, као и степеном дигестије од 16.5 %.
Семена типа „Конус“ и „Смежо“ су резултат заједничке производње и примене науке у пракси, српске компаније „Smedex“ и РУП „Научно-практични центар Националне академије наука Р.Белорусије за пољопривреду“.
Господин Д.Богуденко је изразио спремност да о резултатима које је постигао обавести произвођаче у Р.Белорусији и Руској Федерацији.
Посебно је, такође, нагласио да, има велико задовољство, да љубав и поштовање које гаји према Р.Србији и српском народу, може на конкретан начин да искаже, овог пута, кроз заједничко српско-белоруско семе а истовремено је са великим познавањем и емоцијама говорио о Р.Србији.
Амбасадор В.Ковачевић је нагласио да сарадња у области примене науке у пољопривредној производњи може послужити као пример сарадње две братске и пријатељске земље и у многим другим областима.

16. новембар 2018. године.

У Минску је 14. и 15. новембра 2018. године одржан VI међународни форум „Светост материнства“. Форум се одржао у организацији фондација „Андреја Првозваног“ (Руска Федерација) и „Браћа Карић“, као и уз подршку Министарства рада и социјалне заштите Р.Белорусије и Минског градског извршног комитета. “. Главна тема овогодишњег Форума је била породица, њен значај, тенденције и перспективе развоја у савременом свету
Делегацију Р.Србије су представљали народни посланици Дубравка Филиповски, Стефана Миладиновић, Драгомир Карић и амбасадор Р.Србије Вељко Ковачевић.
Приликом церемоније отварања Форума, народна посланица Д.Филиповски је прочитала поздравно писмо председнице Народне скупштине Р.Србије, М.Гојковић. У свом говору, Д.Филиповски је нагласила значај породице у Р.Србији, и навела напоре које Р.Србија улаже у очување и унапређење вредности породице.

Петак, 9. новембар 2018.

У Амбасади Р.Србије у Р.Белорусији, 9. новембра 2018. године, у присуству представника српске дијаспоре, обележен је Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар 1918. 
У свом говору, амбасадор В.Ковачевић је поновио улогу Р.Србије у Првом светском рату и указао на ужасну голготу коју је преживео српски народ и војска током повлачења преко Албаније, као и на злочине које су починиле аустрогугарске и немачке јединице у Мачви.  Посебно нагласио да је Р.Србија током Првог светског рата изгубила 1.247.435 људи, што је било 30 одсто од целокупног броја и око 60 одсто мушког становништва. Близу 400.000 српских војника је погинуло у Првом светском рату, али је више од 800.000 цивила страдало од болести, исцрпљености али и од зверстава окупатора. Јединство Врховне команде и српске војске и народа довели су до пробоја српске војске и ослобађања Београда, 1. новембра 1918. године.
Обележавању Дан примирја у Првом светском рату, присуствовао је председник „BK Group”, Богољуб Карић и  изасланик одбране Р.Србије у Р.Белорусји, пуковник С.Момчиловић.
На крају говора амбасадора В.Ковачевића, присутни су минутом ћутања, одали почаст свим српским жртвама у Првом светском рату.

Уторак, 6.11.2018. године

Амбасадор Р.Србије В.Ковачевић се састао и разговарао са првим замеником министра унутрашњих послова Р.Белорусије, генерал-мајором милиције, И.Н.Подгурским.
Tоком разговора размотрен је даљи развој сарадње два министарства унутрашњих послова. Заједнички је оцењено да су у протеклом периоду, посебно после посете потпредседника Владе РС и МУП др Н.Стефановића Р.Белорусији и сусрета са МУП Р.Белорусије И.Шуњевићем, договорени и реализовани бројни заједнички пројекти сарадње.
На крају састанака, први заменик министра унутрашњих послова Р.Белорусије, генерал-мајор милиције, И.Н.Подгурски је предао амбасадору Р.Србије В.Ковачевићу писмо МУП И.Шуњевића за потпредседника Владе и МУП др Н.Стефановића.

Уторак, 06. новембар 2018.

Влада Републике Србије је, на седници одржаној 25. октобра 2018. године, донела је Одлуку о укидању виза за држављане Антигва и Барбуда, Гренада, Комонвелт Доминика и Тринидад и Тобаго, носиоци свих пасоша. У складу са наведеном одлуком држављани наведених држава могу да улазе, транзитирају и бораве на територији Р. Србије до деведесет (90) дана од датума уласка у Р. Србију, у периоду од сто осамдесет (180) дана, уколико не постоје сметње из чл. 15. Закона о странцима.
Одлука је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије" бр. 81/2018 од 26. октобра 2018. године, а ступила је на снагу даном објављивања за држављане Антигва и Барбуда, Гренада и Комонвелт Доминика. За држављане Тринидад и Тобаго Одлука је ступила на снагу 03. новембра 2018. године.
Држављани наведених држава, носиоци свих пасоша, који желе да уђу и бораве на територији Р. Србије у периоду који је дужи од 90 дана, или да се школују, живе, запосле се, баве се медијском делатношћу или неким другим активностима, дужни су да поднесу захтев за визу пре уласка на територију Р. Србије.

среда, 31. октобар 2018. године

У вези са одржавањем састанка Уже групе Минхенске безбедносне конференције у Минску, амбасадор Р.Србије, В.Ковачеић, дао је изјаве националној телевизији „СТВ“ и радију „Белорусија“.
Амбасадор Р.Србије В.Ковачевић је у својим изјавама нагласио да се поново потврђује да Минск има посебан значај у процесу дијалога између многих држава, између осталог и између Запада и Истока.
Сви белоруски медији емитовали су изјаву амбасадора В.Ковачевића у главним информационим терминима, а изјава је реемитована и у посебним тематским емисијама које су биле посвећене наведеном догађају.
Део изјаве амбасадора Р.Србије В.Ковачевића може се погледати преко интернет линка:http://www.ctv.by/novosti-minska-i-minskoy-oblasti/minsk-imeet-osobennoe-znachenie-v-processe-dialoga-mezhdu-raznymi

Среда, 31.10.2018. године

Председница Владе Р.Србије А.Брнабић је боравила, 30. и 31. октобра 2018. године, у Р.Белорусији, где је учествовала на састанку Уже групе Минхенске безбедносне конференције. Том приликом се састала и разговарала са председником А.Лукашенком и премијером Р.Белорусије, С.Румасом.
Током разговора са председником А.Лукашенком, председница Владе Р.Србије А.Брнабић је предала председнику А.Лукашенку писмо председника А.Вучића са позивом да посети Р.Србију.
Сва белоруска средства јавног информисања (телевизија, радио, штампани и електронски медији) су опширно известила о наведеним сусретима.

Интернет линкови:

http://www.belta.by/president/view/lukashenko-belarus-gotova-k-rasshireniju-sovmestnyh-s-serbiej-proektov-v-ekonomike-kulture-i-sporte-323879-2018/ ,

http://www.belta.by/politics/view/premjer-serbii-peredala-lukashenko-priglashenie-posetit-belgrad-323881-2018/?utm_source=belta&utm_medium=news&utm_campaign=accent ,

https://www.tvr.by/news/prezident/a_lukashenko_belarus_i_vpred_budet_podderzhivat_serbiyu_v_samye_slozhnye_vremena/?sphrase_id=1107094 ,

http://www.belta.by/economics/view/belarus-zainteresovana-v-naraschivanii-tovarooborota-s-serbiej-rumas-323835-2018/

среда, 24. октобар 2018. године

Амбасадор Р.Србије Вељко Ковачевић је примио и разговарао, у Амбасади Р.Србије, са члановима eтно-групе „Траг“ из Републике Српске.
Етно-група „Траг“ је гостовала у Р.Белорусији уз благослов митрополита Минског и Заславског Павла и одржала је концерт под називом „Срце Србије“, 24. октобра 2018. године, у Белоруској државној филхармонији.
Концерту „Срце Србије“ су присуствовали амбасадор Р.Србије В.Ковачевић и изасланик одбране, пуковник С.Момчиловић, као и многобројна публика која је своје изузетне утиске поделила са амбасадором В.Ковачевићем, и члановима групе.

Субота, 20.10.2018. године

На позив МО А.Равкова и МСП Р.Белорусије, В.Макеја, амбасадор Р.Србије В.Ковачевић посетио је 120 самосталну механизовану бригаду Оперативне команде „Северо-Запад“, Копнене војске Оружаних снага Р.Белорусије.
У присуству министара одбране и спољних послова Р.Белорусије, страни амбасадори акредитовани у Р.Белорусији имали су прилику да се упознају са функционисањем, историјом, структуром и задацима 120 самосталне механизоване бригаде, процесом обуке и припреме за радиолошку, хемијску и биолошку заштитукао и са животом и радом њених припадника.
Током обиласка, амбасадор В.Ковачевић је, је једини од присутних амбасадора,  дао изјаву државној информативној агенцији „Белта“ , о билатералној војној сарадњи, као и о отворености и транспарентности Оружаних снага Р.Белорусије, а коју су пренели сви медији у Р.Белорусији.

Петак, 19.10.2018. године

             Влада ИР Иран је, на основу реципроцитета, донела Одлуку о стављању ван снаге Одлуке о безвизном режиму за држављане Р. Србије, носиоце обичних пасоша. Одлука ступа на снагу 25. 10. 2018. године и од тог датума, држављанима Р. Србије за улазак и боравак на територији ИР Иран, виза је потребна.

Четвртак 18.10.2018. године

Амбасадор Р.Србије В.Ковачевић се састао и разговарао са замеником министра спољних послова Р.Белорусије О.Кравченком.
Tоком разговора размотрена питања развоја даље билатералне сарадње. Заједнички је позитивно оцењена динамика политичких и парламентарних контаката, као и раст економске сарадње.
Договорен је даљи рад на заједничким пројектима у различитим областима у циљу постизања раније договорених резултата.

четвртак, 11.10.2018. године

На позив директора отвореног акционарског друштва „Гродејскиј шећерни комбинат“, М.В.Криштавповича, амбасадор Р.Србије В.Ковачевић, је учествовао у разговорима, заједно са директором „Smedex Co. DOO“, И.Савићем и генералним директором  „Научно-парктичног центра за пољопривреду Националне академије наука Белорусије“, академиком Ф.И.Приваловом, о сарадњи две стране у области производње и примене семена шећерне репе.

четвртак, 11. октобар 2018.

Влада Републике Србије је, на седници одржаној 8. октобра 2018. године, донела Одлуку о престанку важења Одлуке о укидању виза за улазак у Р.Србију за држављане ИР Иран, носиоце обичних пасоша. Одлука је објављена у „ Службеном гласнику Републике Србије ", бр. 75/18 од  09.10.2018. године и ступа на снагу 17.10.2018. године. Од наведеног датума, држављанима ИР Иран, носиоцима обичних пасоша, за улазак, транзит и боравак на територији Р.Србије, потребна је виза.

Министар одбране Р.Србије Александар Вулин, боравио је 12. августа у једнодневној посети Р.Белорусији током које се састао са министром одбране Р.Белорусије, А.А.Равковим и присуствовао свечаном отварању изасланства одбране при Амбасади Р.Србије у Р.Белорусји. 
У свом говору током свечане церемоније отварања изасланства одбране при Амбасади Р.Србије у Р.Белорусији, министар одбране А.Вулин је истакао да Р.Србија придаје велики значај међусобној војно-војној сарадњи и подвукао да она представља доказ, не само садашњих, већ и будућих међусобних односа.

1. јул 2018. године

На позив МСП Р.Белорусије В.Макеја, амбасадор Вељко Ковачевић са супругом је учествовао на фестивалу под називом „У Белорусији као код куће“.
Фестивал се одржава у оквиру свечаности посвећених обележавању Дана независности Р.Белорусије.
На овогодишњој свечаности  присуствовали су страни амбасадори у националним ношњама, представници белоруских државних органа, као и бројни новинари.

среда, 30. мај 2018.

Влада Републике Србије је, на својој седници одржаној 24. маја 2018. године, донела Одлуку о укидању виза за држављане Републике Азербејџан, носиоце обичних пасоша, за улазак, транзит и боравак на територији Републике Србије до деведесет (90) дана у периоду од стоосамдесет (180) дана, од датума уласка у Републику Србију, уколико не постоје сметње из члана 11. Закона о странцима. Одлука је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије", бр.39/2018 од 25. маја 2018. године и ступа на снагу 2. јуна 2018. године.

среда, 30. мај 2018.

Влада Републике Србије је, на својој седници одржаној 24. маја 2018. године, донела Одлуку о укидању виза за држављане Републике Бурунди, носиоце свих пасоша, за улазак, транзит и боравак на територији Републике Србије до тридесет (30) дана од датума уласка у Р. Србију, у периоду од годину дана, уколико не постоје сметње из члана 11. Закона о странцима. Одлука је објављена у „ Службеном гласнику Републике Србије ", бр. 39/2018 од 25. маја 2018. године и ступа на снагу 2. јуна 2018. године.
 

У организацији Белоруског друштва пријатељства и културних веза са страним државама, 24. маја 2018. године, у Дому пријатељства у Минску, обележен је Дан словенске књижевности.
Том приликом је одржано књижевно вече на коме је у име Републике Србије иступао амбасадор Вељко Ковачевић и презентовао дело песника Васка Попе, „Очију твојих да није“.
Поред амбасадора Вељка Ковачевића, манифестацији су присуствовали амбасадори Бугарске и Чешке, као и представници амбасада Словачке, Пољске, Русије и Украјине, познати белоруски књижевници и представници друштава пријатељстава.
Вест о учешћу амбасадора Вељка Ковачевића пренела је и државна агенција „Белта“: http://www.belta.by/culture/view/stihi-na-9-jazykah-zvuchali-na-vechere-v-dome-druzhby-ko-dnju-slavjanskoj-pismennosti-304080-2018/

недеља, 22. април 2018. године

У организацији Министарства спољних послова Р.Белорусије, Белоруског клуба аутомототуризма и уз подршку Министарства транспорта и комуникација и Министарства за ванредне ситуације Р.Белорусије, у Минску је организована акција „Дипломате за безбедност“ са циљем указивања на важност безбедности у саобраћају.

Манифестацију је отворио министар спољних послова Р.Блорусије В.Макеј, а поред амбасадора Р.Србије, наведеној манифестацији су присуствовали амбасадори и представници међународних организација акредитовани у Р.Белорусији.

Амбасадор Р.Србије Вељко Ковачевић, МИП Р.Белорусије Владимир Макеј и амбасадор НР Кине Цуи Цимин

петак, 27. април 2018. године

Обавештавамо да су Закон о допунама Закона о држављанству Републике Србије и Закон о јединственом матичном броју грађана („Службени гласник РС" број 24/18 од 26.3.2018. године), ступили на снагу 3. априла 2018. године.

Допунама Закона о држављанству, чланом 3. прописано је да у држављанство Републике Србије може бити примљен држављанин СФРЈ или држављанин друге републике раније СФРЈ, односно држављанин друге државе настале на територији СФРЈ, који на дан 31. децембра 2016. године и на дан подношења захтева има пријављено пребивалиште у Републици Србији. Захтев се може поднети у року од годину дана од дана ступања на снагу наведеног закона, односно до 3. априла 2019. године.

Амбасадор В.Ковачевић и МСП В.Макеј су заједнички оценили да се односи две земље успешно развијају, да постоји учесталост политичких контаката на свим нивоима, као и да постоји простор за даље активно унапређивање трговинско-економских односа. Договорен је даљи развој и конкретизација заједничких пројеката у различитим областима.
МСП В.Макеј је поновио неизмењену позицију Р.Белорусије по питању подршке суверенитету и територијалном интегритету Р.Србије, као и спремност Р.Белорусије да подржи Р.Србију на међународном плану.

У разговору два председника размотрено стање и перспективе развоја односа између Р.Белорусије и Р.Србије, као и могућност повећања међусобне робне размене. Заједнички констатована усаглашена позиција двеју држава у сфери политике, регионалним и међународним питањима.
Председник Р.Србије А.Вучић је упутио позив белоруском председнику да посети Р.Србију и информисао га о дешавањима на КиМ од 26. марта 2018. године“.
 

Специјални изасланик председника Р.Србије, потпредседник Владе и МУП Р.Србије, др Н.Стефанови је данас разговарао са председником Р.Белорусије А.Лукашенком
Односи Р.Србије и Р.Белорусије су заједнички оцењени као традиционално добри и пријатељски. Председник Р.Белорусије је посебно нагласио да Белоруси гаје изузетно блиска осећања према браћи Србима.
Потпредседник Владе и МУП Р.Србије др Н.Стефановић пренео лични позив председника Р.Србије, А.Вучића да председник А.Лукашенко посети Р.Србију у наредним месецима и информисао председника А.Лукашенка о дешавањима на Косову и Метохији од 26. марта 2018. године.

Видео линк  https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=QduwEXabMd8

Медијски јавни сервис Радио-телевизије Србије покренуо платформу РТС Планета (rtsplaneta.rs), која је доступна свим корисницима интернета у Србији и широм света. За кориснике који се региструју ван територије Србије бесплатно праћење садржаја биће омогућено у наредна три месеца. После промотивног периода путем ове платформе и даље ће бити могуће бесплатно праћење телевизијског канала РТС Свет (бивши Сателитски програм РТС, превасходно намењен дијаспори) и програма Радио Београда.
Новом платформом је омогућено уживо праћење 11 телевизијских (РТС1, РТС2, РТСЗ, РТС ХД, РТС Свет, РТС Живот, РТС Драма, РТС Коло, РТС Музика, РТС Трезор и РТС Полетарац) и 4 радијска канала (Радио Београд 1, Радио Београд 2, Радио Београд 3 и Радио Београд 202) Медијског јавног сервиса Радио-телевизије Србије, као и одложено праћење програма и услуге Видео на захтев и Аудио на захтев, као и могућност прегледа појединачних прича из дописничке мреже РТС-а у оквиру целине Мој град. На платформи су доступна и музичка издања ПГП РТС- а. Бесплатан приступ садржајима је могућ преко десктоп рачунара, таблета и паметних телефона уз регистрацију на web страни rtsplaneta.rs, мобилној апликацији (за Андроид или ИОС) или преко Facebook -а.

Влада Сент Винсента и Гренадина је донела Одлуку о укидању виза за држављане Републике Србије, носиоце свих пасоша, за улазак и боравак на територији Ст. Винсента и Гренадина, до 30 дана, у периоду од годину дана. Одлука је ступила на снагу 21. фебруара 2018. године

Министарство спољних послова Р.Србије, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону је расписала конкурсе за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону, као и матичне државе и дијаспоре.

Конкурси су отворени од 12. до 30. марта 2018. године.

Предмет, области и услови конкурса, као и смернице за подносиоце пројекта и обрасци пријаве, могу се преузети на http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Влада Републике Колумбије је донела Одлуку о укидању виза за држављане Републике Србије, носиоце свих пасоша, за улазак и боравак на територији Републике Колумбије, до 90 дана, уз могућност продужетка додатних 90 дана, у периоду од 180 дана у једној календарској  години. Одлука је ступила на снагу 14. фебруара 2018. године.

Обавештавамо да је Влада Р. Србије, на седници одржаној 08. марта 2018. године, донела Одлуку о укидању виза за држављане Грузије, носиоце обичних пасоша, према којој они могу да улазе, транзитирају и бораве на територији Р. Србије до тридесет (30) дана од датума уласка у Р. Србију, уколико не постоје сметње из чл. 11. Закона о странцима (. Одлука је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“ бр 18./2018 од 9 марта 2018. године и ступила је на снагу даном објављивања, односно 9 марта 2018. године.

У Минску је од 28. фебруара до 04. марта 2018. године, одржан 25. Међународни сајам књига, на коме је Р.Србија учествовала у статусу почасног госта.
Делегацију Р.Србије је представљао Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања Р. Србије. У саставу делегације су били амбасадор Р.Србије Вељко Ковачевић, Марко Деспотовић, самостални саветник у Министарству културе и информисања, српски књижевници Злата Коцић, Горан Петровић и Бранко Стевановић, Мирјана Станишић, представник Народне библиотеке Србије, као и Привредне коморе Србије.
 

Министар одбране Александар Вулин боравио је у једнодневној посети Р.Белорусији, током које се састао са министром одбране Белорусије генерал-потпуковником Анрејем Равковим. 
Министар А.Вулин је указао да је имао задовољство да у Минску види колико се цени и уважава Р.Србија, председник Републике А.Вучић, као и Војска Р.Србије.
Током сусрета два министра разговарано је о даљем унапређењу билатералне војне сарадње, као и о актуелној безбедносно-политичкој ситуацији у региону и свету.
Заједнички оцењено да се билатерална сарадња у области одбране стално унапређује, о чему говори све већи број узајамних посета високог нивоа, као и врло успешна реализација заједничке вежбе „Словенско братство“ коју заједно изводе припадници оружаних снага Р.Србије, Р.Белорусије и Руске Федерације. Разговарано је и о заједничком учешћу у мировним операцијама, о војнообразовној сарадњи, као и наставку војнотехничке сарадње.

У Минску је 21. и 22. фебруара 2018. године одржан Регионални форум националних координатора одрживог развоја земаља Европе и централне Азије. Форум је организован на иницијативу Р.Белорусије и уз подршку УН, а у раду форума су учествовали представници 40 држава. Форум је отворио председник Владе Р.Белорусије А.Кобјаков, а у раду форума су учествовали А.Мохамед, заменик ГС УН,  МСП Р.Белорусије В.Макеј и М.Шоткина, национални координатор одрживог развоја Р.Белорусије.
Делегацију Р.Србије је представљала Стана Божовић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Р.Србије. У саставу делегације су били и Јасмина Мурић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања као и Данило Арсенијевић, саветник у кабинету министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику, Славице Ђукић Дејановић.
Током одржавања Регионалног форума, државни секретар С.Божовић је имала састанак са замеником министра рада и социјалне заштите Р.Белорусије В.В.Коваљковим.

Главна тема разговора амбасадора В.Ковачевића и министра А.Карљукeвића била је учешће Р.Србије, као почасног госта на 25. Међународном сајму књига у Минску.
Амбасадор В.Ковачевић је истакао да ће српску делегацију на предстојећем сајму представљати државни секретар у Министарству културе и информисања Р.Србије А.Гајовић, а да ће у саставу делегацији бити познати и истакнути српски књижевници Злата Коцић, Бранко Стевановић и Горан Петровић.
Током сусрета разговарано је и о развоју сарадње Р.Србије и Р.Белорусије у области штампе и информација, а посебна пажња је била посвећена питању заједничког превођења издања српских и белоруских аутора.
Договорено је успостављање партнерске сарадње између редакција водећих штампаних и електронских средстава јавног информисања Р.Србије и Р.Белорусије.

Влада Р. Србије, је на седници одржаној 06. фебруара 2018. године, донела Одлуку о укидању виза за држављане Комонвелта Бахами, Барбадоса, Јамајке, Свегог Винсента и Грснадини, Републике Парагвај и Републике Колумбија, носиоце свих пасоша, према којој они могу да улазе, транзитирају и бораве на територији Р.Србије до тридесет (30) дана од датума уласка у Р.Србију, у периоду од годину дана, уколико не постоје сметње из чл. 11. Закона о странцима. Одлука је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“ бр. 10/2018 од 7. фебруара 2018. године и ступа на снагу 15. фебруара 2018. године.
Држављани наведених држава, носиоци свих пасоша, који желе да уђу и бораве на територији Р.Србије у периоду који је дужи од 30 дана, или да се школују, живе, запосле се, баве се медијском делатношћу или неким другим активностима, дужни су да поднесу захтев за визу пре уласка на територију Р.Србије. Уколико желе да уђу у Р.Србију, а већ су боравили 30 дана без визе, од дана уласка у Р. Србију у периоду од годину дана, у складу са Одлуком Владе, за следећи улазак у Р. Србију, треба да поднесу захтев за визу.

четвртак, 01. фебруар 2018. 

Ступио је на снагу споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Гватемале о укидању виза за носиоце дипломатских и службених пасоша.

Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Гватемале о укидању виза за носиоце дипломатских и службених пасоша, који је потписан у Београду, 10. новембра 2016. године, ступио је на снагу 17. јануара 2018. године.

На основу овог споразума, држављани обе државе, носиоци дипломатских и службених пасоша, могу да улазе, транзитирају и бораве на територији државе друге стране, у периоду до деведесет (90) дана од датума уласка.

Mитрополит Белоруске православне цркве и патријаршијски егзарх РПЦ Павле је 26. децембра 2017. године, у Минску, свечано отворио међународни Божићни фестивал – „Радост“.
Амбасадор Р.Србије, В.Ковачевић је, на позив митрополита Павла,  присуствовао церемонији отварања.
После молебана, митрополит Павле је пожелео свима мир, благостање и срећу поводом наступајућег празника рођења Христа.
Отварању фестивала су присуствовали и Л.Гуљко, повереник за верска питања председника Р.Белорусије А.Лукашенка, В.Черник, заменик министра културе Р.Белорусије, као и руководство града Минска.
После свечаности, амбасадор В.Ковачевић је дао изјаве за телевизију „Сојуз“ и радио-телевизију „Мир“, на тему значаја Божића за православне народе и братске односе Р.Србије и Р.Белорусије.

Влада Републике Србије је, на својој седници одржаној 28. децембра 2017. године, донела Одлуку о укидању виза за држављане Републике Суринам, носиоце свих пасоша, за улазак, транзит и боравак на територији Републике Србије до тридесет (30) дана од датума уласка у Р. Србију, у периоду од годину дана, уколико не постоје сметње из члана 11. Закона о странцима. Одлука је објављена у „ Службеном гласнику Републике Србије ", бр.119/2017 од 29. децембра 2017. године и ступа на снагу 05.01.2018. године.

У Минску је 19. и 20. децембра 2017. године одржано Осмо заседање Мешовите комисије за научно-техничку сарадњу Р.Србије и Р.Белорусије.
Делегацију Р.Србије је представљао заменик министра просвете, науке и технолошког развоја Р.Србије, др С.Стојановић. У саставу делегације су били и амбасадор Р.Србије у Р.Белорусији, В.Ковачевић, секретар српског дела МК и самостални саветник у МПНТР, мр С.Богдановић и саветник А.Цревар.
У излагању на пленарном заседању, амбасадор В.Ковачевић је истакао да председник Р.Србије, А.Вучић посвећује посебну пажњу односима са Р.Белорусијом. Једна од главних карактеристика наших односа су редовни сусрети на највишем нивоу, као и сусрети ресорних министара, зато постоји много већи простор за унапређење свих облика међусобне сарадње, посебно у области науке и технологије, закључио је амбасадор В.Ковачевић.
Током заседања анализирани су постигнути резултати, размењене су информације и искуства о финансирању научних и других пројекта. На крају састанка потписан је Протокол осмог заседања МК и усвојен је Програм научно-техничке сарадње за 2018-2019. годину.

У оквиру белоруског председавања Организацијом централноевропске иницијативе (ЦЕИ), у Минску је 12. децембра 2017. године, одржан Самит председника влада држава чланица ЦЕИ.
Делегацију Р.Србије на Самиту ЦЕИ је представљао потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Р.Србије, др Небојша Стефановић.
На Самиту су размотрена питања развоја транспортне инфраструктуре држава Европе, борбе против тероризма, безбедности, ефикасне контроле мигрантске кризе, као и пројекти из области енергетике који су усмерени на даље економско јачање и развој држава чланица ЦЕИ.
Потпредседник Владе и МУП др Н.Стефановић је истакао да је пројекат модернизације железничке пруге Београд-Будимпешта, значајан не само за Р.Србију и Мађарску већ и за све државе централне Европе јер се значајно смањује време путовања од луке Пиреј у Грчкој до земаља централне и западне Европе и додатно доприноси даљем развоју економске сарадње и пословног потенцијала држава чланица ЦЕИ. Р.Србија спремна да настави даљу сарадњу у оквиру ЦЕИ и да допринесе европским и регионалним пројектима који могу додатно унапредити и економију Р.Србије, како би се грађанима Р.Србије обезбедио бољи живот, рекао је потпредседник Владе др Н.Стефановић
На крају Самита je усвојен Акциони план ЦЕИ за период 2018-2020. године, а Р.Белорусија је формално пренела председавање ЦЕИ на Р.Хрватску.

У оквиру одржавања десетог фестивала филма „Људско достојанство, једнакост и правда“, који организује Канцеларија УН у Р.Белорусији у сарадњи са Канцеларијом ОЕБС и Делегацијом ЕУ у Р.Белорусији, у Минску је 6. децембра 2017. године, приказан је српски филм „Енклава“ режисера Г.Радовановића.
У поздравном говору, амбасадор В.Ковачевић је поновио да је после НАТО агресије 1999. године и повлачења српских безбедносних снага, са територије Косова и Метохије протерано око 250.000 Срба, да преостали Срби на Косову и Метохији живе малим изолованим заједницама – енклавама, које су једине такве у Европи. Приморани на живот без слободе и основних људских права, ограничени малим простором, Срби на Косову и Метохији су, на жалост, изложени бројним кршењима људских права, дискриминацији, нетолеранцији и другим притисцима којима се угрожава њихово људско достојанство.
Захвалио је Р.Белорусији за подршку очувању територијалног интегритета и суверенитета Р.Србије, као и гласању против покушаја тзв. „Косова“ за чланство у међународним организацијама, посебно у УНЕСКО.
Филм је наишао на изузетан пријем и емотивне реакције многобројне, углавном младе, публике.

У току године, традиционално добри, пријатељски и братски односи две земље су се успешно развијали о чему говоре и следеће посете из Р.Србије:

- радна посета министра одбране З.Ђорђевића (Минск, 9-11. јануар 2017.),
- званична посета председника Владе Р.Србије А.Вучића (Минск, 25-27. јануар 2017.),
- радна посета председника Р.Србије Т.Николића, (Минск, 18-19. мај 2017.),
- посета председника Владе АП Војводина И.Мировића (учешће на 14 Гомељском економском форуму, Гомељ, 19. мај 2017.),
- званична посета министра одбране З.Ђорђевића (Минск, 19-21. мај 2017.),
- радна посета министра одбране З.Ђорђевића (учешће на вежби „Словенско братство“, 14-16. јун 2017.),
- посета првог потпредседника Владе и МСП Р.Србије И.Дачића (министарски састанак ЦЕИ, Минск, 22. јун 2017.),
- посета Сталне делегације Народне скупштине при Парламентарној скупштини ОЕБС, на челу са С.Миладиновић  (26 заседање Парламентарне скупштине ОЕБС, Минск, 5-9. јул 2017.),
- посета председника Скупштине града  Београда Н.Никодијевића (обележавање 950 година Минска, Минск, 10. септембар 2017),
- посета градоначелника Новог Сада М.Вучевића (обележавање 875 година Гомеља, Гомељ, 17. септембар 2017.),
- званична посета потпредседника владе и МУП др Н.Стефановића (Минск, 21-22. септембар 2017.),
- посета потпредседника Народне скупштине Р.Србије В.Арсића (учешће на седници Парламентарне димензије ЦЕИ, Минск, 27-29. новембар  2017.).
 

У склопу такмичења за шеснаестину финала Лиге Европа, у Борисову је 23. новембра 2017. године, одиграна утакмица између фудбалског клуба Цревена Звезда из Београда и фудбалског клуба Бате из Борисова.

У Минску је периоду од 3. до 10. новембра 2017. године, одржан традиционални међународни фестивал филма „Листопад“. Овогодишњи 24 фестивал је затворен пројекцијом  српског филма „Јесен самураја“, режисера Данила Бећковића и сценаристе Димитрија Војнова.
Чланови филмске екипе, композитор М.Кон и А.Софранић (продукција) су представили филм и захвалили домаћину за могућност да филм из Р.Србије затвори овај традиционални фестивал.
Пројекцији филма је присуствовао амбасадор Р.Србије у Р.Белорусији Вељко Ковачевић са супругом као и велики број гледалаца.
Филм је наишао на изузетан пријем и реакције публике која је своје утиске поделила и са члановима наше филмске екипе.

уторак, 10. октобар 2017.

Одлука о укидању виза за држављане Р. Индонезије, носиоце обичних пасоша

Републике Србије је, на својој седници одржаној 6. октобра 2017. године, донела Одлуку о укидању виза за држављане Републике Индонезије, носиоце обичних пасоша, за улазак, транзит и боравак на територији Републике Србије најдуже до 30 дана од датума уласка у Р. Србију, у периоду од годину дана, уколико не постоје сметње из члана 11. Закона о странцима.  Одлука је објављена у „ Службеном гласнику Републике Србије ", бр. 090/2017 од  06. 10. 2017. године и ступа на снагу 14. 10. 2017. године.

субота, 02. септембар 2017. 

Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Индонезије о укидању виза за носиоце дипломатских и службених пасоша-ступање на снагу

Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Индонезије о укидању виза за носиоце дипломатских и службених пасоша, који је потписан у Џакарти, 27. априла 2016. године, ступа на снагу 02. септембра 2017. године. На основу овог споразума, држављани обе државе, носиоци дипломатских и службених пасоша, могу да улазе, транзитирају и бораве на територији државе друге стране, у периоду до 30 дана од датума уласка.

среда, 30. август 2017. 

Одлука о укидању виза за држављане ИР Иран, носиоце обичних пасоша

Влада Републике Србије је, на својој седници одржаној 22. августа 2017. године, донела Одлуку о укидању виза за држављане Исламске Републике Иран, носиоце обичних пасоша, за улазак, транзит и боравак на територији Републике Србије најдуже до 30 дана од датума уласка у Р. Србију, у периоду од годину дана, уколико не постоје сметње из члана 11. Закона о странцима. Одлука је објављена у „ Службеном гласнику Републике Србије ", бр. 79/2017 од  25. 08. 2017. године и ступа на снагу 02. 09. 2017. године.

среда, 30. август 2017.  

Одлука о укидању виза за држављане Р. Индије, носиоце обичних пасоша

Влада Републике Србије је, на својој седници одржаној 22. августа 2017. године, донела Одлуку о укидању виза за држављане Републике Индије, носиоце обичних пасоша, за улазак, транзит и боравак на територији Републике Србије најдуже до 30 дана од датума уласка у Р. Србију, у периоду од годину дана, уколико не постоје сметње из члана 11. Закона о странцима. Одлука је објављена у „ Службеном гласнику Републике Србије ", бр. 79/2017 од  25. 08. 2017. године и ступа на снагу 02. 09. 2017. године.

четвртак, 27. јул 2017. 

Споразум између Владе Републике Србије и Владе Киргиске Републике о укидању виза за носиоце дипломатских и службених пасоша-ступање на снагу

Споразум између Владе Републике Србије и Владе Киргиске Републике о укидању виза за носиоце дипломатских и службених пасоша, који је потписан у Београду, 2. децембра 2015. године, ступа на снагу 13. јула 2017. године. На основу овог споразума, држављани обе државе, носиоци дипломатских и службених пасоша, могу да улазе, транзитирају и бораве на територији друге државе, у периоду до 90 дана од датума уласка.

.

Поводом обележавања Дана сећања на прогнане и страдале Србе, у Амбасади Р.Србије у Минску је петак, 4. августа 2017. године, организован сусрет са представницима српске дијаспоре у Белорусији.
У свом обраћању окупљенима, амбасадор В.Ковачевић је истакао да хрватска операција "Олуја" представља најсуровију војну акцију на подручју бивше СФРЈ, током које је убијено 2000 особа српске националности и протерано преко 250.000 Срба са простора Лике, Баније, Кордуна и Далмације. Током и након злочиначке акције „Олуја“ почињени су бројни злочини од стране припадника хрватских оружаних снага, који су до данас остали некажњени. Ово је дан када обележавамо сећање на све оне који су изгубили своје животе или своје најмилије у тим трагичним догађајима и били присиљени да напусте своја вековна огњишта.
Амбасадор В.Ковачевић је указао и на актуелан положај Срба у Хрватској, истакавши да се данас Срби у Хрватској суочавају са дискриминацијом и учестано су  предмет етнички мотивисаних инцидената, што је последица  јавног „домовинског" говора, који присутан у свим друштвеним сферама - политици, медијима, култури, образовању, спорту. Народ који је током пет векова на простору Хрватске изродио великане попут Николе Тесле, Милутина Миланковића, Саве Шумановића, Јосифа Панчића и др, данас је доведен у положај да у му у руралним крајевима Хрватске прети изумирање а у урбаним срединама асимилација, рекао је амбасадор В.Ковачевић.
Хрватска данас покушава да се идентификује као жртва и победник сукоба на простору бивше СФРЈ, док је Србима додељена улога колективног кривца и агресора. Посебно забрињава изостанак и јасна јавна осуда оваквих појава од стране хрватских власти. Пример за то је и окупљање на Тргу Јосипа бана Јелачића, 10. априла 2017. године у Загребу, поводом дана оснивања НДХ, када је јавно истакнута усташка иконографија и транспаренти „Убиј Србина". Овакво промовисање мржње и етничке нетрпељивости шаље поруку да је српско културно, верско или политичко деловање у Хрватској непожељно, закључио је амбасадор В.Ковачевић.

Објављен је јавни позив за за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Национална признања се додељују у седам категорија:

- Награда "Мајка Србија"

- Награда "Слободан Јовановић"

- Награда "Михајло Пупин"

- Награда "Никола Тесла"

- Награда "Доситеј Обрадовић"

- Награда " Вук Караџић"

- Награда "Милош Црњански"-

Текст јавног позива који сдаржи детаљне инструкције о начину подношења предлога, као и пријавни формулар могуће је преузети на страници Управе за дијаспору на следећим линковима:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2017/03/Javni_poziv_NP2017.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2017/03/Prijava_NP2017.pdf

Расписани су конкурси за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у ррегиону, и матичне државе и дијаспоре.

На конкурсу могу да учествују пројекти који се могу сврстати у једну од седам области:

- Подршка организацији школа, кампова и едукативних радионица - скраћено: ШКОЛЕ;

'- Подршка изради и аквизицији уџбеника, књига и дидактичких средстава - скраћено: КЊИГЕ;

- Подршка организовању манифестација, спортских и културно-уметничких догађаја - скраћено: МАНИФЕСТАЦИЈЕ;

- Подршка пројектима медија који су намењени Србима у региону - скраћено: КОМУНИКАЦИЈА;

- Подршка пројектима издавачке и књижарске делатности - скраћено: ИЗДАВАШТВО;

- Подршка пројектима који доприносе заштити права и интереса држављана Србије и Срба у региону - скраћено СТАТУС;

 Подршка пројектима који доприносе унапређењу економске сарадње Р. Србије и Срба у региону - скраћено: ЕКОНОМИЈА.

Конкурси су отворени од 13. марта до 03. априла 2017. године.

Текст конкурса, Смернице за подносиоце пројекта и Образац за пријаву могу се преузети на http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/